BESPLATNE KNJIGE U BIBLIOTECI

Poslednjih dana članove Vršačke biblioteke koji vraćaju pročitane i uzimaju nove knjige i oni koji, u čitaonici, listaju štampu, dočekuje, iznad dva stola prepuna knjiga, neobičan natpis: 'Gradska biblioteka poklanja Vam knjigu'. Zatečeni i zbunjeni posetioci 'hrama knjige' znatiželjno razgledaju izložena dela, osvrću se i sa dozom neverice, nenavikli na ovakve ponude, pitaju bibliotekare za pultom da li zaista mogu da uzmu neku knjigu. Nakon potvrdnog odgovora odabrani tom dobija novog vlasnika. A među ponuđenim naslovima mogu se naći dela različitih žanrova, od društvene i književne teorije i istorije, eseja, preko romana i drama do poezije, prevashodno domaćih pisaca. Objašnjenje ove, izvanredne akcije dobijamo od zaposlenih i ono je vrlo jednostavno: u nekim bogatijim vremenima, polovinom 1980-tih, zahvaljujući obaveznom godišnjem otkupu dela tiraža domaćih izdavača od strane nadležnog ministarstva, Gradska biblioteke u Vršcu dobijala je po 15-tak primeraka određenih knjiga. Deo tako dobijenih knjiga trebalo je da se prosledi bibliotekama pod pokroviteljstvo matične Vršačke biblioteke. Na žalost, sa formiranjem tih područnih biblioteka u selima se kasnilo ili je njihov rad vrlo brzo zamirao. Tako su se u magacinima gomilale knjige koje nisu imale gde da budu prosleđene. Tokom 1990-tih prestalo je pristizanje otkupljenih knjiga jer je otkup gotovo zamro odnosno bio maksimalno redukovan. Nekada poklonjene knjige čamile su u magacinima. Nakon što su fundusi Vršačke biblioteke popunjeni obaveznim brojem primeraka jednog naslova, postavilo se pitanje šta sa viškom knjiga koje zauzimaju prostor i, zbog proticanja vremena, polako ali sigurno propadaju. Mogućnost da knjige budu, u bescenje, prodate kao stari papir bila je jednostavno izvodiva ali je  protivna svim principima postojanja knjige. Jer, knjige su pisane da bi bile čitane a ne bacane u otpad. U nedoumici kako sačuvati knjige rodila se plemenita ideja: knjige će biti ponuđene čitaocima. Svako od njih slobodno će odabrati delo koje mu je zanimljivo i pročitati ga. Tako će smisao postojanja knjige biti ispunjen a čitaoci će moći da se upoznaju sa širokim bogatstvom raznorodnih ideja odnosno sa ranim radovima domaćih pisaca koji su, u međuvremenu, steklu ugled i priznanja. Uz malo truda i dobre volje radnika Biblioteke pokrenuta je ova plemenita akcija, na radost pravih ljubitelja literature odnosno onih koji će, možda upravo zahvaljujući ovom gestu, uči u čudesne svetove pisane reči. I zaista, knjige nalaze čitaoce i čitaoci knjige a ovakvo darivanje trajaće, kako se to kažu u reklamama, 'dok se zalihe ne iscrpu'.