NEPTUN: TAMO GDE JE HLADNO I MRAČNO

Planeta Neptun je otkrivena pre svega uz pomoć matematike. Galilejevi crteži svedoče da je on, ne znajući, zapazio novu planetu decembra 1612. i januara 1613. ali je smatrao da je u pitanju jedna od nepokretnih zvezda. Aleks Buvar je 1812. objavio astronomske tablice Uranove orbite u kojima su se zapažale određene anomalije, koje je izračunao Džon Adams dokazujući da su izazvani prisustvom velike planete koja još nije viđena. Svoj obračun Adams je poslao Ser Džordžu Airu koji je zatražio još podataka ali Adams mu nije odgovorio. Nezavisno od Adamsa, Urbain Laverje je svojim proračunima, 1845-1846, došao do sličnih rezultata ali takođe nije bio dovoljno uporan u dokazivanju svojih ideja. Ipak, Air je, zahvaljući saznanjima o proračunima Leverjea, ubedio direktora observatorije u Kembridžu da tokom avgusta i septembra potraži do tada neviđenu planetu. U međuvremenu, Leverje je poslao pismo opservatoriji u Berlinu, astronomu Johanu Gotfridu Galeu, sa molbom da potraži moguću planetu. I 23.09.1846.g, istog dana kada je pismo stiglo, Neptun je prvi put ‘prepoznat’ kao planeta. Leverjeovi proračunu ‘promašili’ su za samo jedan stepen a Adamsovi za 12 stepeni. Osmatrači iz Kembridža shvatili su, pošto je otkriće Neptuna objavljeno, da su tokom svojih posmatranja u avgustu čak dva puta videli novu planetu. Rivalitet između Adamsa i Leverjea oko primata za otkriće Neptuna rešen je tako da su obojica smatrana jednako zaslužni; poslednih godina ponovo se, u svetlu novootkrivenih dokumenata, otvara ovo pitanje.

    Neptun je sve do 1930.g. i otkrića Plutona, bio najudaljenija planeta Sunčevog sistema. Meses dana pošto je otkriven zapažen je i Neptunov najveći meses Triton (danas se zna za 13 Neptunovih satelita a drugi po veličini, Nereida, otkriven je 1949.). Neptun i njegovi meseci nisu preterano privlačili pažnju umetnika, pre svega zbog pretpostavljene negostoljubivosti i nepogodnosti za život. Ipak, prvo pominjanje Neptuna u nekom fantastičkom delu (“Spirito gentil” iz 1889.) otkriva ga kao leden ali ipak naseljen svet. Tokom tzv. ‘palp’ tj. petparačkog perioda naučne fantastike (od kraja 1920-tih do kraja II svetsko rata) Neptun je, kao i svaka druga planeta, bio poprište raznih borbi i ratova, sedište carstava ili bandita; u tim vremenima autorima nije bila bitna naučna istina već samo akcija pa je tako u jednoj epizodi avantura “Kapetana Budućnost” Neptun prestavljen kao morska planeta (verovatno jer se neko dosetio da je Neptun rimski bog mora). Među ubedljivijim palp ‘spejs operama’ je je Lensman serijal E. E. Smita koji čini 7 romana objavljenih od 1934- do 1950; na Neptunu se nalazi baza jedne od rasa, Boskoniana, koju će uništiti Galaktička patrola. Ipak, i u tim vremenima stvarali su ozbiljni pisci; Olaf Stejpldon je u svom epskom romanu “Poslednji i prvi čovek” iz 1930.g. na Neptun smestio konačni dom visoko razvijene ljudske rase. U okviru “Čulhu mitova” H. P. Lovkrafta (iz 1928)  Neptun je poznat kao “Jakš” i nastanjen je radoznalim gljivolikim bićima; pregled svih bogova i demona u Lovkraftovim pričana sačinio je njegov prijatelj Klark Ašton Smit u delu “Porodično stablo bogova” (1944).
U romanu “Blizu Neptuna” Hju Voltersa (iz 1968) prva ljudska ekspedicija na ovu planetu propada jer je vatra uništila vitalnu opremu svemirskog broda u blizini površine cilja ka kome plovi. U romanu “Triton” Semjuela Dilejnija iz 1976.g. čovečanstvo je, između ostalih mesta, kolonizovalo i Neptunov najveći mesec. Džefri Karver u “Neptunovom raskršću” iz 1994. piše o ekspediciji sa Zemlje koja na Tritonu iskopava prastare artefakte vanzemaljaca. Neptun je našao mesto i u humorističkim pričama kakva je “Slonovi sa Neptuna” Majka Resnika iz 2001.g. Konačno, kao kuriozum, podsetimo da se i jedan roman domaćeg pisca naučne fantastike dešava na Neptunu; reč je o romanu “Smrt na Neptunu” Bobana Kneževića, objavljenom 1986.g. pod pseudonimom Endru Ozborn.
    Neptun je prilično česta pozornica raznih TV serija odnosno filmova. U seriji “Svemirska patrola” (1962) Neptun je destinacija zadataka na koje kreću odvažne patroldžije. Animirana serija “Futurama” (1999-2003, 2007-)  ‘sadrži’ i Neptunijance, crvene kože sa 4 ruke, koji miroljubivo žive sa Zemljanima. U filmu “Benderov veliki rezultat” koji je pobočni ogranak “Futurame” Neptun je ledeno mesto sa ‘teškom’ gravitacijom na kome živi i radi Robot (ne Deda) Mraz. U poznatom celovečernjem igranom filmu “Horizont događanja” iz 1997.g. Neptun je planeta u čijoj orbiti se došavaju razni horror ‘akcidenti’. I stripovi (američki, evropski i japanski) takođe se ‘služe’ Neptunom i njegovim mesecima a ni popularne kompjuterske igrice ga ne zapostavljaju (kakve su “Tri nivoa silaska”, “Vrhovna komanda” ili “Zvezdana kontrola II”). Rečju, Neptun jeste vrlo, vrlo udaljen od Zemlje ali nije daleko od mašte veselih Homo Sapiensa.