Usijano, tropsko leto koje mori nedužno građanstvo i tera ga da 'diše na škrge' nakog čega slede nepogode, sve nas podseća na krhkost vremenskih (ne)prilika u kojima živimo; naravno, slična je situacija i kada zaledi i zaveje. Pratioci žege, uz svakodnevno 'kako izdržavate?', jesu i izjave kako je ovakvo vreme bilo nekog davnog leta ili ga nije bilo nikada. A kakvo je zaista bilo letnje vreme pre dva veka u Banatu? Prelistavajući letopise bogate trgovačko-vinogradarske porodice Bauman iz Vršca, nalazimo, osim važnih događaja i one, naizgled, sasvim male i obične a, u stvari, vrlo važne jer su bitno određivali svakodnevni život, od toga da li će biti stradanja ili gladi do toga da li će biti više pijanaca nego obično (jer je čaša vina zbog dobre berbe izuzetno jeftina). A svi se zapisi, pre ili kasnije, vrate na vremenske čudi od kojih je zavisila letina, zdravlje, blagostanje. Otuda već među prvim zapisima ove hronike (koja počinje od 1728.g.) zapisano je, kao jedino dešavanje u 1775.g. da «25. maja u četiri sata pao je u Vršcu sneg visok 3 cola. Konjički kapetan Hufnagel naredio je da se upregnu sanke i vozio se kroz više vršačkih sokaka. Oko 10 sati pre podne sneg se istopio.» Za 1788.g. hroničar zapisuje da su u Banat upali Turci i popalili mnoga sela a da je Vršac odbranilo 70-80 ljudi; za naredno leto zapisano je, pored smrti vladike Vićentija Popovića, i da «15. juna izbio je u carsko kraljevskoj fabrici svile veliki požar, u neposrednoj blizini vladičanskog dvora, koji je potpomognut olujnim vetrom i sušom, za pola sata 24 kuće pretvorio u pepeo u takozvanoj Prednjoj, Širokoj i Osthajmerovoj ulici». Leto 1794.g. je «bilo bez kiše i rose, vrućina je bila skoro nepodnošljiva. Povrće i žitarice su se sasušili i da bi se svezao snop žita morala se stabljika zajedno sa korenom vaditi (...) Bunari su presušili i voda se dovlačila iz daleka». Posledice suše osetile su se u proleće naredne godine kada je cena žita enormno porasla. «Bilo je pijačnih dana kada nije bilo ni žita ni brašna. Pekari nisu mogli od malih zaliha brašna čak ni za najvišu cenu da načine dovoljno hleba, i već oko ponoći bile su njihove kuće pune ljudi, koji su se plašili da će propustiti momenat kada se vadi hleb iz peći. Često je dolazilo do svađa i tuča između ljudi koji su čekali hleb i jači su silom isterivali slabije ispod prozora odakle je deljen hleb.» Vlasti su bile primorane da podele žito a stanje se smirilo tek posle bogate žetve. Godine 1804. god, 3. jula u tri popodne «diglo se iznad Vršca tako strašno nevreme sa jakim vetrom da se toranj pravoslavne crkve delimično srušio, kapelica na bregu pala (...) kao i mnoge kuće po Vršcu. Isto tako bilo je mnogo štete i od grada.» Leta su nastavljala da bivaju prevrtljiva: 1806.g. krajem maja je bila jaka slana da su vinogradi do Kule promrzli, a 1811.g. na dan 9. jula bio je tako hladan vetar da se «čuvaru stoke žena smrzla u polju. Takođe 11 grla stoke vršačkog stada propalo je od ove nenormalne hladnoće». Sledeće 1812.g. leto je bilo teško: najpre je 3. jula veliki požar odneo 62 kuće a 6. jula «usledila su dva velika nevremena jedno za drugim oko 4 po podne. Prvo je praćeno gradom veličine golubijeg i kokošijeg jajeta, drugo je pored grada praćeno velikom provalom oblaka. Na čitavom terenu potpuno je uništena letina u polju, povrće i voće po baštama, kao i vinogradi». Zbor ovoga je vedro vina (kao standardna mera) bilo dvostruko skuplje nego u normalnim godinama. Ni leto 1816.g. nije bilo mirno: od velike provale oblaka, početkom jula, izlio se potok Mesić i srušio 42 kuće a 20. jula veliko nevreme je potpuno uništilo 80 jutara vinograda, lomilo voćnjake i letinu. «Na mnogim krovovima videli su se početni znaci požara izazvanih munjama. Samo je kiša koja se sručila iz oluje sprečila izbijanje velikih požara.» No, bilo je i bogatih godina; za 1829.g. zapis kaže «Bila je tako blagoslovena berba grožđa da su ne samo sva burad i kace za kljuk bile napunjene, već je još i mnogo grožđa (...) ostalo neobrano da visi na čokoću tokom čitave zime». Vrelina je donosila i drugačije nevolje - bolesti: posle epidemije iz 1832.g. u 1836.g. «Meseca jula do kraja avgusta ščepala je kolera na nemačkoj strani 126 većinom ljudi. Na srpskoj strani znatno više. U nekim kućama umiralo je po dvoje ljudi u jedan mah i više bračnih parova otišlo je zajedno do večnog prebivališta.» Naredne godine žetva beše «toliko bogata tako da je mnogo žitarica ostalo neubrano i prezimilo napolju». Od stočne zaraze, od avgusta do kraja novembra, «na nemačkoj strani uginulo je 736, a na srpskoj 607, prema tome ukupno 1343 goveda.» Blaga ili sušna leta nastavila su da se smenjuju po redosledu koji nisu remetili ni ratovi, ni veliki nemiri 1848.g; upravo te godine, krajem jula, «izbio je požar u kući stolarskog majstora gosp. Gerbera, koji je potpomognut od dugotrajne suše i gonjen snažnim vetrom za nepuni jedan čas 28 kuća u Čukur-mali do temelja sagoreo». Ljudski odnosi u Ugarskoj smirili su se ali je vreme teralo po svome pa je 1851.g. jula i avgusta «užasno nevreme sa velikom olujom», i gradom koji je tukao četvrt sata uništilo letinu i poplavilo Vršac, rušeći više od 30 kuća. Za leto 1853.g. hroničar po prvi put zapisuje i temperature (verovatno je tada kupljen termometar): «28. juna bila je vrućina od 31 stepen Reomera (37C), 29. o.m. 33 Reomera (41C) a 30. od 2 do 4 popodne na suncu 35 Reomera (44C). Drugog i trećeg jula posle toga bila je tako hladna kiša, da se u vršačkom krdu svinja 12 mladih svinja smrzlo i ostalo da leži mrtvo. Krajem jula bila je velika tuča grada». Godina 1855.g. donela je novu nevolju: «18. avgusta nastupila je neobična hladnoća u Sedmogradskoj (Erdelj, Transilvanija) i sneg je pao čak do Bokšana»; ipak, ova nevolja je obišla Vršac izazvavši 'samo' veliku poplavu. Nakon što je grad doživeo i blagodeti kakva je otvaranje pruge Temišvar-Vršac-Bela Crkva u leto 1858.g. što je pomoglo daljem širenju roba iz Vršca, i, 1861.g, ulazak Banata u Ugarsko kraljevstvo, te posle nekoliko manjih požara i poplava, 1863.g. ponovo je zapisana velika nevolja: 17. avgusta izbio je požar u gradskoj šumi koji je za 36 do 40 sati sagoreo 150 do 200 jutara šume. Narednog leta Vršac je pohodio tifus i odneo 251 žrtvu, sprečeno je širenje stočnih bolesti a žetva je bila bogata. U poslednjoj nedelji jula 1865.g. novi kuriozum - ponuđeni su prvi zreli grozdovi na prodaju na pijaci.
Sa događajima iz 1865.g. zaključuju se letopisi porodice Bauman kao živopisno svedočanstvo koje potvrđuje da su oduvek ljudi muke mučili sa vremenom koje nimalo nije marilo ni za njih ni za letinu i stoku a, što je možda najviše zbunjivalo, nije marilo ni za pravila koja je samo uspostavili tako da je i mrzlo i peklo i tuklo po sopstvenom nahođenju i hiru. I tako je našim precima (baš kao i nama) ostajalo samo da bogobojažljivo pogledavaju u nebo i pozivaju se na iskustva i pravila koja su, najčešće, bivala izneverena.
Sa događajima iz 1865.g. zaključuju se letopisi porodice Bauman kao živopisno svedočanstvo koje potvrđuje da su oduvek ljudi muke mučili sa vremenom koje nimalo nije marilo ni za njih ni za letinu i stoku a, što je možda najviše zbunjivalo, nije marilo ni za pravila koja je samo uspostavili tako da je i mrzlo i peklo i tuklo po sopstvenom nahođenju i hiru. I tako je našim precima (baš kao i nama) ostajalo samo da bogobojažljivo pogledavaju u nebo i pozivaju se na iskustva i pravila koja su, najčešće, bivala izneverena.
0 komentara:
Постави коментар