Milutin Doroslovac (1923-2005) ovdašnjoj je kuturnoj javnosti znan ne samo kao pisac već i kao promoter savremene jugoslovenske i srpske literature u Austriji i Nemačkoj; veliki broj knjiga savremenih pisaca preveo je na nemački i svim snagama protežirao njihovo objavljivanje. Istovremeno, Dor je gradio spisateljsku karijeru svojim kratkim prozama i nizom romana, stičući ugled jednog od najzapaženijih austrijskih pisaca u decenijama posle II svetskog rata. Deo Dorovog romanesknog opusa preveden je i objavljen i na srpski (odnosno srpsko-hrvatski), uprskos (manjem ili većem) otporu zvaničnika koji su Doru zamerali njegovo emigrantstvo odnosno odbijanje da se vrati u rodnu zemlju posle rata; kako je taj ideološki obojen otpor prema Dorovim delima popuštao tako su se otvarala vrata njegovim delima. Sticajem okolnosti najčešće su prevođeni Dorovi romani i njegovi eseji a kratka proza je ostala ili razbacana po periodici ili potpuno nepoznata. «Salto mortale i druge priče» jesu svojevrsni izbor iz njegovih priča koji, koliko-toliko, popunjava postojeću prazninu i nudi na uvid neke od najuspešnijih odnosno, kroz njih, uvid u osnovna piščeva interesovanja u kratkim formama. Izbor priča znalački je sačinio, priredio i pogovor napisao Dragi Bugarčić; priče je prevela Olga Trebičnik.
Knjigu čine tri segmenta naslovljena kao «Lutanja i Zablude», «Putišta» i «Salto mortale». Prva dva segmenta mogu se vremenski i prostorno locirati u godine II svetskog rata odnosno u vreme neposredno posle njegovog okončanja dok je poprište dešavanja srednja Evropa, prostranstva od Beograda preko Beča do Praga. Veći broj priča ovih celina dat je kroz vizuru pripovedača. Mada se ove ispovesti ne nižu hronološki, čitalac će, po okončanju iščitavanja segmenata, moći da rekonstruiše put mladog glavnog junaka koji vodi od Beograda pod bombama 6. aprila 1941.g, preko ilegalne borbe protiv okupatora, hapšenja, oslobađanja i ponovnog hapšenja, torture i tamnovanja; zatim se junak zatiče u haotičnom i opasnom Beču u danima pred kraj rata odnosno u nastupajućim mesecima kada svako pokušava da nekako organizuje svoj novi život na ruševinama, u bedi i neizvesnosti. Junak, tokom niza epizoda koje se slažu u svojevrsnu imitaciju romana sa ispremetanim poglavljima i nezavisnim epizodama (kao specifičnom odušku koji otkriva neke druge verzije opštih dešavanja), odrasta i stasava (kako to i priliči 'bildungs romanima') u krajnje neprijateljskom okruženju u kome mu, u ratnim godinama, život zavisi od dovitljivost, odanosti drugova i pukoj sreći što, sveukupno, drastično određuje razmeravanje sopstvenog postojanja. Tamnovanje, fizička tortura, susreti sa ljudima koji su trpeli i trpe iste 'tretmane', svest o mogućnosti da se svaka od tih životnih priča prekine, u bilo kom trenutku, vrlo bliskom ili krajnje dalekom, ubrzano brišu sve eventualne iluzije. Ni oslobođenje ne donosi olakšanje: svakodnevna, sveprisutna glad zauzela je prostore kojima je, do tada, vladala opasnost da se bude uhapšen, mučen, streljan. Nade koje je donelo oslobođenje sudaraju se sa tom neumitnom realnošću; mladićeva želja da postane pisac, umetnik reči, biva iskušavana u ponudama da se švercom obezbedi, makar i na kratko, kakva-takva sigurnost (a pod njom se podrazumeva redovna ishrana, mogućnost da se nosi solidna odeća i živi u pristojnom stanu). Švercersko-desperadorske avanture vode junaka u krugove polusveta koji caruje posleratnim zgarištima. Junakove želje svakodnevno su na iskušenjima, neprestano mu se nude lakši putevi kojima se stiže u 'bolji život'; odlazak tim putevima i povratak na prvobitne snove oličeni su u neprestanom zalaganju i otkupljivanju pisaće mašine, odnosno nutkanju sopstvenih tekstova. članaka i priča, maštanju o ispisivanju značajnih knjiga i problemima da se romani započnu odnosno nastave. Sukob ambicija i ideala iz sveta nematerijalne umetnosti i realnog šverca saharina ili creva za kobacise neodoljivo je smešan i groteskan ali i, u datoj situaciji, neminovan.
Epopeja (poslužimo se parafrazom) mladog umetnika u ratovanju i gladovanju, ispričana je krajnje racionalno, tečno i bez preteranih literarnih egzibicija ili velikih zaključaka, čime je potencirana ubedljivost iluzije ispovedanja odnosno pojačana mogućnost-verovatnoća identifikacije sa junakom. Samo su priče koje govori sveznajući pripovedač, konstrukciono ambicioznije i prepliću različite epizode i tokove sa nemarom da se stvori zaokružena slika bogata značenjima.
Treći segment knjige dobrano se odmiče od prethodnih; priče su prostorno i vremenski teže odredive (dešavaju se negde u Srednoj Evropi) a njihova 'stvarnost' je alegorijski obojena, sa ciničnim i crnohumornim odmacima. Pozornica ovih priča je totalitarna država, sa jasnim aluzijama na socijalističko-partijski sistem. U njima do tada besprekorni građani 'iskaču' iz normalnog-efikasnog rada društvene mašine. Ovo odstupanje od rutine može biti izazvano sasvim trivijalnim razlozima (npr. sapunom koji ne peni dovoljno), potpuno paranoidni (kod policajca koji ne ume da razlikuje demonstrante od agenata provokatora ili vojnika koji 'eliminiše' izletnike koji ga ometaju), kafkijanski (u slučaju novinara koji postaje nevidljiv sve dok nekoga ne potkaže) i fantastički (u liku leptir mašne koja menja ličnost onoga ko je nosi) ili subverzivni (u činu pisanja dnevnika što neodoljivo podseća na janaka Orvelove «1984»). Dor je svoj jak osećaj za realističko pripovedanje izdigao sa pojedinačnih situacija u više sfere u kojima se kroz lično dokazuju i širi principi; naravno, pošto su ove priče delo ozbiljnog autora one ni u jednom trenutku ne prelaze u manifeste piščevih društveno-političko-etičkih stavova već zadržavaju svoju lepršavost i svežinu.
U konačnom sagledavanju, zbirka «Salto mortale» svedočanstvo je o delu pisca koji je talentovan i sposoban da svojim pripovedanjem stvara umetnički valjane i ubedljive iluzije stvarnosti, bilo da su one u potpunosti uronjene u realnosti bilo da je realnost samo temelj za nadogranju širih značenja. Ljubiteljima Mila Dora, onima starim kao i onima koji će to postati posle čitanja ove zbirke, ostaje nada da će ih izdavač obradovati još nekom knjigom njegovih kraćih proza.
Knjigu čine tri segmenta naslovljena kao «Lutanja i Zablude», «Putišta» i «Salto mortale». Prva dva segmenta mogu se vremenski i prostorno locirati u godine II svetskog rata odnosno u vreme neposredno posle njegovog okončanja dok je poprište dešavanja srednja Evropa, prostranstva od Beograda preko Beča do Praga. Veći broj priča ovih celina dat je kroz vizuru pripovedača. Mada se ove ispovesti ne nižu hronološki, čitalac će, po okončanju iščitavanja segmenata, moći da rekonstruiše put mladog glavnog junaka koji vodi od Beograda pod bombama 6. aprila 1941.g, preko ilegalne borbe protiv okupatora, hapšenja, oslobađanja i ponovnog hapšenja, torture i tamnovanja; zatim se junak zatiče u haotičnom i opasnom Beču u danima pred kraj rata odnosno u nastupajućim mesecima kada svako pokušava da nekako organizuje svoj novi život na ruševinama, u bedi i neizvesnosti. Junak, tokom niza epizoda koje se slažu u svojevrsnu imitaciju romana sa ispremetanim poglavljima i nezavisnim epizodama (kao specifičnom odušku koji otkriva neke druge verzije opštih dešavanja), odrasta i stasava (kako to i priliči 'bildungs romanima') u krajnje neprijateljskom okruženju u kome mu, u ratnim godinama, život zavisi od dovitljivost, odanosti drugova i pukoj sreći što, sveukupno, drastično određuje razmeravanje sopstvenog postojanja. Tamnovanje, fizička tortura, susreti sa ljudima koji su trpeli i trpe iste 'tretmane', svest o mogućnosti da se svaka od tih životnih priča prekine, u bilo kom trenutku, vrlo bliskom ili krajnje dalekom, ubrzano brišu sve eventualne iluzije. Ni oslobođenje ne donosi olakšanje: svakodnevna, sveprisutna glad zauzela je prostore kojima je, do tada, vladala opasnost da se bude uhapšen, mučen, streljan. Nade koje je donelo oslobođenje sudaraju se sa tom neumitnom realnošću; mladićeva želja da postane pisac, umetnik reči, biva iskušavana u ponudama da se švercom obezbedi, makar i na kratko, kakva-takva sigurnost (a pod njom se podrazumeva redovna ishrana, mogućnost da se nosi solidna odeća i živi u pristojnom stanu). Švercersko-desperadorske avanture vode junaka u krugove polusveta koji caruje posleratnim zgarištima. Junakove želje svakodnevno su na iskušenjima, neprestano mu se nude lakši putevi kojima se stiže u 'bolji život'; odlazak tim putevima i povratak na prvobitne snove oličeni su u neprestanom zalaganju i otkupljivanju pisaće mašine, odnosno nutkanju sopstvenih tekstova. članaka i priča, maštanju o ispisivanju značajnih knjiga i problemima da se romani započnu odnosno nastave. Sukob ambicija i ideala iz sveta nematerijalne umetnosti i realnog šverca saharina ili creva za kobacise neodoljivo je smešan i groteskan ali i, u datoj situaciji, neminovan.
Epopeja (poslužimo se parafrazom) mladog umetnika u ratovanju i gladovanju, ispričana je krajnje racionalno, tečno i bez preteranih literarnih egzibicija ili velikih zaključaka, čime je potencirana ubedljivost iluzije ispovedanja odnosno pojačana mogućnost-verovatnoća identifikacije sa junakom. Samo su priče koje govori sveznajući pripovedač, konstrukciono ambicioznije i prepliću različite epizode i tokove sa nemarom da se stvori zaokružena slika bogata značenjima.
Treći segment knjige dobrano se odmiče od prethodnih; priče su prostorno i vremenski teže odredive (dešavaju se negde u Srednoj Evropi) a njihova 'stvarnost' je alegorijski obojena, sa ciničnim i crnohumornim odmacima. Pozornica ovih priča je totalitarna država, sa jasnim aluzijama na socijalističko-partijski sistem. U njima do tada besprekorni građani 'iskaču' iz normalnog-efikasnog rada društvene mašine. Ovo odstupanje od rutine može biti izazvano sasvim trivijalnim razlozima (npr. sapunom koji ne peni dovoljno), potpuno paranoidni (kod policajca koji ne ume da razlikuje demonstrante od agenata provokatora ili vojnika koji 'eliminiše' izletnike koji ga ometaju), kafkijanski (u slučaju novinara koji postaje nevidljiv sve dok nekoga ne potkaže) i fantastički (u liku leptir mašne koja menja ličnost onoga ko je nosi) ili subverzivni (u činu pisanja dnevnika što neodoljivo podseća na janaka Orvelove «1984»). Dor je svoj jak osećaj za realističko pripovedanje izdigao sa pojedinačnih situacija u više sfere u kojima se kroz lično dokazuju i širi principi; naravno, pošto su ove priče delo ozbiljnog autora one ni u jednom trenutku ne prelaze u manifeste piščevih društveno-političko-etičkih stavova već zadržavaju svoju lepršavost i svežinu.
U konačnom sagledavanju, zbirka «Salto mortale» svedočanstvo je o delu pisca koji je talentovan i sposoban da svojim pripovedanjem stvara umetnički valjane i ubedljive iluzije stvarnosti, bilo da su one u potpunosti uronjene u realnosti bilo da je realnost samo temelj za nadogranju širih značenja. Ljubiteljima Mila Dora, onima starim kao i onima koji će to postati posle čitanja ove zbirke, ostaje nada da će ih izdavač obradovati još nekom knjigom njegovih kraćih proza.
0 komentara:
Постави коментар