Opštenarodna veselja su, kako ime govori, namenjena zabavi širokih narodnih masa. Pošto je tzv 'ciljna grupa' poznata lako je odrediti i šta ona traži. U slučaju ovdašnjeg naroda valja pripremiti što je moguće više 'ića i pića' uz 'narodnu muziku na uvce' plus svakojake lake zabave i bezbroj tezgi za svakovrsnim 'džidža-bidžama'. Ako sve to mora da ima kakav-takav okvir i povod, što znači i nekakve govorancije, valja te konvencije svesti na minimum pa pustiti mase da se raziđu po okolini i zabavljaju kako im napaćena duša ište a poluprazni novčanik dozvoljava. Otuda je u ovim krajevima bezbroj raznoraznih vašara, seoskih i varošanskih slava, svečarskih obeležavanja prigodnih datuma i drugih povoda za zabavu narodnu. U Vršcu gradu, 'lepoj varoši' ispod kule, ulogu optenarodnog veselja preuzeo je 'Grožđebal' iliti 'proslava berbe grožđa' koja je, u prošlim vremenima kada je vinogradarstvo važilo za jednu od unosnih rabota, bila cehovska proslava kojom se obeležava početak sakupljanja slatkih grozdova koji će se pretočiti u kvalitetna vina i rakije. Naravno, slavlju su se, pored oni koji se bavi vinogradima, pridruživali i oni koji troše vinogradarske plodove jer - za slavlje je svaki izgovor dobar. U godinama posle II svetskog rata ambiciozni turistički radnici su smislili da se ova, do tada interna proslava, uzdigne na opštegradsku i da se razglasi kako bi privukla radoznalce i veseljake iz gradova u okolini. Programi slavlja tih par vikend dana sredinom septembra podrazumevali su parade traktora na kojima su prikazivane scene iz vinogradarskog života, povorke 'kulturno umetničkih društava', izložbe najlepšeg grožđa, jabuka i krušaka, pa golubova, živine i ostali peradi te izložbe poštanskih maraka; na improvizovanim plinskim plamenicima u centru grada mogle su se ispeći kobasice (kupljene u 'budi' pored) i konzumirati u toku šetnje. U nedelju, oko podne, iz su aviona bacani padobrani sa grozdovima i potvrdama o nagradi (koja je podrazumevala poklone lokalnih trgovina i slično). U večernjim časovima nedelje (završnog dana slavlja) birana je i lepotica Grožđebala. Tokom godina program dešavanja je menjan, parada je nestajala i vraćala se, uvedene su nove discipline kakva je 'pijenje vina na metar', vatromet, dečiji programi i slično. Legendarni Vinko Lozić bi na početku zabave preuzeo ključeve grada od gradonačelnika i vraćao ih u nedelju uveče. Za njegove vladavine tekli su vino, pivo i mast iz pečenja. Ipak, za običan svet glavni deo Grožđebala bile su i ostale šarene šatre, ringišpili i 'hali-galiji', automobili koji se sudaraju, improvizovane prodavnice pljeskavica i pića, šatre-restorani sa prasićima i jagnjićima na žaru i ražnju... Od kad zapadne sunce pa do ranih juratnjih časova orila se muzika iz centra grada gde su sve te zanimacije smeštene (nekada su se one širile na prostorima pijace) na radost gurmana i dece (i muku njihovih roditelja).
U svakolikoj vašarskoj atmosferi prodaje se i kupuje sve i svašta po principu 'jeftino dam samo da prodam' i 'reklamacije ne primamo'. A kako je šarenilo svuda valja biti upadljiviji, glasniji, agresivniji da bi se privukla pažnja reke posetilaca. Svako se snalazi kako zna i ume. Tako će znatiželjni šetač ugledati veliki natpis 'rasprodaja' na kome su prva dva slova odštampana na kompjuterskom štampaču a ostalo je dopisano rukom. Da li je to nestalo boje u štampaču ili su papiri sa slovima otpali ili se desilo nešto treće - nebitno je. Ono što se računa jeste da je reklama tu i da skreće pažnju. Kad smo već kod moderne tehnologije oni koji vide natpis 'internet cafe', makar i na ulici, očekivali bi stolove sa kompjuterima pomoću kojih će 'surfovati' oko sveta. No, očekivanja su jedno a tezga drugo pa je, ispod ponosnog natpisa, široki izbor kobasica i zemički a iza leđa prodavačica (sa sve belim kapicama), u frižideru, boce pića za osveženje. Od kompjutera ni traga ali valja se, pre svega, pobrinuti za popunu stomaka. Za gurmane koji cene tradicionalne vrednosti razapete su šatre restoranske. A tamo se, uz pečenje, salate i pića, uživa u muzici obaveznih narodnjačkih trubača. Koliko su ovi muzičari zaposleni govori i orkestarski bubanj sa koga je, iz nadimka vođe 'zmija', verovatno od mnogo lupanja, otpalo slovo 'j'. Ali, za to niko ne mari jer važno je da muzika tutnji. Šetači koji bi da se osveže 's nogu' mogu da odaberu i pivo, kako piše, 'ToČeNo!!!' za '30 DINDŽI!!!' U nastavku šetnje stiže se do prodavnica svega i svačega. Šta na tezgi i ispod nje ima čita se sa plakata koji mešaju srpski i engleski, ili engleski prigodno prevode na naški pa - ko razume shvatiće. Tu su pored svih genijalnih i revolucionarnih proizvoda i uobičajeni vadičepovi, krckalice za orahe, 'kolica za pijac' ali i - 'mačka u đaku'! Ne piše kako je nesretni đak progutao mačku ali to će trgovac (verovatno) otkriti ozbiljnoj mušteriji. Kako god bilo, ko kupi trebalo bi da zna da su sve šanse da će pazariti mačku ali u - džaku. I, konačno, za one što bi da okušaju sreću evo jedne stare igre: reklama kaže 'karika mora proći kro3 panj'. Ni manje ni više! Ako je već reklamopisac pobrkao latinicu i ćirilicu pa umesto latiničnog 'z' napisao ćirilično koje je 'pljunuta' trojka to nimalo ne umanjuje neverovatnu činjenicu da karika mora da prođe kroz panj. To su verovatno neke ekstra veštine jer nema sečenja ili lomljenja nego nekakvog neometanog prolaska! A ovu rabotu bi definitivno valjalo probati. Naravno, i u nastavku obilaska grožđebalskog vašara može se videti sve i svašta. Opisani primeri zabeleženi su na ranijim Grožđebalovima a ovogodišnja fešta samo što nije. Zato se treba spremiti za nova iznenađenja koja će razveseliti duh i izmamiti smeh koji je, kažu doktori, zdrav. Dakle, dobrošli na Grožđebal i - u zdravlju se smejali.
U svakolikoj vašarskoj atmosferi prodaje se i kupuje sve i svašta po principu 'jeftino dam samo da prodam' i 'reklamacije ne primamo'. A kako je šarenilo svuda valja biti upadljiviji, glasniji, agresivniji da bi se privukla pažnja reke posetilaca. Svako se snalazi kako zna i ume. Tako će znatiželjni šetač ugledati veliki natpis 'rasprodaja' na kome su prva dva slova odštampana na kompjuterskom štampaču a ostalo je dopisano rukom. Da li je to nestalo boje u štampaču ili su papiri sa slovima otpali ili se desilo nešto treće - nebitno je. Ono što se računa jeste da je reklama tu i da skreće pažnju. Kad smo već kod moderne tehnologije oni koji vide natpis 'internet cafe', makar i na ulici, očekivali bi stolove sa kompjuterima pomoću kojih će 'surfovati' oko sveta. No, očekivanja su jedno a tezga drugo pa je, ispod ponosnog natpisa, široki izbor kobasica i zemički a iza leđa prodavačica (sa sve belim kapicama), u frižideru, boce pića za osveženje. Od kompjutera ni traga ali valja se, pre svega, pobrinuti za popunu stomaka. Za gurmane koji cene tradicionalne vrednosti razapete su šatre restoranske. A tamo se, uz pečenje, salate i pića, uživa u muzici obaveznih narodnjačkih trubača. Koliko su ovi muzičari zaposleni govori i orkestarski bubanj sa koga je, iz nadimka vođe 'zmija', verovatno od mnogo lupanja, otpalo slovo 'j'. Ali, za to niko ne mari jer važno je da muzika tutnji. Šetači koji bi da se osveže 's nogu' mogu da odaberu i pivo, kako piše, 'ToČeNo!!!' za '30 DINDŽI!!!' U nastavku šetnje stiže se do prodavnica svega i svačega. Šta na tezgi i ispod nje ima čita se sa plakata koji mešaju srpski i engleski, ili engleski prigodno prevode na naški pa - ko razume shvatiće. Tu su pored svih genijalnih i revolucionarnih proizvoda i uobičajeni vadičepovi, krckalice za orahe, 'kolica za pijac' ali i - 'mačka u đaku'! Ne piše kako je nesretni đak progutao mačku ali to će trgovac (verovatno) otkriti ozbiljnoj mušteriji. Kako god bilo, ko kupi trebalo bi da zna da su sve šanse da će pazariti mačku ali u - džaku. I, konačno, za one što bi da okušaju sreću evo jedne stare igre: reklama kaže 'karika mora proći kro3 panj'. Ni manje ni više! Ako je već reklamopisac pobrkao latinicu i ćirilicu pa umesto latiničnog 'z' napisao ćirilično koje je 'pljunuta' trojka to nimalo ne umanjuje neverovatnu činjenicu da karika mora da prođe kroz panj. To su verovatno neke ekstra veštine jer nema sečenja ili lomljenja nego nekakvog neometanog prolaska! A ovu rabotu bi definitivno valjalo probati. Naravno, i u nastavku obilaska grožđebalskog vašara može se videti sve i svašta. Opisani primeri zabeleženi su na ranijim Grožđebalovima a ovogodišnja fešta samo što nije. Zato se treba spremiti za nova iznenađenja koja će razveseliti duh i izmamiti smeh koji je, kažu doktori, zdrav. Dakle, dobrošli na Grožđebal i - u zdravlju se smejali.
0 komentara:
Постави коментар