U svekolikom svetu masovne šarene zabave ime Marvel poznato je na svim meridijanima i među publikom od poslovičnih 7 do 77 godina. Bukvalno svako, mlad ili star, upitan za nekog Marvelovog junaka znaće odmah, ili će se lako setiti, bar nekog imena: Spajderman, Fantastična četvorka, Derdevil, Čelični čovek, Kapetan Amerika, X-meni, Hulk, Srebrni letač/surfer... Oni nedovoljno oprezni lako će u ovu grupu ubaciti Supermena i Betmena čineći ogromnu grešku - ali, s druge strane, sve su to super junaci koji su postali manje ili veće ikone XX veka i kao takve se ’nastavili’ i u Novom Milenijumu. Ako je deklamovanje Marvelovih junaka relativno lako, na pitanje u kom mediju su oni upoznali ovaj svet odgovori će biti različiti: stariji znaju da su svi oni osvanuli na stranicama strip svezaka dok su ih mlađi najpre upoznali kao heroje filmova, serija crtanih filmova, kao ’akcione’ plastične figurice i, konačno, kao glavne junake bezbrojnih kompjuterskih igrica. Dakle, za svakoga je bilo i može se naći ponešto jer Marvel imperija je oduvek bila i ostala aktivno preduzetničko društvo koje zna da otkrije ukus publike (ali i da ga formira) i koje ume da iskoristi sve prednosti trenutne situacije odnosno masovnih medija kako bi svoju robu plasirala u ogromnim tiražima (sa enormnim profitom).
Priča o Marvelu započinje upravo visprenim razmišljanima Martina Gudmana koji je od 1933.g. bio izdavač palp (petparačkih) magazina, uglavnom vesterna ali i naučne fantastike i misterija, i koji je bio voljan da proširi biznis na stripove kao proizvod koji je očito imao dobru prođu. Legenda kaže da je na trafici ugledao, među mnoštvom šarenih stripova, novu DC (Detectiv Comics) svesku i rešio da se okušao i na tom polju; naravno, vrlo je moguće da je u pitanju čista spekulacija koja ima u vidu višedecenijsko rivalstvo Marvela i DC-ja. Kako bilo da bilo, Gudman je osnovao „Tajmli pablikejšn“ i u oktobru 1939.g. objavio prvi broj „Marvel stripova“ sa obećavajućim podnaslovom „akcija-misterija-avantura“ i sa prvim iz ’ergele’ super heroja - Ljudskom bakljom i, u drugom stripu, Namorom (Pod-Morkom, pošto je isti rođen od čoveka i sirene, živi ispod mora ali izlazi na kopno da se bori za prava morskih bića). Izbor junaka nije bio slučajan jer je od pojave Supermena, godinu dana ranije, postalo unosno baviti se kostimiranim kreaturama sa nadljudskim moćima. Tadašnji klinci bili su fascinirani tim novim borcima za pravdu sa božanskim moćima u atraktivnim kostimima (makar to značilo nošenje gaća preko helenki-pantalona, kako to radi momak sa Kriptona). U svakom slučaju prvi broj je dobro prošao pa se pojavi drugi, ovog puta sa bombastičkim zaglavljem „Marvel Misteriozni stripovi“. Sa svakom novom sveskom stizali su atraktivni heroji: Anđeo, ogromni crveni robot Elektro, mistični-zeleni Vizija, crveno-plavo-belo kostimirani Patriota, Ka-zar (plavokosa verzija Tarzana), dečak detekriv Teri Vans, kauboj zvani Maskirani jahač... Marta 1941.g. pojavio se prvi broj „Kapetan Amerika stripovi“ koga je crtao Džek Kirbi koji će u sledećim decenijama, sa Stenom Lijem (Gudmanovim rođakom pravog imena Stenli Lajber), postati izvor bezbrojnih super junaka. Kako je to bilo vreme II svetskog rata koji je zahvatio čitav svet ali (još) ne i SAD, svi popularni heroji dobili su zadatak da pomognu u razvijanju patriotskih osećanja i pripreme naciju za ulazak u rat. Tako su horde super heroja razbijale mračne planove nacista i japanaca, pomagale ’dobrim’ vojskama i branile nemoćne; pored prebijanja i šamaranja običnih vojnika i oficira, nadljudski pomoćnici ’dobrim momcima’ obavezno su vijali i najvećeg zločinca Hitlera. Kada je rat završen super junaci su ostali bez glavnog neprijatelje i otvorilo se pitanje šta sad; odgovor je trebalo naći jer je strip postao veliki biznis pošto je 1943.g. prodavano 25 miliona strip svezaka mesečno. Super junaci su morali da se vrate civilstvu i ’običnim’ neprijateljima. Nekima je to pošlo za rukom drugi su nestali ili bar bili zamrznuti (kao Kapetan Amerika) dok ponovo ne zatrebaju. Kao pravi domaćini, Marvel preduzetnici nikoga nisu otpisivali i odbacivali; ako nisu znali šta bi sa nekim herojem jednostavno bi prestali da objavljuju sveščice sa njim kao glavnim junakom; isti junak se, eventualno, pojavljivao kao gost u serijalima drugih heroja sve dok se ne zaključi da bi sveže stasalim čitaocima bilo zanimljivo da se upoznaju sa novim, u stvari uskrslim, junakom. A to bi, istovremeno, bila prilika da se ponovo ispriča životopis narečenog momka ili devojke, koji će se još malo nakititi i doterati. Tako su, recikliranjem starih priča prilagođenih novoj publici, nastale serije Ultimativni Marvel i Esencijalni Marvel. Istovremeno Marvel je koristio priliku da pokupuje i pod svoje okrilje stavi mnoge junake iz propalih izdavačkih kuća a onda da ih vaskrsne angažovanjem mladih i talentovanih umetnika kojima se daju odrešene ruke (tako je Frenk Miler preporodio Derdevila koga je Marvel poprilično ’istrošio’).
Polovinom 1950-tih broj prodatih stripova narastao je na 50 miliona mesečno; američki dušebrižnici zabrinuli su se za dobrobit omladine pa je, posle odluka Senata, u okviru strip branše usvojen Strip zakonik koji je propisivao kakvi su sadržaji poželjni a kakvi ne. Zabrane su naterale izdavače i autore da se dovijaju kako ne bi propagirali nepodobno nasilje, zločince ili ’jeftinu’ stravu i užas. S jedne strane, super heroji su postali ’ljudskiji’ pa su se njihove moći otkrile i kao izvor problema u običnom životu (većina junaka bila je normalna dok zadesno, nije postradala, uglavno od radijacije i tako dobila neke specijalne osobine); s druge strane, počev od 1960-tih heroji počinju da se ’organizuju’ i udružuju u grupe kao novi oblik rada i delovanja (najpre je to uradio DC sa svojom ’Američkom ligom pravednika’ a 1961. Marvel je odgovorio „Fantastičnom četvorkom“ i „Osvetnicima“). U hipi 1960-tim Marvelov strip koncept je zapao u krizu ali su oni tragali za novim herojima što je izrodilo neke od najpopularnijih junaka kakvi su Spajderman, Srebrni letač, Moćni Tor, Hulk (a bili su tu i X-meni, Čelični čovek, Nik Besni, Dr. Čudni, i ’obični’ momci Panišer ili Šeng Či) da bi, konačno, 1970. stigao i Konan varvarin. Kriza je doprinela da se usavrši i kolektivni sistem rada u kome jedan crtač radi u olovci, drugi u tušu, treći boji crtež, četvrti upisuje tekst, posebni umetnici rade naslovne strane i postere dok priče smišlja poseban tim. Marvel je insistirao na vizuelnoj atraktivnosti što je ’doteralo’ i izgled stripa razbijanjem klasičnog pripovedanja u kaiševima, potenciranjem neobičnih rakursa, strip kvadratima različitih veličina, slikama koje se prostiru na jednoj ili dve strane... Prepoznatljive su i naslovnice Marvelovih izdanja na kojima osim heroja u akciji i bombastičnih natpisa ima i balona sa replikama. Uz nove i stare junake koji se pojavljuju i nestaju, menjajući čak i svoje osobine, i koji se šetaju između serijala tvoreći posebni, otvoreni svemir, uspeh/profit se ustalio uz polagani ali zapaženi porast. Nagli skokovi zarade zabeleženi su kada su se stripovi o super herojima počeli pretakati u filmove i kompjuterske igrice. Naravno, Marvel nastavlja potragu za novim pričama koje će se dopadati mladim čitaocima ali i onima koji su već ’iskusni’ stripofili. Marvel je još od 1960-tih, kada je počela da se uobličava i razvija tzv fanovska scena, ’pazio’ na ovo tržište jer se i na njemu obrću velike pare; pošto tamo ima mnogo dobrostojećih, sredovečnih stripoljubaca Marvel je rado priređivao razne reprinte kako bi udovoljio i njihovim zahtevima.
U XXI vek Marvel je ušao sa zalihom od više stotina raznorodnih junaka i debelim iskustvom kako da ponudi i proda svoju staru robu odnosno kako da kreira novu. Konkurencija je jaka ali Marvel igra na proverene karte; on se ne bazira i ne forsira ambicioznije stripove (grafičke novele), njegov zaštitni znak i dalje su maskirani (ili lepše rečeno kostimirani) super heroji koji se bore na strani Dobra. Istini za volju, mada je u ovim globalnim vremenima sve je teže otkriti šta je zaista Dobro a šta ne, to Marvelovce ne brine jer su oni ušančeni u samodovoljnom kosmosu američkog sna koji je navikao da se bori protiv stranaca-varvara i unutrašnjih neprijatelja-stranih plaćenika koji bi da pokvare san o demokratiji i slobodnom tržištu. Marvelovci, naravno, znaju da će pobediti jer su pravda i moć na njihovoj strani a pripomoći će i božanske super moći; a kad je tako zašto se po tom pitanju ne bi malo zabavili i ponešto zaradili? Usput će i nadalje odgajati generacije klinaca kojima je normalno da imaju javno i tajno lice i koji će jedno pričati a pod okriljima maski raditi drugo. A odatle do verovanja i, još bolje, kovanja svetskih zavera i nije tako dalek put.
Priča o Marvelu započinje upravo visprenim razmišljanima Martina Gudmana koji je od 1933.g. bio izdavač palp (petparačkih) magazina, uglavnom vesterna ali i naučne fantastike i misterija, i koji je bio voljan da proširi biznis na stripove kao proizvod koji je očito imao dobru prođu. Legenda kaže da je na trafici ugledao, među mnoštvom šarenih stripova, novu DC (Detectiv Comics) svesku i rešio da se okušao i na tom polju; naravno, vrlo je moguće da je u pitanju čista spekulacija koja ima u vidu višedecenijsko rivalstvo Marvela i DC-ja. Kako bilo da bilo, Gudman je osnovao „Tajmli pablikejšn“ i u oktobru 1939.g. objavio prvi broj „Marvel stripova“ sa obećavajućim podnaslovom „akcija-misterija-avantura“ i sa prvim iz ’ergele’ super heroja - Ljudskom bakljom i, u drugom stripu, Namorom (Pod-Morkom, pošto je isti rođen od čoveka i sirene, živi ispod mora ali izlazi na kopno da se bori za prava morskih bića). Izbor junaka nije bio slučajan jer je od pojave Supermena, godinu dana ranije, postalo unosno baviti se kostimiranim kreaturama sa nadljudskim moćima. Tadašnji klinci bili su fascinirani tim novim borcima za pravdu sa božanskim moćima u atraktivnim kostimima (makar to značilo nošenje gaća preko helenki-pantalona, kako to radi momak sa Kriptona). U svakom slučaju prvi broj je dobro prošao pa se pojavi drugi, ovog puta sa bombastičkim zaglavljem „Marvel Misteriozni stripovi“. Sa svakom novom sveskom stizali su atraktivni heroji: Anđeo, ogromni crveni robot Elektro, mistični-zeleni Vizija, crveno-plavo-belo kostimirani Patriota, Ka-zar (plavokosa verzija Tarzana), dečak detekriv Teri Vans, kauboj zvani Maskirani jahač... Marta 1941.g. pojavio se prvi broj „Kapetan Amerika stripovi“ koga je crtao Džek Kirbi koji će u sledećim decenijama, sa Stenom Lijem (Gudmanovim rođakom pravog imena Stenli Lajber), postati izvor bezbrojnih super junaka. Kako je to bilo vreme II svetskog rata koji je zahvatio čitav svet ali (još) ne i SAD, svi popularni heroji dobili su zadatak da pomognu u razvijanju patriotskih osećanja i pripreme naciju za ulazak u rat. Tako su horde super heroja razbijale mračne planove nacista i japanaca, pomagale ’dobrim’ vojskama i branile nemoćne; pored prebijanja i šamaranja običnih vojnika i oficira, nadljudski pomoćnici ’dobrim momcima’ obavezno su vijali i najvećeg zločinca Hitlera. Kada je rat završen super junaci su ostali bez glavnog neprijatelje i otvorilo se pitanje šta sad; odgovor je trebalo naći jer je strip postao veliki biznis pošto je 1943.g. prodavano 25 miliona strip svezaka mesečno. Super junaci su morali da se vrate civilstvu i ’običnim’ neprijateljima. Nekima je to pošlo za rukom drugi su nestali ili bar bili zamrznuti (kao Kapetan Amerika) dok ponovo ne zatrebaju. Kao pravi domaćini, Marvel preduzetnici nikoga nisu otpisivali i odbacivali; ako nisu znali šta bi sa nekim herojem jednostavno bi prestali da objavljuju sveščice sa njim kao glavnim junakom; isti junak se, eventualno, pojavljivao kao gost u serijalima drugih heroja sve dok se ne zaključi da bi sveže stasalim čitaocima bilo zanimljivo da se upoznaju sa novim, u stvari uskrslim, junakom. A to bi, istovremeno, bila prilika da se ponovo ispriča životopis narečenog momka ili devojke, koji će se još malo nakititi i doterati. Tako su, recikliranjem starih priča prilagođenih novoj publici, nastale serije Ultimativni Marvel i Esencijalni Marvel. Istovremeno Marvel je koristio priliku da pokupuje i pod svoje okrilje stavi mnoge junake iz propalih izdavačkih kuća a onda da ih vaskrsne angažovanjem mladih i talentovanih umetnika kojima se daju odrešene ruke (tako je Frenk Miler preporodio Derdevila koga je Marvel poprilično ’istrošio’).
Polovinom 1950-tih broj prodatih stripova narastao je na 50 miliona mesečno; američki dušebrižnici zabrinuli su se za dobrobit omladine pa je, posle odluka Senata, u okviru strip branše usvojen Strip zakonik koji je propisivao kakvi su sadržaji poželjni a kakvi ne. Zabrane su naterale izdavače i autore da se dovijaju kako ne bi propagirali nepodobno nasilje, zločince ili ’jeftinu’ stravu i užas. S jedne strane, super heroji su postali ’ljudskiji’ pa su se njihove moći otkrile i kao izvor problema u običnom životu (većina junaka bila je normalna dok zadesno, nije postradala, uglavno od radijacije i tako dobila neke specijalne osobine); s druge strane, počev od 1960-tih heroji počinju da se ’organizuju’ i udružuju u grupe kao novi oblik rada i delovanja (najpre je to uradio DC sa svojom ’Američkom ligom pravednika’ a 1961. Marvel je odgovorio „Fantastičnom četvorkom“ i „Osvetnicima“). U hipi 1960-tim Marvelov strip koncept je zapao u krizu ali su oni tragali za novim herojima što je izrodilo neke od najpopularnijih junaka kakvi su Spajderman, Srebrni letač, Moćni Tor, Hulk (a bili su tu i X-meni, Čelični čovek, Nik Besni, Dr. Čudni, i ’obični’ momci Panišer ili Šeng Či) da bi, konačno, 1970. stigao i Konan varvarin. Kriza je doprinela da se usavrši i kolektivni sistem rada u kome jedan crtač radi u olovci, drugi u tušu, treći boji crtež, četvrti upisuje tekst, posebni umetnici rade naslovne strane i postere dok priče smišlja poseban tim. Marvel je insistirao na vizuelnoj atraktivnosti što je ’doteralo’ i izgled stripa razbijanjem klasičnog pripovedanja u kaiševima, potenciranjem neobičnih rakursa, strip kvadratima različitih veličina, slikama koje se prostiru na jednoj ili dve strane... Prepoznatljive su i naslovnice Marvelovih izdanja na kojima osim heroja u akciji i bombastičnih natpisa ima i balona sa replikama. Uz nove i stare junake koji se pojavljuju i nestaju, menjajući čak i svoje osobine, i koji se šetaju između serijala tvoreći posebni, otvoreni svemir, uspeh/profit se ustalio uz polagani ali zapaženi porast. Nagli skokovi zarade zabeleženi su kada su se stripovi o super herojima počeli pretakati u filmove i kompjuterske igrice. Naravno, Marvel nastavlja potragu za novim pričama koje će se dopadati mladim čitaocima ali i onima koji su već ’iskusni’ stripofili. Marvel je još od 1960-tih, kada je počela da se uobličava i razvija tzv fanovska scena, ’pazio’ na ovo tržište jer se i na njemu obrću velike pare; pošto tamo ima mnogo dobrostojećih, sredovečnih stripoljubaca Marvel je rado priređivao razne reprinte kako bi udovoljio i njihovim zahtevima.
U XXI vek Marvel je ušao sa zalihom od više stotina raznorodnih junaka i debelim iskustvom kako da ponudi i proda svoju staru robu odnosno kako da kreira novu. Konkurencija je jaka ali Marvel igra na proverene karte; on se ne bazira i ne forsira ambicioznije stripove (grafičke novele), njegov zaštitni znak i dalje su maskirani (ili lepše rečeno kostimirani) super heroji koji se bore na strani Dobra. Istini za volju, mada je u ovim globalnim vremenima sve je teže otkriti šta je zaista Dobro a šta ne, to Marvelovce ne brine jer su oni ušančeni u samodovoljnom kosmosu američkog sna koji je navikao da se bori protiv stranaca-varvara i unutrašnjih neprijatelja-stranih plaćenika koji bi da pokvare san o demokratiji i slobodnom tržištu. Marvelovci, naravno, znaju da će pobediti jer su pravda i moć na njihovoj strani a pripomoći će i božanske super moći; a kad je tako zašto se po tom pitanju ne bi malo zabavili i ponešto zaradili? Usput će i nadalje odgajati generacije klinaca kojima je normalno da imaju javno i tajno lice i koji će jedno pričati a pod okriljima maski raditi drugo. A odatle do verovanja i, još bolje, kovanja svetskih zavera i nije tako dalek put.
0 komentara:
Постави коментар