ALTERNATIVNE ISTORIJE ENGLESKE

Svoj prvi, ne previše inventivni i uspeli roman, Keit Roberts (1935-2000), po sopstvenom priznanju, napisao je za mesec dana na papirima koje je stavljao na ivicu svoje table za crtanje pozadina za crtane filmove. «Furije» (1966) opisuju napade mutiranih osa zaposednutih vanzemaljskom inteligencijom; pustoš koju za sobom ostavljaju rojevi dovodi Englesku na rub propasti. Ipak, trebaće jos dve godine, do 1968.g, i romana «Pavane» da Roberts zasluži pažnju čitalaca i kritike i uđe u istoriju žanra obzirom da se ovaj roman redovno svrstava u najbolje primere alternativne istorije, podžanra koji se bavi mogućim smerovima kojima bi ljudska istorija krenula da su se neki ključni događaji drugačije odvijali (najpoznatiji je primer zamišljenih društava zasnovanih na pobedi Nemaca u II svetskom ratu). U «Pavani» (što je ime španskog dvorskog plesa iz XVI veka) opisana je ruralna Engleska u kojoj nije bilo restauracije i industrijske revolucije jer je, nakon ubistva Elizabete I, katolička crkva sačuvala prevlast u društvu dok je velika španska armada pobedila englesku. Svet je, na prvi pogled, mnogo mirnije mesto nego što je stvarni XX vek ali iza kulisa krije se, ipak, fatalni nuklearni usud čovečanstva, koji se može odložiti ali od koga se ne može pobeći. Robertsovo pripovedanje je prepuno melanholičnih slika i tonova koji dočaravaju jedno drugačije doba. Roman je, u stvari, sastavljen iz pet odvojenih novela kojima su pridodati uvod i koda. Ovaj mozaički manir građenja radnje i zapleta zadržaće Roberts i u sledećim knjigama očito svestan da je uspešniji u pisanju kraćih celina povezanih jedinstvom prostora i vremena. Sledeći roman «Unutrašnji točak» (1970) kao da parafrazira ovaj spisateljski 'recept' i opisuje nastanak posebnog «geštalt» organizma (sastavljenog iz zasebnih jedinki koje tek u međusobnoj korelaciji grade novi, viši entitet). Novela «Badnje veče» iz 1972.g. takođe je u podžanru alternativne istorije; u njoj je III Rajh pobedio u ratu sa Engleskom. Robertsa je, kako sam tvrdi, neugodno iznenadio uspeh ove novele; nije mogao da shvati čudnu opčinjenost čitalaca nacistima i njihovom ideologijom koja je počinila bezbrojna zlodela. Zbog toga je odustao od mogućeg nastavka, ostavio Englesku pokorenu od Nemaca i okrenuo se se drugim vremenima. U «Divovima od krede» (1974) Roberts opisuje Englesku posle atomske apokalipse kojom putuje glavni junak i mašta o nekom sretnijem, primitivnijem svetu. «Moli Nula», roman iz 1980.g, bavi se antiutopijom kojoj uzrok nije atomski rat već vlast koja sistematski teroriše mlade generacije. Roberts je, uz nekoliko nezavisnih romana napisao i seriju romana o Kaeti, junakinji koja prolazi kroz bizarne svetove budućnosti («Kaeti i društvo» 1986, «Kaetina apokalipsa» 1986, «Kaeti na turneji» 1992.). Brojne priče i novele Roberts je sabrao u zbirkama: «Mašine i ljudi» (1973), «Žitni kraljevi» (1976), «Prolazak zmajeva» (1977), «Gospodstva» (1986), «Čaplja uhvaćena u korovu» (1987), «Zimska šuma: i ostali lovovi» (1989).  Roberts je pisac koji ubedljivo dočarava drugačija vremena i društva, opisujući svakodnevicu zasnovanu na vrednosnim sistemima koji ne funkcionišu u kapitalističkoj zapadnoj civilizaciji ali upravo ta razlika otkriva kontradiktornosti tzv 'savremenog sveta'. Njegova sposobnost da kroz nizove kratkih epizoda izgradi široku sliku kao i tanani setni ton rečenice ostaju prepoznatiljivi i nezaobilazni u istoriji engleske i svetske naučne fantastike.