Domišljatost je, kažu, odlika onih koji uspevaju u životu. Biti domišljat, između ostalog, znači i umeti da se snađeš, da improvizuješ i iskoristiš ono što ti je pri ruci. Takve majstorije mogu se videti na svakom koraku krzo vojvođanska sela i varoši. Jedna od njih jesu oglasi u kućnim 'pendžerima' kojima se nude razne stvari, nove i polovne, rukotvorine, sveži poljoprivredni proizvodi ili njihovi tečni destilati. Taj stari običaj očito je u praksi dokazao svoju valjanost jer opstaje i dan danas, pored svih oglasa u novinama i tzv elektronskim medijima. I tu, sada, stupa na scenu pominjana domišljatost. Jer, nesuđeni prodavac je vrlo brzo uvideo da je domet 'artije u pendžeru' ograničen na prolaznike koji šetaju baš njegovom ulicom. Da bi što više ljudi, dakle potencijalnih kupaca, videlo oglas valjalo bi staviti ga na još neka mesta, po mogućstvu tamo gde narod prolazi. I rešenje se nametnulo samo po sebi: svaka ulica u selu ili gradu ima po nekoliko bandera ili stubova koji nose razne žice i kablove odnosno na kojima su okačene sijalice ulične rasvete. Stubova ima oko pijaca, prodavnica i blizu državnih službi, dakle svuda gde se kreću potencijalni kupci. Rečju, stubovi su kao stvoreni da se na njih okači neki oglas. I što bi se reklo: smišljeno-urađeno. Bilo da su stubovi betonski ili metalni, puni ili rešetkasti, dobili su svoje papirne 'stanovnike' što u liku oglasa odmah pored večitih smrtovica; tako se život i smrt neprestano smenjuju, bivaju cepani ili lepljeni jedni preko drugih.
Praktično gledano troškovi ovakvog oglašavanja minimalni su a koristi mogu biti poprilične, što je sve odlika zdrave, domaćinske ekonomije. Uz pomoć savremenih kompjuterskih štampača i fotokopir mašina, oglasi su čitki i mogu se jeftino umnožavati u nedogled odnosno dok se zalihe robe ne prodaju. Ali... iza ovog ingenioznog marketinškog rešenja (smišljenog dok ta reč nije ni postojala), čuči u zasedi velika muka, jednako stara kao i domišljatost. Reč je, naravno, o nepismenosti ili, u blažoj varijanti, polupismenosti širokog naroda. Ispada da je lako snaći se i prilagoditi situaciji ali sve to pada u vodu pred mukom smišljanja i pisanja oglasa, prisećanja pravog oblika nekog slova, njihovog gutanja i preskakanja. I tako, prolaznicima Vršca 'lepe varoši' (a tako ili slično je i u drugim mestima), pogled, kako je i zamišljeno, lako pada na stubni oglas, samo, šta tamo piše i kako to treba razumeti postaje veliki problem. Eto, primera radi, oglasa u kome se nudi, i to povoljno, nameštena soba sa kuhinjom i posebnim ulazom; soba je namenjena samcima ili učenicima muškarcima. Naš jezik, istina, poznaje imenice učenik i učenica, koje podrazumevaju pol, ali misli oglašavač 'ne smeta da se nešto naglasi' makar i to učenici muškarci. S druge strane, u škole uglavnom idu deca, devojčice i dečaci a muškarci su nešto drugo, oni eventualno mogu biti studenti. I, kako sad učenik da dokaže da je muškarac (uostalom, kako se postaje muškarac, dobija li se za to stanje zvanična potvrda)? Dodatna nezgodacija sa rogobatnim oglasom je mesto na koje je okačen - nalazi se u baš neodgovarajućem društvu, među smrtovnicama. Teško je poverovati da će bilo koji učenik (tražio stan ili ne) zagledati ko je otišao na večni počinak. Malo dalje evo oglasa za prodaju, ni manje ni više nego cele violine; dakle, nikakva prodaja u delovima ne dolazi u obzir. Reč 'cela' je dopisana rukom jer su, izgleda, prodavca spopadali oni kojima treba samo gudalo, vrat, telo violinino ili čivije za žice pa je bilo nužno precizirati ponudu. Usred centra varoši pod kulom dično stoji rukom ispisan oglas o izdavanju čak dva stana, dvosobnog i jednosobnog; i pisanje je stanodavcu dobro krenulo sve dok se ruka nije pokolebala kod reči jednosoban. Da li je moguće da je 'n' u reči dvosoban isto sa onim u reči jednosoban? Pa, ne bi trebalo, ipak su ovde dve a tamo samo jedna soba. I, da se vidi razlika, pisac je obrnuo 'n' u reči jednosoban da bi, mirne savesti, na kraju oglasa, u reči stan, ponovo 'n' napisao kako treba. Tek koji metar dalje, još uvek u centru, eto i molbe: šetačica je izgubila satić sa narukvicom i moli da joj se javi neko ko zna da joj se to desilo. Možda joj sopstveno saznanje o tom događaju nije dovoljno pa traži potvrdu nezavisnog posmatrača? Naravno, nije reč ni o vekeru ni o ručnom satu već o satiću malom, maleckom. Na sledećem oglasu se krije zagonetka: u strelici piše 'spit'. Šta god to 'spit' bilo (na engleskom znači ispljuvak) nalazi se negde nadesno. Koga interesuje neka traži; ako stigne do tajnovitog 'spit'-a svakako će biti iznenađen.
Na pijaci, mestu prometnom, eto oglasa o prodaji 'priplone-krmače veliki-jokšir'. Oglas rađen na kompjuteru, čitak i kratak, tek šest reči i telefonski brojevi. Ali podla greška nalazi način da pokvari oglas i guta slovo 'd' u reči priplodna i 'r' u jorkšir; očas posla rodile se dve greške no, važno je da prodavac zna šta gaji (i da je to veliko). S druge strane, ako nema svih slova ima barem viška crtica pa bi, valjda, po logici kompenzacija ovo ipak bio ispravno. U šest reči preporučuje se i nudi na proveru usluga sečenja drva; oglas štampan u dve boje ali eto greške i to u crvenoj boji - najjeftinije bi trebalo da ima dva slova 'j'; ali ovu grešku će primetiti samo zadrti štreberi koji su išli na sve časove maternjeg jezika u osnovnoj školi jer, običnom svetu je i jedno 'j' dovoljno da razume o čemu je reč. Ko god se buni povodom takvih sitnica u ovom slobodnom i demokratskom XXI veku svakako nije dobronameran. Zato valja nastaviti šetnju bez glasnih komentara, vrebajući nove razgaljujuće oglase. Sve dok njih ima biće i slatkog smeha uličnog.
Praktično gledano troškovi ovakvog oglašavanja minimalni su a koristi mogu biti poprilične, što je sve odlika zdrave, domaćinske ekonomije. Uz pomoć savremenih kompjuterskih štampača i fotokopir mašina, oglasi su čitki i mogu se jeftino umnožavati u nedogled odnosno dok se zalihe robe ne prodaju. Ali... iza ovog ingenioznog marketinškog rešenja (smišljenog dok ta reč nije ni postojala), čuči u zasedi velika muka, jednako stara kao i domišljatost. Reč je, naravno, o nepismenosti ili, u blažoj varijanti, polupismenosti širokog naroda. Ispada da je lako snaći se i prilagoditi situaciji ali sve to pada u vodu pred mukom smišljanja i pisanja oglasa, prisećanja pravog oblika nekog slova, njihovog gutanja i preskakanja. I tako, prolaznicima Vršca 'lepe varoši' (a tako ili slično je i u drugim mestima), pogled, kako je i zamišljeno, lako pada na stubni oglas, samo, šta tamo piše i kako to treba razumeti postaje veliki problem. Eto, primera radi, oglasa u kome se nudi, i to povoljno, nameštena soba sa kuhinjom i posebnim ulazom; soba je namenjena samcima ili učenicima muškarcima. Naš jezik, istina, poznaje imenice učenik i učenica, koje podrazumevaju pol, ali misli oglašavač 'ne smeta da se nešto naglasi' makar i to učenici muškarci. S druge strane, u škole uglavnom idu deca, devojčice i dečaci a muškarci su nešto drugo, oni eventualno mogu biti studenti. I, kako sad učenik da dokaže da je muškarac (uostalom, kako se postaje muškarac, dobija li se za to stanje zvanična potvrda)? Dodatna nezgodacija sa rogobatnim oglasom je mesto na koje je okačen - nalazi se u baš neodgovarajućem društvu, među smrtovnicama. Teško je poverovati da će bilo koji učenik (tražio stan ili ne) zagledati ko je otišao na večni počinak. Malo dalje evo oglasa za prodaju, ni manje ni više nego cele violine; dakle, nikakva prodaja u delovima ne dolazi u obzir. Reč 'cela' je dopisana rukom jer su, izgleda, prodavca spopadali oni kojima treba samo gudalo, vrat, telo violinino ili čivije za žice pa je bilo nužno precizirati ponudu. Usred centra varoši pod kulom dično stoji rukom ispisan oglas o izdavanju čak dva stana, dvosobnog i jednosobnog; i pisanje je stanodavcu dobro krenulo sve dok se ruka nije pokolebala kod reči jednosoban. Da li je moguće da je 'n' u reči dvosoban isto sa onim u reči jednosoban? Pa, ne bi trebalo, ipak su ovde dve a tamo samo jedna soba. I, da se vidi razlika, pisac je obrnuo 'n' u reči jednosoban da bi, mirne savesti, na kraju oglasa, u reči stan, ponovo 'n' napisao kako treba. Tek koji metar dalje, još uvek u centru, eto i molbe: šetačica je izgubila satić sa narukvicom i moli da joj se javi neko ko zna da joj se to desilo. Možda joj sopstveno saznanje o tom događaju nije dovoljno pa traži potvrdu nezavisnog posmatrača? Naravno, nije reč ni o vekeru ni o ručnom satu već o satiću malom, maleckom. Na sledećem oglasu se krije zagonetka: u strelici piše 'spit'. Šta god to 'spit' bilo (na engleskom znači ispljuvak) nalazi se negde nadesno. Koga interesuje neka traži; ako stigne do tajnovitog 'spit'-a svakako će biti iznenađen.
Na pijaci, mestu prometnom, eto oglasa o prodaji 'priplone-krmače veliki-jokšir'. Oglas rađen na kompjuteru, čitak i kratak, tek šest reči i telefonski brojevi. Ali podla greška nalazi način da pokvari oglas i guta slovo 'd' u reči priplodna i 'r' u jorkšir; očas posla rodile se dve greške no, važno je da prodavac zna šta gaji (i da je to veliko). S druge strane, ako nema svih slova ima barem viška crtica pa bi, valjda, po logici kompenzacija ovo ipak bio ispravno. U šest reči preporučuje se i nudi na proveru usluga sečenja drva; oglas štampan u dve boje ali eto greške i to u crvenoj boji - najjeftinije bi trebalo da ima dva slova 'j'; ali ovu grešku će primetiti samo zadrti štreberi koji su išli na sve časove maternjeg jezika u osnovnoj školi jer, običnom svetu je i jedno 'j' dovoljno da razume o čemu je reč. Ko god se buni povodom takvih sitnica u ovom slobodnom i demokratskom XXI veku svakako nije dobronameran. Zato valja nastaviti šetnju bez glasnih komentara, vrebajući nove razgaljujuće oglase. Sve dok njih ima biće i slatkog smeha uličnog.
0 komentara:
Постави коментар