U okviru redovnog programa u biblioteci «Radoje Domanović» u Velikoj Plani, 17.05.2007.g. predstavljen je Dragi Bugarčić (1948), zapaženi srpski prozaista srednje generacije. O dosadašnjem Bugarčićevom opusu govorio je književnik Ilija Bakić a sam autor je pročitao odlomak iz svoje knjige «Roman o romanu» i priču «Grob Džonija Vajsmilera». Na kraju večeri autor je svakome iz publike poklonio po primerak svoje knjige «Roman o romanu».
Bugarčić je prvu priču objavio 1966.g. a 1970.g. objavio je prve knjige: zbirku priča «Semenkare» i roman «Sparina». Slede romani «Pusti puže rogove» (1974), «Zaharije u Beču» (1975), «Pustolovine Želimira Besničkog» (1975) i «Gost» (1979). Na sledeću Bugarčićevu knjigu trebalo je čekati sve do 1994.g. kada se pojavio roman «Strah» za kojim se nižu romani «Lavirint» (1995), «Roman o romanu» (1997), «Roman o Milu Doru» (2002), «Mocart i kugla» (2005) i «Sporedna ulica» (2006); 2003.g. objavljena je knjiga Bugarčićevih izabranih priča «Grob Džonija Vajsmilera». Prošle godine Bugarčić je priredio izbor priča Mila Dora pod naslovom «Salto mortale».
Literatni svetovi Dragog Bugarčića imaju nekoliko osnovnih tačaka-toponima u kojima se začinju i razvijaju priče, odnosno iz kojih se događaji šire ka 'spoljnom svetu'. Prvi je mala banatska palanka Roševo, pritisnuta ravnicom i vetrovima koji donose sparine ili sibirske hladnoće. U njoj generacija dečaka stasava u mladiće. Između korzoa, fudbala, dokonih ili vatrenih rasprava, devojaka i bioskopskih predstava oni pokušavaju da odrede svoj budući život. Želje i snovi sudaraju se sa siromaštvom i teskobom male zajednice. Stoga nekolicina momaka odlazi na 'privremeni rad u inostranstvo', u Austriju, Beč i Švebiš Gmind, odnosno dalje u Nemačku. Na ulicama velegrada ili besprekornih varošica, bivši dečaci i momci velikih očiju, sudaraju se sa svetom koji nudi mnoštvo zadovoljstva ali, istovremeno, nema milosti prema kolebljivcima ili sitnim manguplucima. Tamo ništa nije besplatno ili na veresiju. Primamljeni sjajem, s jedne strane, i nesposobni da zaborave svoje korene, s druge, 'gastarbajteri' tavore u iznajmljenim sobama, kuju planove za uspešan i unosan biznis ili za povratak kući, odustaju od njih i potucaju se od jednog do drugog dana koji se nižu u godine i decenije sve dok 'privremeni rad' ne postane samo izgovor za neodlučnosti i neuspehe.
Bugarčić je, kao ni jedan drugi srpski pisac, uronio u svetove gastarbajtera koji su 'trbuhom za kruhom' ali i 'očima za bleskom' otišli iz rodnih krajeva u svet koji je istovremeno i obećanje i razočarenje. Prizori kulturoloških sukoba između došljaka i visoko urbanizovane kapitalističke civilizacije, rasprostrti na stranicama Bugarčićevih romana i priča, oslikani jarkim pripovedačkim bojama, definitivno zaslužuju čitalačku pažnju, bilo da se posmatraju pojedinačno ili u kontekstu svih romana ovog tematskog usmerenja.
Nekoliko novih romana donosi proširenje odnosno razgranavanje Bugarčićevih osnovnih interesovanja. Posle romana «Lavirint» u kome se, u jednoj rečenici dugoj 165 strana, svode generacijski računi, «Roman o romanu» će povezati vreme prošlo (gastarbajtersku muku sa kraja 1970-tih) i sadašnje (maturantske proteste iz 1990-tih), oca gastarbajtera i sina studenta. «Roman o Milu Doru» je studija o znamenitom piscu koji je živeo u Beču ali i slika vremena ratnih i poratnih. Tema pisanja, saobražavanja stvarnosti i teksta, njihovih međuuticaja, započeta u «Romanu o romanu» nastavlja se u «Romanu o Milu Doru» a zatim i u romanu «Mocart i kugla» delu koje mešanjem vremenskih nivoa, likova iz raznih epoha i sa različitih prostora, gradi bogatu sliku (ne)razumevanja kultura, ljudskih traganja, uspona i padova državnih režima. Roman «Sporedna ulica» pripovedajući o konkretnom događaju (streljanju 1944.g. od strane partizana u ime odmazde zbog ubistva ruskog oficira još uvek nepoznatog broja stanovnika Vršca nemačke nacionalnosti) i zlehudoj sudbini pisca koji se drznuo da napiše priču koja nije po volji vlasti, otkriva opšte mehanizme funkcionisanja državne vlasti. Usložnjavanje značenja u novim romanima prati, uz prizore sa intenzivnim poetskim nabojem i pojava niza stvarnih, živih ljudi (profesor Ervin Mareš, pisac Vlada Stojšin, Milo Dor...) koji pojačavaju faktografsku uverljivost napisanog.
Svojim dosadašnjim opusom Dragi Bugarčić se otkriva kao talentovan, nadahnut i seriozan prozaista savremene srpske literature.
Iz kritika:
Roman «Strah»
BEKSTVO OD TESKOBE
Nakon petnaest godina ćutanja Dragi Bugarčić, zapaženi prozaista srednje generacije, oglasio se romanom «Strah», novom pričom o doživljajima njegovog junaka Zaharija Kuzmanovića, znanog iz romana «Sparina» i «Zaharije u Beču». Tragično smešnog begunca tragača za sopstvenim likom ovog puta srećemo u šetnji kroz ponoćne ulice Beča, grada koji je njegov drugi životni centar - prvi je vojvođanski grad Vršac. Ali, ispostaviće se, oba mesta lažna su, varljiva središta jer ni u jednom Zaharije ne nalazi svoj mir i ispunjenost. Bekstvo iz Vršca donelo je samo prolaznu promenu, obećanje novog, boljeg smera u njegovom življenju svagdanjem. (...) u «Strahu» Zaharije je umorna senka što korača među svetlima polumrtve metropole izbledelog sjaja, sabijen u klupko u kome drhti njegova duša u svoj svojoj ranjivosti i bedi pred onim što je okružuje.
Roman «Lavirint»
NEODOLJIVA MAGIJA IGRE
Klizeći kroz sparinu i lepljivi znoj tela, govora i ćutanja, prijatelji se prisećaju eksperimenta u kome su jedni bili dobrovoljni zatvorenici a drugi njihovi čuvari, proživljavaju ga, pretaču u reči. Ispostavlja se da je za sve njih to, umesto lake avanture, bio trenutak udara, ulazak, iz mladalaštva, u zrelost. (...) Bivši zatvorenici i čuvari (...), pričajući doživljaje iz zatvora (i pre i posle njega) ponovo se, kao i pre 15 godina, dele, sa svakom novom ispovešću sve očitije, u suprotstavljene tabore. Maltretirani, vređani i šikanirani ne nalaze reči opravdanja za takve postupke, optužuju a mučitelji (sem jednog) poriču težinu svojih dela ili ćute. U toj rašomonijadi naziru se i dublji slojevi, temelji lavirinta, temelji na kojima su podignuti zidovi svih društava, organizacija terora nad pojedincem (...)
Roman «Roman o romanu»
UZ I NIZ STRELU VREMENA
Autor ne krije od čitaoca (ali ga tom izjavom i zavodi) da mu je namera bila/jeste da napiše roman o jednom svom ranijem romanu, objavljenom 1979.g. pod naslovom «Gost». Od ovog samoodređenja kreću četiri paralelne, naizmenično ređane pripovedne linije. (...) U prvoj pratimo doživljaje gastarbajtera G101 odnosno drugih likova iz romana «Gost» te je (...) u pitanju nastavak (...) gubitničkih sudbina već poznatih antijunaka. Druga linija prati autorovo putovanje u Švebiš Gmind, mesto u kome se «Gost» dešava (...). Treća linija priče teče u neposrednoj savremenosti, u 1994.g., u danima kada je roman (o romanu) nastajao i nominalno prati bunt maturanata protiv prosvetnih vlasti (...). Kao svojevrsni intermeco između segmenata pojavljuju se stilizovani dijalozi autora i profesora Ervina Mareša u kojima se sintetizuju stavovi o dnevnim (ne)prilikama, istoriji, umetnosti i tako skicira jedna opšta slika ljudskog bitisanja.
Zbirka «Grob Džonija Vajsmilera"
IZGUBLJENI U SPARINI
Pred čitaocima (su) svojevrsni životopisi pojedinih ličnosti a, posredno, i čudnovatog Roševa, mesta u podnožju brda s kulom, nasred nepregledne ravnice. U svim pričama Roševo je pritisnuto i pridavljeno letnjom sparinom koja guši grad i njegove stanovnike što mile u gustom vazduhu prepunom znoja i muva, vođeni svojim malim životnim (bes)ciljnostima. Mladići sa oboda naselja iživljavaju svoju snagu u pukim maštanjima o nekakvom boljem življenju, u zadirkivanju, poigravanjima, ponekad vrlo brutalnim, kupanjima na veštačkom jezeru i barama, opsesivnom gledanju filmova u bioskopu, gluvarenju na korzou. Svima se čini da je lepa budućnost tu, na dohvat ruke, potrebno je samo skupiti hrabrost i otputovati u inostranstvo. Ali, donošenje odluke se odlaže i sve što se dešava pod vrelim suncem postepeno gubi smisao, boje blede, ukusu se gube u sveopštoj otupelosti. (...) Iz letargije Roševo će, makar nakratko, trgnuti nečija naprasna smrt ili misterija ali je vek ovih događanja, kao i filmskog ili cirkurskog repertoara, kratak te se, potom, na sve spušta teški muk.
Roman «Mocart i kugla»
STVARNOST FANTAZIJE
Negde u tim gotovo somnambulnim šetnjama bez kraja i konca on (Zaharije Kuzmanović) ulazi u roman «Mocart i kugla» da nastavi svoje putešestvije okupljeno oko njegovog oduševljenja Mocartom (...). Zaharije se, kao ponizni hodočasnik, upućuje u Salzburg i rodnu kuću velikog maestra. Ovaj doživljaj postaje svojevrsna žiža kroz koju se prelamaju sva Zaharijeva sećanja, slutnje i htenja, vremena pre i posle dolaska u Beč. Krajnja (a ispostaviće se i početna) tačka odnosno rezultat čitavog dešavanja biće fantastički sudar i lom realnosti što će Zahariju otvoriti mogućnost da se približi seni Mocartovoj ali i da druguje sa stvarnim Mocartom savremenikom, koji će zajednom sa njim hoditi Bečom, čak jesti znamenite 'Mocart kugle'. To, međutim, nije jedino preplitanja vremena jer će Zaharijevim vidnim i mentalnim horizontima rame uz rame hoditi pisac Milo Dor, pesnici Lenau i Vasko Popa, profesor Ervin Mareš, Antonije Isakovič, Zaharijevi prijatelji iz mladosti Đorđe Lazin i Ilija Radak, bračni par Amerikanaca na izletu u Evropu, mlada solistkinja hora iz Slovenije u gostovanju na nekakvom horskom takmičenju, Mocartov prijatelj Otto M. Svaka od ličnosti nosi svoje breme, svoje priče koje jednovremeno proživljava u sebi i otkriva prevrtljivo raspoloženim slušaocima.
Roman «Sporedna ulica»
MRAČNE TAJNE POBEDNIKA
Jednu od tema svoje nove knjige Dragi Bugarčić je izneo u prethodnom romanu Mocart i kugla (2004). Reč je o streljanjima i odvođenju u logor Podunavskih Nemaca 1944. posle oslobađanja od nemačke okupacije. (...) Spirala nasilja (...) nastavila je da se vrti: u sporednoj ulici je ubijen pijani ruski oficir. Nova vlast je pokrenula istragu i pronašla krivce da bi, kao odmazda, pred svojim kućama, u rano jutro, bili streljani svi zatečeni stanovnici tog dela ulice. Njihova tela odvožena su, kao dokaz snage pobednika i opomena izgrednicima, kroz grad do zajedničke grobnice na kraju grada gde su, posuta krečom, zatrpana bez obeležja. Nove naredbe odvele su Nemce iz drugih ulica u sabirne logore gde su, mučeni teškim radom, glađu i bolestima, masovno umirali. Ovi događaji su nasilno izbrisani iz svesti stanovništva; o njima se nije smelo govoriti. Dvadeset godina kasnije (...) pisac Danilo Kopča, nagrađen za kratki, poetski roman o ratu, napisaće priču koja se dotiče tamnih strana pobede, izdaje i preživljavanja izdajnika koji i dalje slobodno šetaju. Njenim objavljivanjem zamah piščeve karijere biva presečen, probe njegove drame u lokalnom pozorištu se prekidaju a slučaj preuzima operativac državne bezbednosti. Kopča je rastrzan između literarnih opsesija, policijskih saslušanja, razgovora sa bivšim partizanom koji zna istinu o masovnom streljanju, susreta sa posrednikom od koga prima vesti o prijatelju iz detinjstva, Nemcu koji je uspeo da pobegne od torture u Beč, susreta sa znalcem literature profesorom Ervinom Marešom (...).
Bugarčić je prvu priču objavio 1966.g. a 1970.g. objavio je prve knjige: zbirku priča «Semenkare» i roman «Sparina». Slede romani «Pusti puže rogove» (1974), «Zaharije u Beču» (1975), «Pustolovine Želimira Besničkog» (1975) i «Gost» (1979). Na sledeću Bugarčićevu knjigu trebalo je čekati sve do 1994.g. kada se pojavio roman «Strah» za kojim se nižu romani «Lavirint» (1995), «Roman o romanu» (1997), «Roman o Milu Doru» (2002), «Mocart i kugla» (2005) i «Sporedna ulica» (2006); 2003.g. objavljena je knjiga Bugarčićevih izabranih priča «Grob Džonija Vajsmilera». Prošle godine Bugarčić je priredio izbor priča Mila Dora pod naslovom «Salto mortale».
Literatni svetovi Dragog Bugarčića imaju nekoliko osnovnih tačaka-toponima u kojima se začinju i razvijaju priče, odnosno iz kojih se događaji šire ka 'spoljnom svetu'. Prvi je mala banatska palanka Roševo, pritisnuta ravnicom i vetrovima koji donose sparine ili sibirske hladnoće. U njoj generacija dečaka stasava u mladiće. Između korzoa, fudbala, dokonih ili vatrenih rasprava, devojaka i bioskopskih predstava oni pokušavaju da odrede svoj budući život. Želje i snovi sudaraju se sa siromaštvom i teskobom male zajednice. Stoga nekolicina momaka odlazi na 'privremeni rad u inostranstvo', u Austriju, Beč i Švebiš Gmind, odnosno dalje u Nemačku. Na ulicama velegrada ili besprekornih varošica, bivši dečaci i momci velikih očiju, sudaraju se sa svetom koji nudi mnoštvo zadovoljstva ali, istovremeno, nema milosti prema kolebljivcima ili sitnim manguplucima. Tamo ništa nije besplatno ili na veresiju. Primamljeni sjajem, s jedne strane, i nesposobni da zaborave svoje korene, s druge, 'gastarbajteri' tavore u iznajmljenim sobama, kuju planove za uspešan i unosan biznis ili za povratak kući, odustaju od njih i potucaju se od jednog do drugog dana koji se nižu u godine i decenije sve dok 'privremeni rad' ne postane samo izgovor za neodlučnosti i neuspehe.
Bugarčić je, kao ni jedan drugi srpski pisac, uronio u svetove gastarbajtera koji su 'trbuhom za kruhom' ali i 'očima za bleskom' otišli iz rodnih krajeva u svet koji je istovremeno i obećanje i razočarenje. Prizori kulturoloških sukoba između došljaka i visoko urbanizovane kapitalističke civilizacije, rasprostrti na stranicama Bugarčićevih romana i priča, oslikani jarkim pripovedačkim bojama, definitivno zaslužuju čitalačku pažnju, bilo da se posmatraju pojedinačno ili u kontekstu svih romana ovog tematskog usmerenja.
Nekoliko novih romana donosi proširenje odnosno razgranavanje Bugarčićevih osnovnih interesovanja. Posle romana «Lavirint» u kome se, u jednoj rečenici dugoj 165 strana, svode generacijski računi, «Roman o romanu» će povezati vreme prošlo (gastarbajtersku muku sa kraja 1970-tih) i sadašnje (maturantske proteste iz 1990-tih), oca gastarbajtera i sina studenta. «Roman o Milu Doru» je studija o znamenitom piscu koji je živeo u Beču ali i slika vremena ratnih i poratnih. Tema pisanja, saobražavanja stvarnosti i teksta, njihovih međuuticaja, započeta u «Romanu o romanu» nastavlja se u «Romanu o Milu Doru» a zatim i u romanu «Mocart i kugla» delu koje mešanjem vremenskih nivoa, likova iz raznih epoha i sa različitih prostora, gradi bogatu sliku (ne)razumevanja kultura, ljudskih traganja, uspona i padova državnih režima. Roman «Sporedna ulica» pripovedajući o konkretnom događaju (streljanju 1944.g. od strane partizana u ime odmazde zbog ubistva ruskog oficira još uvek nepoznatog broja stanovnika Vršca nemačke nacionalnosti) i zlehudoj sudbini pisca koji se drznuo da napiše priču koja nije po volji vlasti, otkriva opšte mehanizme funkcionisanja državne vlasti. Usložnjavanje značenja u novim romanima prati, uz prizore sa intenzivnim poetskim nabojem i pojava niza stvarnih, živih ljudi (profesor Ervin Mareš, pisac Vlada Stojšin, Milo Dor...) koji pojačavaju faktografsku uverljivost napisanog.
Svojim dosadašnjim opusom Dragi Bugarčić se otkriva kao talentovan, nadahnut i seriozan prozaista savremene srpske literature.
Iz kritika:
Roman «Strah»
BEKSTVO OD TESKOBE
Nakon petnaest godina ćutanja Dragi Bugarčić, zapaženi prozaista srednje generacije, oglasio se romanom «Strah», novom pričom o doživljajima njegovog junaka Zaharija Kuzmanovića, znanog iz romana «Sparina» i «Zaharije u Beču». Tragično smešnog begunca tragača za sopstvenim likom ovog puta srećemo u šetnji kroz ponoćne ulice Beča, grada koji je njegov drugi životni centar - prvi je vojvođanski grad Vršac. Ali, ispostaviće se, oba mesta lažna su, varljiva središta jer ni u jednom Zaharije ne nalazi svoj mir i ispunjenost. Bekstvo iz Vršca donelo je samo prolaznu promenu, obećanje novog, boljeg smera u njegovom življenju svagdanjem. (...) u «Strahu» Zaharije je umorna senka što korača među svetlima polumrtve metropole izbledelog sjaja, sabijen u klupko u kome drhti njegova duša u svoj svojoj ranjivosti i bedi pred onim što je okružuje.
Roman «Lavirint»
NEODOLJIVA MAGIJA IGRE
Klizeći kroz sparinu i lepljivi znoj tela, govora i ćutanja, prijatelji se prisećaju eksperimenta u kome su jedni bili dobrovoljni zatvorenici a drugi njihovi čuvari, proživljavaju ga, pretaču u reči. Ispostavlja se da je za sve njih to, umesto lake avanture, bio trenutak udara, ulazak, iz mladalaštva, u zrelost. (...) Bivši zatvorenici i čuvari (...), pričajući doživljaje iz zatvora (i pre i posle njega) ponovo se, kao i pre 15 godina, dele, sa svakom novom ispovešću sve očitije, u suprotstavljene tabore. Maltretirani, vređani i šikanirani ne nalaze reči opravdanja za takve postupke, optužuju a mučitelji (sem jednog) poriču težinu svojih dela ili ćute. U toj rašomonijadi naziru se i dublji slojevi, temelji lavirinta, temelji na kojima su podignuti zidovi svih društava, organizacija terora nad pojedincem (...)
Roman «Roman o romanu»
UZ I NIZ STRELU VREMENA
Autor ne krije od čitaoca (ali ga tom izjavom i zavodi) da mu je namera bila/jeste da napiše roman o jednom svom ranijem romanu, objavljenom 1979.g. pod naslovom «Gost». Od ovog samoodređenja kreću četiri paralelne, naizmenično ređane pripovedne linije. (...) U prvoj pratimo doživljaje gastarbajtera G101 odnosno drugih likova iz romana «Gost» te je (...) u pitanju nastavak (...) gubitničkih sudbina već poznatih antijunaka. Druga linija prati autorovo putovanje u Švebiš Gmind, mesto u kome se «Gost» dešava (...). Treća linija priče teče u neposrednoj savremenosti, u 1994.g., u danima kada je roman (o romanu) nastajao i nominalno prati bunt maturanata protiv prosvetnih vlasti (...). Kao svojevrsni intermeco između segmenata pojavljuju se stilizovani dijalozi autora i profesora Ervina Mareša u kojima se sintetizuju stavovi o dnevnim (ne)prilikama, istoriji, umetnosti i tako skicira jedna opšta slika ljudskog bitisanja.
Zbirka «Grob Džonija Vajsmilera"
IZGUBLJENI U SPARINI
Pred čitaocima (su) svojevrsni životopisi pojedinih ličnosti a, posredno, i čudnovatog Roševa, mesta u podnožju brda s kulom, nasred nepregledne ravnice. U svim pričama Roševo je pritisnuto i pridavljeno letnjom sparinom koja guši grad i njegove stanovnike što mile u gustom vazduhu prepunom znoja i muva, vođeni svojim malim životnim (bes)ciljnostima. Mladići sa oboda naselja iživljavaju svoju snagu u pukim maštanjima o nekakvom boljem življenju, u zadirkivanju, poigravanjima, ponekad vrlo brutalnim, kupanjima na veštačkom jezeru i barama, opsesivnom gledanju filmova u bioskopu, gluvarenju na korzou. Svima se čini da je lepa budućnost tu, na dohvat ruke, potrebno je samo skupiti hrabrost i otputovati u inostranstvo. Ali, donošenje odluke se odlaže i sve što se dešava pod vrelim suncem postepeno gubi smisao, boje blede, ukusu se gube u sveopštoj otupelosti. (...) Iz letargije Roševo će, makar nakratko, trgnuti nečija naprasna smrt ili misterija ali je vek ovih događanja, kao i filmskog ili cirkurskog repertoara, kratak te se, potom, na sve spušta teški muk.
Roman «Mocart i kugla»
STVARNOST FANTAZIJE
Negde u tim gotovo somnambulnim šetnjama bez kraja i konca on (Zaharije Kuzmanović) ulazi u roman «Mocart i kugla» da nastavi svoje putešestvije okupljeno oko njegovog oduševljenja Mocartom (...). Zaharije se, kao ponizni hodočasnik, upućuje u Salzburg i rodnu kuću velikog maestra. Ovaj doživljaj postaje svojevrsna žiža kroz koju se prelamaju sva Zaharijeva sećanja, slutnje i htenja, vremena pre i posle dolaska u Beč. Krajnja (a ispostaviće se i početna) tačka odnosno rezultat čitavog dešavanja biće fantastički sudar i lom realnosti što će Zahariju otvoriti mogućnost da se približi seni Mocartovoj ali i da druguje sa stvarnim Mocartom savremenikom, koji će zajednom sa njim hoditi Bečom, čak jesti znamenite 'Mocart kugle'. To, međutim, nije jedino preplitanja vremena jer će Zaharijevim vidnim i mentalnim horizontima rame uz rame hoditi pisac Milo Dor, pesnici Lenau i Vasko Popa, profesor Ervin Mareš, Antonije Isakovič, Zaharijevi prijatelji iz mladosti Đorđe Lazin i Ilija Radak, bračni par Amerikanaca na izletu u Evropu, mlada solistkinja hora iz Slovenije u gostovanju na nekakvom horskom takmičenju, Mocartov prijatelj Otto M. Svaka od ličnosti nosi svoje breme, svoje priče koje jednovremeno proživljava u sebi i otkriva prevrtljivo raspoloženim slušaocima.
Roman «Sporedna ulica»
MRAČNE TAJNE POBEDNIKA
Jednu od tema svoje nove knjige Dragi Bugarčić je izneo u prethodnom romanu Mocart i kugla (2004). Reč je o streljanjima i odvođenju u logor Podunavskih Nemaca 1944. posle oslobađanja od nemačke okupacije. (...) Spirala nasilja (...) nastavila je da se vrti: u sporednoj ulici je ubijen pijani ruski oficir. Nova vlast je pokrenula istragu i pronašla krivce da bi, kao odmazda, pred svojim kućama, u rano jutro, bili streljani svi zatečeni stanovnici tog dela ulice. Njihova tela odvožena su, kao dokaz snage pobednika i opomena izgrednicima, kroz grad do zajedničke grobnice na kraju grada gde su, posuta krečom, zatrpana bez obeležja. Nove naredbe odvele su Nemce iz drugih ulica u sabirne logore gde su, mučeni teškim radom, glađu i bolestima, masovno umirali. Ovi događaji su nasilno izbrisani iz svesti stanovništva; o njima se nije smelo govoriti. Dvadeset godina kasnije (...) pisac Danilo Kopča, nagrađen za kratki, poetski roman o ratu, napisaće priču koja se dotiče tamnih strana pobede, izdaje i preživljavanja izdajnika koji i dalje slobodno šetaju. Njenim objavljivanjem zamah piščeve karijere biva presečen, probe njegove drame u lokalnom pozorištu se prekidaju a slučaj preuzima operativac državne bezbednosti. Kopča je rastrzan između literarnih opsesija, policijskih saslušanja, razgovora sa bivšim partizanom koji zna istinu o masovnom streljanju, susreta sa posrednikom od koga prima vesti o prijatelju iz detinjstva, Nemcu koji je uspeo da pobegne od torture u Beč, susreta sa znalcem literature profesorom Ervinom Marešom (...).
0 komentara:
Постави коментар