Ljudska istorija u svim epohama beleži slučajeve više ili manje masovnog izbeglištva. Čini se da su izbeglice od svih vrsta prirodnih katastrofa ali i od (ne)zamislivih terora koje ljudi mogu činiti drugim ljudima, po svakakvim, nacionalnim, verskim ili političkim osnovima, jedna od konstanti svih dosadašnjih civilizacija. Obzirom na ovakvu prisutnost u prošlosti i svakodnevici nije ni malo čudno što se izbeglice pominju u mnogim delima naučne fantastike; autori ovog žanra svesni su da su konflikti pratilac čovečanstva i da će uvek biti onih koji će morati da beže kako bi spasili goli život, svoj identitet i uverenja. Ono što izmaštana budućnost nudi jeste mogućnost da se beži na samo u drugu državu ili na drugi kontinent jedne planete već i na druge planete na kojima bi begunci mogli da osnuju i organizuju zajednicu po sopstvenim pravilima. Naučna fantastika nudi i neke sasvim drugačije razloge za bekstvo, od uništenja ili okupacije čitavih planeta-staništa, do prenaseljenosti ili ekoloških katastrofa.
Najpoznatiji i verovatno najstarijih izbeglica naučne fantastike svakako je Supermen koga su roditelji stavili u raketu i poslali na Zemlju neposredno pred uništenje planete Kripton. Na Zemlji je Supermen prihvaćen od porodice Kent, išao je u redovne škole i na fakultet i postao novinar. Može se reći da je Supermen-Klark Kent u potpunosti asimilovan što potvrđuje i činjenica da on sebe doživljava kao čistokrvnog Amerikanca. Kuriozum ove priče je da su Sigel i Šuster, kreatori popularnog junaka, sinovi siromašnih jevrejskih emigranata iz istočne Evrope, koji su očito znali šta to znači biti u stranoj zemlji.
I poznati junak naučno fantastične TV serije, romana i filmova, Doktor Hu, takođe je izbeglica koji se, međutim, nije baš previše navikao na svoje domaćine mada uporno pokušava da prihvati engleske 'običaje' (ali to najčešće završi kao njihovo karikiranje). Tajna istorija epopeje famoznog doktora koji je voleo da nosi dugački šal oko vrata, nagoveštena je 1963. ali je trebalo da prođe par godina (i dosta epizoda) pre nego što je otkriveno da je doktor begunac od svemirskog rata koji je uništio njegovu rodnu planetu. Ovaj rat podrazumeva i sukobe u raznim vremenskim epohama jer neprijatelji imaju vremeplove.
Za razliku od prethodnih slučajeva vanzemaljaca koji su izbegli na Zemlju, Artur Dent je izbeglica sa rodne mu Zemlje koja je uništena jer je na trasi novog autoputa; njegove dogodovštine mogu se čuti, pročitati i videti u radio dramama, romanima i filmu «Autostoperski vodič kroz galaksiju» Daglasa Adamsa. Džon Vorli takođe je u nizu svojih priča i romana pisao o ljudima koji su, pred najezdom alijena, pobegli sa Zemlje i traže sebi utočište širom Sunčevog sistema i dalje. Sličan je zaplet i nove (delimično i stare) TV serije «Svemirska krstarica Galaktika» u kojoj ljudi koji su preživeli invaziju robota Sajlonaca beže tragajući za mitskim utočištem Zemljom; njihovo kućenje na planeti Nova Kaprika biva prekinuto dolaskom progonitelja i novim bekstvom. U svom serijalu «Galaktički centar» (romani U okeanu noći, 1976, Preko mora sunaca, 1984, Velika nebeska reka, 1987, Plime svetlosti, 1989, Mahniti zaliv, 1994 i Plovidba blistavim beskrajem, 1995) Gregori Benford takođe piše o ratovima ljudi i mehaničke civilizacije u kome ljudi gube i primorani su da, neprestano proganjani, beže sve dublje u Galaksiju. No, ljudi budućnosti i dalje moraju da beže od pripadnika svoje vrste; to je slučaj sa otpadnicima (prigodno nazvanim Progmanima) od Hegemonije (koji su se, silom prilika, prilagodili životu u svemiru) u serijalu «Hiperion» Dena Simonsa. Sličnu sudbinu izbeglice deli i Hop Hjubris u romanu «Izbeglica» Pirsa Entonija; on najpre sa meseca Kalisto beži na Jupiter gde mu gine porodica a zatim se njegovo bekstvo nastavlja u seriji romana. Razne vrste begunaca i otpadnika od vladajućih društvenih sistema sreću se u romanima kakvi su «Pesme daleke Zemlje» A. Klarka, «Stanica Doleispod» C. J. Čeri, «Put na Mars» Erika Ajdla ili u TV seriji «Vavilon 5». Na žalost, ljudi će morati da beže i ako Zemlji zapreti sudar sa drugim nebeskim objektom; u romanu «Kada se svetovi sudare» Balmera i Vajlija, po kome je snimljen i istoimeni film, naučnici grade svemirsku Nojevu barku koja će spasiti odabrane ljude (sa semenjem biljaka i svim ostlaim potrebnim da se negde započne novi život) od fatalnog sudara.
Za razliku od izbeglica-begunaca koji su mogli da napuste planetu na kojoj im preti smrt, begunci od Marsovaca u romanu «Rat svetova» H. Dž. Velsa, mogli su da beže samo sa kontinenta na kontinent rodne im Zemlje. Nigde nisu mogli da pobegnu ni ljudi uhvaćeni u klopku nuklearnog rata; bekstva u skloništa bila su privremena jer se, pre ili kasnije, moralo napolje, na uništenu i radioaktivnu površinu. Bezbroj je priča i romana na ovu temu, od «Tamne vasione» Galuja, «Dečaka i psa» Elisona, «Ferma i leda» Pola do «Loganovog bekstva» (romana i filma) Nolana i Džonsa, «Kako sam preživala» Lesingove ili Šutove «Poslednje obale» (romana i filma); tema izbeglištva ovde se sreće sa drugom velikom temom naučne fantastike, podžanrom apokalipse (nuklearne ili prirodne) i opstankom ostataka ljudske vrste.
Ako je suditi po delima naučne fantastike - kolonama izbeglica nikada neće doći kraj. Da bi one, ipak, jednog dana prestale ili se proredile već sada bi se nešto moralo promeniti u ustrojstvu sveta u kome živimo i koji ćemo predati svojim potomcima. Ali, da li je tako nešto uopšte moguće?
Najpoznatiji i verovatno najstarijih izbeglica naučne fantastike svakako je Supermen koga su roditelji stavili u raketu i poslali na Zemlju neposredno pred uništenje planete Kripton. Na Zemlji je Supermen prihvaćen od porodice Kent, išao je u redovne škole i na fakultet i postao novinar. Može se reći da je Supermen-Klark Kent u potpunosti asimilovan što potvrđuje i činjenica da on sebe doživljava kao čistokrvnog Amerikanca. Kuriozum ove priče je da su Sigel i Šuster, kreatori popularnog junaka, sinovi siromašnih jevrejskih emigranata iz istočne Evrope, koji su očito znali šta to znači biti u stranoj zemlji.
I poznati junak naučno fantastične TV serije, romana i filmova, Doktor Hu, takođe je izbeglica koji se, međutim, nije baš previše navikao na svoje domaćine mada uporno pokušava da prihvati engleske 'običaje' (ali to najčešće završi kao njihovo karikiranje). Tajna istorija epopeje famoznog doktora koji je voleo da nosi dugački šal oko vrata, nagoveštena je 1963. ali je trebalo da prođe par godina (i dosta epizoda) pre nego što je otkriveno da je doktor begunac od svemirskog rata koji je uništio njegovu rodnu planetu. Ovaj rat podrazumeva i sukobe u raznim vremenskim epohama jer neprijatelji imaju vremeplove.
Za razliku od prethodnih slučajeva vanzemaljaca koji su izbegli na Zemlju, Artur Dent je izbeglica sa rodne mu Zemlje koja je uništena jer je na trasi novog autoputa; njegove dogodovštine mogu se čuti, pročitati i videti u radio dramama, romanima i filmu «Autostoperski vodič kroz galaksiju» Daglasa Adamsa. Džon Vorli takođe je u nizu svojih priča i romana pisao o ljudima koji su, pred najezdom alijena, pobegli sa Zemlje i traže sebi utočište širom Sunčevog sistema i dalje. Sličan je zaplet i nove (delimično i stare) TV serije «Svemirska krstarica Galaktika» u kojoj ljudi koji su preživeli invaziju robota Sajlonaca beže tragajući za mitskim utočištem Zemljom; njihovo kućenje na planeti Nova Kaprika biva prekinuto dolaskom progonitelja i novim bekstvom. U svom serijalu «Galaktički centar» (romani U okeanu noći, 1976, Preko mora sunaca, 1984, Velika nebeska reka, 1987, Plime svetlosti, 1989, Mahniti zaliv, 1994 i Plovidba blistavim beskrajem, 1995) Gregori Benford takođe piše o ratovima ljudi i mehaničke civilizacije u kome ljudi gube i primorani su da, neprestano proganjani, beže sve dublje u Galaksiju. No, ljudi budućnosti i dalje moraju da beže od pripadnika svoje vrste; to je slučaj sa otpadnicima (prigodno nazvanim Progmanima) od Hegemonije (koji su se, silom prilika, prilagodili životu u svemiru) u serijalu «Hiperion» Dena Simonsa. Sličnu sudbinu izbeglice deli i Hop Hjubris u romanu «Izbeglica» Pirsa Entonija; on najpre sa meseca Kalisto beži na Jupiter gde mu gine porodica a zatim se njegovo bekstvo nastavlja u seriji romana. Razne vrste begunaca i otpadnika od vladajućih društvenih sistema sreću se u romanima kakvi su «Pesme daleke Zemlje» A. Klarka, «Stanica Doleispod» C. J. Čeri, «Put na Mars» Erika Ajdla ili u TV seriji «Vavilon 5». Na žalost, ljudi će morati da beže i ako Zemlji zapreti sudar sa drugim nebeskim objektom; u romanu «Kada se svetovi sudare» Balmera i Vajlija, po kome je snimljen i istoimeni film, naučnici grade svemirsku Nojevu barku koja će spasiti odabrane ljude (sa semenjem biljaka i svim ostlaim potrebnim da se negde započne novi život) od fatalnog sudara.
Za razliku od izbeglica-begunaca koji su mogli da napuste planetu na kojoj im preti smrt, begunci od Marsovaca u romanu «Rat svetova» H. Dž. Velsa, mogli su da beže samo sa kontinenta na kontinent rodne im Zemlje. Nigde nisu mogli da pobegnu ni ljudi uhvaćeni u klopku nuklearnog rata; bekstva u skloništa bila su privremena jer se, pre ili kasnije, moralo napolje, na uništenu i radioaktivnu površinu. Bezbroj je priča i romana na ovu temu, od «Tamne vasione» Galuja, «Dečaka i psa» Elisona, «Ferma i leda» Pola do «Loganovog bekstva» (romana i filma) Nolana i Džonsa, «Kako sam preživala» Lesingove ili Šutove «Poslednje obale» (romana i filma); tema izbeglištva ovde se sreće sa drugom velikom temom naučne fantastike, podžanrom apokalipse (nuklearne ili prirodne) i opstankom ostataka ljudske vrste.
Ako je suditi po delima naučne fantastike - kolonama izbeglica nikada neće doći kraj. Da bi one, ipak, jednog dana prestale ili se proredile već sada bi se nešto moralo promeniti u ustrojstvu sveta u kome živimo i koji ćemo predati svojim potomcima. Ali, da li je tako nešto uopšte moguće?
0 komentara:
Постави коментар