Jesenje jutro u Vršcu, 'lepoj varoši'. Nebo je tmurno a košava nosi hladnu kišicu. Grupa ljudi čeka autobus, izvirujući ispod nadstrešnice na stajalištu kod, kako to Vrštani kažu, 'Male crkve' (mada neki kažu i 'kod vatrogasaca'). Među okupljenima je desetak učenika, par zabrađenih starijih žena te nekoliko putnika koji odavno više nisu đaci a nisu daleko ni od starijih sugrađana. Svako ćuti i u glavi pretura svoje misli. Onda sa trotoara stajalištu prilazi sredovečni čovek. «Jel ovde staje autobus sa Nikolinci», pita. «Staje.» «E, fala Bogu. Već sam mislio da ću da moram da idem do Podruma. (Za one koji ne znaju, 'Podrum' je poslednja autobuska stanice pre nego što se izađe iz Vršca). Čeko sam kod Vladikinog dvora pa mi jedan reče da autobusi ne idu kroz Maršala Tita.»
«Nije više Maršala Tita sad je Dvorska», napominje jedna od starijih žena.
«Dobro de. Dvorska, Maršala - ista je ulica. Ranije sam tu čekao autobus ali sad ne staje. Kažu zato što se radi na Temišvarskoj ulici pa tuda ne može da prođe autobus. Ali kad sam juče dolazio iz Nikolinci tuda smo prošli. Jeste da se vidi da nešto kopaju ali juče popodne samo su mašine stajale. Sin me sačekao na stanici i odvezo kod njega. A jutros mi kažu da tuda ne ide autobus.»
«Prolazi autobus kroz Temišvarsku do stanice ali kad ide za Beograd ne ide tuda nego okolo, pored Male crkve», dodaje jedna od budućih putnica.
«Pa što tako?»
«Ko će ga znati? Evo već pola godine rade Temišvasku i ko zna kolko će još. Poskidali su trotoare, povadili drveće, raskopali... Malo kopaju, malo ih kiša otera... Celo leto su radili samo pre podne a popodne išli kući. Samo subotom, kad narod izađe na pijacu, oni rade i prave još veću gužvu. To kao da se vidi da nešto rade. Još nisu ni asfalt postavili a ko zna kad će bandere. Noću je tamo ko da si u tuneli, samo svetle lampe u izlozima prodavnica. A ne smeš ni da ideš tuda, možeš u neku rupu da upadneš i polomiš se.»
«Ja ne znam zašto je to tako», uskače u razgovor žena koja je 'u najboljim godinama', «ali uvek ujesen raskopaju ulice a onda padne kiša, sve se zablati pa zatrpaju rupe navrat-nanos i puste tako do proleća. Tako je u Zmaj Jovinoj ulici i onoj pored Porte... Kao da u proleće, kad mu je vreme, nisu znali da to treba da rade nego sad u zimu kopaju. Zašto prave planove ako sve rade zbrda-zdola?»
«Ma sve je to politika», odlučan je mlađu muškarac sa akt tašnom. «Isto tako nisu znali ko je pobegao iz zatvora i ko je poturio bombu pod auto. Misle da smo mi tako naivni.»
«Pa ne znam za to ali ja sam išla da čekam dete pred školu kad su oni pobegli. Mali ide u školu kod Katoličke crkve a to je jedna ulica od zatvora. Šta ga znaš, s takvim ljudima nije se igrati. I mnogi drugi su čekali decu. Uplašili se ljudi. Nisu znali da su ubice i silovatelji zatvoreni usred centra. Pre su tu držali sitne lopove, pilićare i one što su bežali iz Rumunije a vidi sad šta smo dočekali... Ko zna koga još čuvaju u tom zatvoru? I da je bar neko izašao na vršačku televiziju i rekao nam nešto nego smo sve čuli na vestima...»
Svi ćutke klimaju i sležu ramenima. Pamćenje im govori da ovakvih događaja nikada nije bilo uvaroši pod kulom. Sve je ličilo na američke filmove koje su gledali u bioskopima. A sad je počelo da se tako nešto obistinjuje i ovde, pred njihovim očima.
«Ma nema to veze», kaže onaj sa akt tašnom i vraća diskusiju na početnu temu. «Ja sam iz Pančeva. I kod nas je isto tako ujesen sve raskopano. Sad su skroz skinuli put tamo kod pijace, ispred autobuske stanice, pa ko dolazi iz pravca Vršca mora da obilazi oko grobja, kroz one uske ulice. A iz čista mira su raskopali i onu ulicu Cara Dušana, nisu ni javljali na televiziji nego samo tako... Svuda kopaju kao da dolazi leto.»
«Ne dolazi leto nego izbori pa vlast hoće da narod vidi kako se radi. Ima da se naotvaraju novih ulica i nahvale kako su radili za narodno dobro.»
«Može da bude da je i to. Ja sam bila u Beogradu i tamo su isto raskopali. Skoro sat vremena nam je trebalo da stignemo do Pančevačkog mosta. Sve smo vozili naokolo, kroz neke strme uličice. Čudo da nikoga nismo udarili.»
«A šta li će da bude kad počnu da rade Pančevački most...»
«Teško nama. Biće čudo jedno.»
Stariji su ponovo zaklimali glavama a učenici su se smeškali za svoj groš. Možda su mislili kako će, kad oni odrastu, biti drugačije. Samo slaba je to računica jer uvek će biti jeseni i komunalnih građevinaca koji baš tada počinju sa radovima. A sasvim je sigurno da ni izbora neće faliti.
«Nije više Maršala Tita sad je Dvorska», napominje jedna od starijih žena.
«Dobro de. Dvorska, Maršala - ista je ulica. Ranije sam tu čekao autobus ali sad ne staje. Kažu zato što se radi na Temišvarskoj ulici pa tuda ne može da prođe autobus. Ali kad sam juče dolazio iz Nikolinci tuda smo prošli. Jeste da se vidi da nešto kopaju ali juče popodne samo su mašine stajale. Sin me sačekao na stanici i odvezo kod njega. A jutros mi kažu da tuda ne ide autobus.»
«Prolazi autobus kroz Temišvarsku do stanice ali kad ide za Beograd ne ide tuda nego okolo, pored Male crkve», dodaje jedna od budućih putnica.
«Pa što tako?»
«Ko će ga znati? Evo već pola godine rade Temišvasku i ko zna kolko će još. Poskidali su trotoare, povadili drveće, raskopali... Malo kopaju, malo ih kiša otera... Celo leto su radili samo pre podne a popodne išli kući. Samo subotom, kad narod izađe na pijacu, oni rade i prave još veću gužvu. To kao da se vidi da nešto rade. Još nisu ni asfalt postavili a ko zna kad će bandere. Noću je tamo ko da si u tuneli, samo svetle lampe u izlozima prodavnica. A ne smeš ni da ideš tuda, možeš u neku rupu da upadneš i polomiš se.»
«Ja ne znam zašto je to tako», uskače u razgovor žena koja je 'u najboljim godinama', «ali uvek ujesen raskopaju ulice a onda padne kiša, sve se zablati pa zatrpaju rupe navrat-nanos i puste tako do proleća. Tako je u Zmaj Jovinoj ulici i onoj pored Porte... Kao da u proleće, kad mu je vreme, nisu znali da to treba da rade nego sad u zimu kopaju. Zašto prave planove ako sve rade zbrda-zdola?»
«Ma sve je to politika», odlučan je mlađu muškarac sa akt tašnom. «Isto tako nisu znali ko je pobegao iz zatvora i ko je poturio bombu pod auto. Misle da smo mi tako naivni.»
«Pa ne znam za to ali ja sam išla da čekam dete pred školu kad su oni pobegli. Mali ide u školu kod Katoličke crkve a to je jedna ulica od zatvora. Šta ga znaš, s takvim ljudima nije se igrati. I mnogi drugi su čekali decu. Uplašili se ljudi. Nisu znali da su ubice i silovatelji zatvoreni usred centra. Pre su tu držali sitne lopove, pilićare i one što su bežali iz Rumunije a vidi sad šta smo dočekali... Ko zna koga još čuvaju u tom zatvoru? I da je bar neko izašao na vršačku televiziju i rekao nam nešto nego smo sve čuli na vestima...»
Svi ćutke klimaju i sležu ramenima. Pamćenje im govori da ovakvih događaja nikada nije bilo uvaroši pod kulom. Sve je ličilo na američke filmove koje su gledali u bioskopima. A sad je počelo da se tako nešto obistinjuje i ovde, pred njihovim očima.
«Ma nema to veze», kaže onaj sa akt tašnom i vraća diskusiju na početnu temu. «Ja sam iz Pančeva. I kod nas je isto tako ujesen sve raskopano. Sad su skroz skinuli put tamo kod pijace, ispred autobuske stanice, pa ko dolazi iz pravca Vršca mora da obilazi oko grobja, kroz one uske ulice. A iz čista mira su raskopali i onu ulicu Cara Dušana, nisu ni javljali na televiziji nego samo tako... Svuda kopaju kao da dolazi leto.»
«Ne dolazi leto nego izbori pa vlast hoće da narod vidi kako se radi. Ima da se naotvaraju novih ulica i nahvale kako su radili za narodno dobro.»
«Može da bude da je i to. Ja sam bila u Beogradu i tamo su isto raskopali. Skoro sat vremena nam je trebalo da stignemo do Pančevačkog mosta. Sve smo vozili naokolo, kroz neke strme uličice. Čudo da nikoga nismo udarili.»
«A šta li će da bude kad počnu da rade Pančevački most...»
«Teško nama. Biće čudo jedno.»
Stariji su ponovo zaklimali glavama a učenici su se smeškali za svoj groš. Možda su mislili kako će, kad oni odrastu, biti drugačije. Samo slaba je to računica jer uvek će biti jeseni i komunalnih građevinaca koji baš tada počinju sa radovima. A sasvim je sigurno da ni izbora neće faliti.
0 komentara:
Постави коментар