Aleksej Panšin (1940) spada u pisce koji su prošli tipičnu američku školu razvoja od vatrenog ljubitelja žanra preko tzv pisca-amatera do pisca profesionalca. Prvu priču objavljuje 1963.g. a iste godine časopis «If» u nastavcima štampa njegov roman «Obred prelaska». Definitivna tačka prelaska u vode spisateljstva svakako je bila 1967.g. kada Panšin dobija nagradu Hugo za najboljeg pisca amatera (dakle pisca koji ima drugo zanimanje od koga živi). Godine 1968.g. roman «Obred prelaska» izlazi u knjiškom obliku i osvaja 'duplu krunu' odnosno dve najznačajnije žanrovske nagrade, Hugo (dodeljuju je čitaoci) i Nebula (dodeljuju je kolege pisci). Junakinje ovog romana je 14-togodišnja Mia Havero, putnica velikog broda-asteroida, jednog od osam brodova koji su uspeli da napuste Zemlju pre njenog uništenja i krenu u potragu za novom planetom pogodnom za naseljavanje. Na toj, pronađenoj i kolonizovanoj, planeti Mia mora da položi specifičan 'obred prelaska' iz detinjstva u svet odraslih; ušavši u strukture koje su 'donete' sa Zemlje Mia se bori za promenu okoštalih odnosa i jedno bolje i humanije društvo. Iste 1968.g. Panšin je objavio knjigu «Hajnlajn u dimenziji: kritička analiza» u kojoj analizira opus Roberta Hajnlajna, jednog od najpoznatijih pisaca naučne fantastike iz perioda 'zlatnih godina' žanra (za koje se smatraju 1950-te). Panšin je napisao i trilogiju o Entoniju Vilersu («Zvezdani zdenac» 1968, «Tarbova revolucija» 1968, «Svet maski» 1969) koja parodira obrasce tzv spejs-opere; junaci ovog humornističkog štiva su zemljanin Vilers i njegov žaboliki prijatelj vanzemaljac Tovr Torg. U dosadašnjem opusu Panšin je, sa Kori Panšin, objavio još jedan roman 1978.g. pod naslovom «Čarolija Zemlje». Na planu kraćih formi, priča i novela, Panšin je bio unekoliko agilniji a priče je sabrao u zbirke: «Zbogom jučerašnjoj sutrašnjici» (1975), «Transmutacije: knjiga lične alhemije» (1982) i «Nova slavlja: avanture Antonija Vilersa» (2002). U kratkoj prozi on je sklon iskušavanju raznih žanrovskih tema i obrazaca, često sa težištem na društvenim i međuljudskim odnosima u zajednicama budućnosti, uz primetan ironijski pomak odnosno nalaženja drugačijih rešenja za uobičajene situacije i probleme. Paralelno sa spisateljskim radom ne smanjuje se i ispisivanje tzv 'sekundarne literature' odnosno pisanje kritika i teorijskih knjiga o naučnoj fantastiki. Nakon pomenute knjige o Hajnlajnu slede «Naučna fantastika u dimenziji: knjiga ekstrapolacija» (1976) i «Svet iza brda: naučna fantastika i potraga za transcedentnim» (1989), sa Kori Panšin. Iako njegov prozni opus nije preobiman Panšin je svojim romanima i pričama doprineo kako dubljem i preciznijem razmatranju pojedinih pitanja sveukupnog ustrojstva ljudskih društava i prevazilaženja okoštalih, sputavajućih formi, tako i humornom odmaku od žanrovske paraliterarne ikonografije.
0 komentara:
Постави коментар