Pijaca, ona koju Vrštani zovu 'zelena' (za razliku od 'stočne' i 'buvlje'), smeštena na stotinjak metara od najstrožeg centra, večito je živo mesto na kome se uvek nešto dešava; jedni prodaju, drugi kupuju, treći šetaju, četvrti merkaju, peti gluvare... Nema većeg šarenila boja i mirisa od pijačnog. Tu se, preko čitave nedelje, a posebno četvrtkom i subotom, kad su 'udarni' pijačni dani, sjati silni narod iz varoši i okolnih sela, raznih uzrasta i starosti, bogatstva i siromaštva, obrazovanja i vaspitanja. Okolne ulice umeju da budu zakrčene automobilima koje su parkirali posetioci a žamor glasova i izmešani mirisi što dolaze od raznih plodova ili izlaze iz pečenjara, viju se iznad svačijih glava. U toj gužvi prodavci moraju da se snađu kako bi skrenuli pažnju na svoju robu izloženu na tezgama. Najčešće će reklama biti uzvikivana punim plućima pa 'ko čuje - čuje' ili će se uputiti nekom od šetača koji se primiče tezgi. Zato se, malo-malo pa zaori ono «Navali narode!» na paradajz ili lubenice ili «Evo tikvice!» ili se uputi 'ciljani' poziv mogućoj mušteriji «Izvolte sira». Cena je, kako i priliči, istaknuta ali je nagodba moguća ako je kupac ozbiljan i kupuje veću količinu (par kilograma ili džak). Ali, dugotrajno cenkanje nije u modi pa se kupcu željnom da što više spusti cenu lako može desiti da ga prodavac otera od tezge onim «Beži bre, mene si našo? Da nećeš za džabe?» Pošto je očito šta nude, u šta se kupac može uveriti bilo razgledanjem bilo pipkanjem robe, prodavci uglavnom nemaju dodatne oglase ali uvek se desi da nečija visprenost proradi. Tako je nesuđeni kupac mogao proletos da pročita i sledeće reči i to rimovane: «Nemoj pogled da vam luta, kupite «salatu» sa «Margitskog puta»!» Ako je ono «Margitskog puta», sa sve navodnicima, trebalo da označi deo grada iz koga salata stiže tj. gde je posađena, nikla i posečena (dakle, u nekoj od bašti pored puta za selo Margita) ostaje misterija zašto je salata pod znacima navoda jer, na tezgi jeste bila salata a ne nešto drugo čemu bi navodnici odgovarali. Ali, oglas je duhovit i sigurno je izmamio osmehe a možda i povećao prodaju. Potvrda za ovo je došla koji mesec kasnije kada je iznad tezge sa «Vrštanskim domaćim» paradajzom, na priručnom kartonu osvanula poruka «paradajz pod kulom» (da sve bude jasno i nedvosmisleno prodavac je pokušao da docrta i pomenutu kulu).Za razliku od veselih baštovana prodavac sadnica nije se proslavio. U nameri da kupcu stavi do znanja u šta bi neki prut trebalo da izraste na kartonu je napisao «malnhe»; možda je hteo da napiše 'maline' ali pisanje malo latinice, malo ćirilice baš i nije u duhu pravopisa. Na žalost kalemar nije jedini koji ratuje sa rođenim jezikom. Na izlazu iz pijace smestila se prodavnice robe od plastike, na njoj to lepo i piše (čak dva puta) pa je šteta što je, mada ima dovoljno prostora, firmopisac zaboravio da se najjednostavnije piše sa dva slova 'j'. Ali, ako će običan svet to pregrmeti i shvatiti o čemu je reč, pitanje je kako će reagovati na oglas o upisu jednodnevnih tovnih pilića, guščića i pačića odnosno koka nosilja. U dnu oglasa lepo se vidi da su njegovi potpisnici gušćići, pa je sasvim razložno upitati se da li je to oglas za onu legendarnu pačiju školu (sa proširenim odeljenjima za ostalu perad)? U nastavku obilaska pijace kupca će bukvalno spopasti nekoliko šetajućih prodavačica i prodavaca koji glasno nude 'kese', 'naftaline' odnosno 'pet pari čarapa za 100 dinara'. Ako u njihovim porukama nema dileme, oglas crnpuraste prodavačice koja viče na sav glas «Gaće, žene, gaće!» pun je egzotike.
Udaljujući se od pijačnog epicentra zapažaju se poruke koje i jesu i nisu u vezi sa ovom institucijom. Da bi sprečio da mu zakrče prilaz u kuću, jedan domaćin je isturio tablu kojom, ispod nečega što liči na saobraćajni znak, poručuje 'ne parkirajte na trotoar». Na žalost, znak je pogrešan a ni gramatika nije najuspešnija. Na kapiji druge kuće, pak, piše «danas 10.30-14.30». Šta bi trebala da znači ova poruka-šifra? Hoće li će u to vreme domaćin ordinirati ili će se tada održavati seansa nekog tajnog društva? Slična misteriozna poruka ostavljena je u jedan prozoru; ona glasi «na proceni sam»! Da li pisac tih redova nekoga ili nešto procenjuje ili njega procenjuju? Običnim šetačima ovakve poruke otvaraju više pitanja nego što daju odgovora. Da li makar oni koje se ti oglasi tiču znaju o čemu se radi? Kako bilo da bilo, sve te rabote nepozvane ne bi trebalo da brinu jer zavirivati u tuđe poslove svakako nije odraz lepog vaspitanja. Ali zato ne bi bilo zgorega proveriti šta se krije iza oglasa zalepljenog na uličnoj kanti za otpatke koji kaže «prodajem sve što imam, javite se na broj telefona, hvala!!!» Možda je u pitanju cinična šala ali možda se sklopi i neki dobar posao. U svakom slučaju zabava je zagarantovana.
0 komentara:
Постави коментар