ZAMKE RAZLIČITIH STVARNOSTI


Danijel F Galuj (1920-1973) prvu naučno fantastičnu priču objavljuje 1952. godine i u sledeće dve decenije aktivnog pojavljivanja na američkoj naučno fantastičnoj književnoj sceni objavio niz zapaženih priča odnosno pet romana. Galuj je bio pobornik 'tvrde' naučne fantastike koju karakteriše utemeljenje priče na rezultatima nauke odnosno poštovanje dokazanih naučnih principa ili hipoteza u zapletima koji se odvijaju u budućnosti ili dubinama svemira. Naučna preciznost i serioznost koju je potencirao ponekad su išle na štetu 'ljudskog faktora' odnosno rezultirale su nedovoljnom karakterizacijom likova, njihovim šablonizovanjem i neuverljivim ličnim razvojem kroz priče i romane. Prvi Galujev roman «Tamna vasiona» iz 1961.g. govori o civilizaciji ljudi koji su se, nakon atomske apokalipse, povukli u podzemne hodnike; u dugogodišnjoj odvojenosti od dnevnog svetla i površine planete razvija se specifična kultura slepih ljudi koji u svojoj mitologiji 'pamte' plamena bića izvan njihovih staništa. Kada se, konačno, preživeli sa površine probiju do podzemlja, susret dveju civilizacija fantastičan je i fatalan jer svako one druge doživljava kao svojevrsne demone. Problemi doživljaja stvarnosti i sveta u kome jedinka i grupa žive nastavljaju da interesuju Galuja i on ih ispituje u različitim kontekstima.  Roman «Gospodari psihona» iz 1963.g. prati dešavanja vezana za ovladavanje osnovnim elementima stvarnosti 'psihonima'; glavni junak manipulaciom psihonima meša stvarnosti postajući njihov gospodar. U romanu «Simulakrum 3» (objavljenom i pod naslovom «Falsifikovani svet») iz 1964.g. radnja se odvija u dve paralelne stvarnosti, jednoj 'realnoj' i drugoj artificijelnoj, stvorenoj mašinama i njihov je sudar, naravno, neminovan; po ovom romanu snimljena su dva filma. U sličnom tonu razvijaju se i romani «Izgubljena percepcija» iz 1966.g. i «Beskrajni čovek» iz 1973.g. U svojim pričama Galuj se, osim interesovanja koja su predmet njegovih romana, 'bavio' i standardnim žanrovskim temama. Priče objavljivane po časopisima sakupio je u zbirke «Poslednji skok i druge priče o super umu» (1964.g.) i «Projekat 'Barijera'» iz 1968.g. Bolest i prerana smrt ostavile su nekolike njegove radove nedovršenim. Galujeva proza otkrila je nove horizonte i vizure sagledavanja temeljnih problema ljudskog samoodređenja u prostoru, vremenu i prema drugim bićima; osetljivost temelja na kojima baziramo svoj doživljaj okolnog sveta, kao večita tema žanra, u Galuju je dobila svežeg i intrigantnog tumača.

0 komentara:

Постави коментар

top