Pročitano u julu 2023. godine: Na kraju sveta, Ksander, Ilija Bakić
I posle Ilije Bakića, Ilija Bakić!
I, uf, ovo nije bilo lako pročitati.
Ne zato što je knjiga naporna ili dosadna. Ništa te vrste. Nego je prethodna Bakićeva knjiga koju sam pročitala, Dvostav, potpuno ogoljenog stila, bez prideva (sve u skladu sa pričom), a ovde je stil sušta suprotnost. Poetski. Sa gomilom zareza koji vas svaki čas zaustavljaju u čitanju.
I vala vas poprilično uspore.
Pratimo priču i promišljanja Ksandera, osvajača zvanog Veliki (ne mora da vam se crta na koga je to aluzija, je l’ da?), rešenog da stigne do kraja sveta, i pređe tu krajnju granicu, ne bi li dokazao priče o svom, možebit, božanskom poreklu.
Dešavanja su često fantazmagorična.
Nisu nužno ispričana hronološkim redosledom.
Gubite se koliko i glavni junak.
Zastajkujete koliko i protagonista.
Koga sve to ne sprečava da neumoljivo osvaja dalje, ide dalje, i dalje, i dalje, koliko god stvari čudne postajale i u prostoru i u vremenu.
Da bi dospeo čak i do… Ali, da vam ne spojlujem sad.
Liči u nekoj meri na Bakićevu zbirku priča Četiri reke izviru u raju i ine plovidbe, ali nije isto, ni nastavak, ni bilo šta te vrste.
Dobijate i pseudoistorijsko, i avanturističko, i fantastiku, i roman o putovanju i potrazi… I jedno poprilično zanimljivo iskustvo.
