Navikli smo da, pre ili kasnije, saznamo da iza neke priče, ma kako bezazlena se činila, postoji još nekoliko, najčešće mračnih, slojeva. Od ovog pravila nisu izuzete ni deci tako drage bajke. "Ozbiljnu" verziju one o Petru Panu rešio je 1992.g. da ispriča/nacrta Režis Loazel, ovdašnjim stripoljupcima znan kao crtač serijala "Ratnici Akbara". Originalnu priču o vragolanu koji leti kroz zemlju Nedođiju napisao je Džejms Metju Bari a svetsku slavu joj je obezbedio veseli crtać Diznijevog studija. Preuzimajući osnovne postavke avanture Loazel gradi svet koji je istovremeno i dosledno surov i vilinski lepršav. Otud je Petar jedan od bezbroj siromašnih dečaka na ulicama Londona iz 1887.g. koji nema oca a majka mu je alkoholičar. Opstanak u bestidnom i nemilosrdnom okruženju koje nalikuje Dikensovim romanima moguć mu je zahvaljujući druženju sa starim doktorom i pričama koje mu ovaj pripoveda. Bežeći od majčinog besa zbog razbijene boce pića, Petar spasava debeljuškastu vilu Zvončicu a ona ga odvodi u zemlju mašte i snova, svet bajki, među patuljke, sirene, kentaure i ostala čudesna bića. Tu Petar upoznaje Pana (nazvaće ga Jareće kopito) i sa njim se bori protiv gusara. Epizoda "Oluja" treći je deo serijala i u njemu stanovnici sveta bajki pokušavaju da se oslobode gusara tako što će im predati zlato i dijamante iz potonulih brodova (jer to nije njihovo pravo blago). Oluja sprečava odvoz blaga u Pećinu Lobanje a u okršaju koji sledi Pan biva teško ranjen. Jedini način da se on spasi je da se Petar vrati u London i dobije savet od svog doktora, što on i čini. U povratku će Petar svratiti do sirotišta i dečaka kojima je nekada pričao bajke a zatim posetiti i majku. Zatiče u krevetu sa jednim drugim doktorom, u stvari, budućim ubicom znanim kao Džek Trbosek (Petrova majka biće njegova prva žrtva mada mu to ubistvo neće biti pripisano).
Loazelov "Petar Pan" u kome postoje, mešaju se i prepliću, Dobro i Zlo, Lepota i Ružnoća, mnogo je bliži izvornim, narodnim bajkama nego ušećerenoj Diznijevoj verziji (na koju likom podseća jedino Mister Smi). Sirovost i surovost nasrću na plemenitost i u toj borbi na život i smrt nema milosti, niti vremena za moralne dileme. Upravo zbog ovako jasnog kontrapunktiranja, u kome, ipak, ima mesta i za slabosti (kakva je ljubav debele sirene Potlin prema gusarskom kapetanu), ova verzija Petra Pana, očito rađena za odrasle čitalace, pleni kako životnošću tako i domišljatošću i slobodom imaginacije u zadatim okvirima. Konačni argument za tvrdnju da je u pitanju vanredan strip je Loazelov razigrani crtež, sjajno kadriranje i montaža te rafinirani kolor. Umerena karikaturalnost likova, tako da oni liče na starmalu decu ili odrasle na putu da podetinje, izuzetno se uklopila u ovu "istinitu, neskraćenu i necenzurisanu" priču o slučaju dečaka najpre poznatom po imenu Petar a kasnije kao Petar Pan.
0 komentara:
Постави коментар