ČEKAJUĆI AKIRU

Katsuhiro Otomo "Akira" br. 5 "Kanedino bekstvo"

izdavač: Marketprint, Novi Sad 2002.

Nakon pet nastavaka velike SF sage "Akira" Katsuhiro Otoma pažljivi čitaoci mogu da kažu da su, najverovatnije, sreli veći deo likova i koliko-toliko upoznali obrise sveta u kome se priča događa. Glavni junak po kojem strip i nosi ime, pak, još uvek nije viđen što se može i razumeti kada se ima u vidu da je "prikazano" tek nešto više od deset procenata tabli koje čine serijal (od ukupnih oko 2000 strana zaključno sa brojem 5 objavljeno je 270). Akira je dečak sa super razvijenim paranormalnim sposobnostima, za koga pukovnik-rukovodilac vojnog projekta u kome je "razvijen", očito i preko planiranih obima, tvrdi da je opasniji od svih bombi upotrebljenih u kratkom i efikasnom svetskom ratu, te ga zato čuva izolovanog u ukopanom bunkeru, iza debelih zidova. Dok ga čitaoci direktno ne upoznaju ostaje im da, zahvaljujući Otomovom širokom zahvatu, prate dogodovštine grupe mangupa-polaznika popravne škole koji su, u jednoj od noćnih jurnjava polusrušenim Tokijom, naleteli na odbeglog dečaka-opitnog zamorca iz vojnih laobratorija. Od tada se stvari zapliću jer se grupa raspada progonjena policijom i specijalnim vojnim jedinicama, s jedne strane, i, s druge, pripadnicima mirovne grupe voljne da raskrinka tajne državno-vojne planove. Kada se prevladaju početne zbunjenosti izazvane vrlo sličnim fizionomijama dečaka (čemu verovatno kumuje naše "zapadnjačko" oko neuvežbano da razlikuje kosooke fizionomije), sledi uživanje u praćenju vožnji, pucnjava, lomatanja, skakanja i ostalih vratolomija kojima strip obiluje. Otomo znalački koristi iskustva filma i muzičkih spotova te akcione table montira brzo, s mnoštvom menjanja rakursa i uglova, uz dodatak krupnih planova lica učesnika i redukovanja pozadine kada je to nužno da bi se naglasila silina pokreta i oštrina reakcija. Doda li se "crtačkom" segmentu i maksimalno redukovanje replika dobija se šema autorovog stvaralačkog rukopisa-stila u kome se on ne libi da, ako smatra da je to potrebno, svede pojedine elemenate slika, čak i lica, na karikature, ne bi li istakao neke druge, važnije.

            Vizuelna atraktivnost jači je (barem za sada) deo "Akire" pošto sama priča ostaje na nivou pitkog i ne preterano ambicioznog omladinskog štiva. Iza početne egzotike postapokaliptičnog sveta stoji standardna postavka "klinci protiv zlih odraslih" u kojih oni razbijaju okoštale formule i ustrojstva. Otvoreno je pitanje je kako će pomenuta raspodela snaga funkcionisati kada na scenu izađe sam Akira jer se tada dodaje novi nivo priče - pobuna superiornog proizvoda protiv svojih tvoraca. U vreme originalne pojave serijala, pre punih 20 godina, ovakav pristup bio je dovoljno svež da privuče ogromnu svetsku pažnju i obezbedi mu enormnu popularnost, što je donelo i bezbroj kopija "dobitnog" obrasca ali i zasićenje publike. Na našu (ne)sreću, izolovanost ovih prostora rezultirala je izostajanjem invazija Akira strip klonova (dok je bezbroj klonova u crtanim filmovima zatrpavalo videoteke) tako da je original zadržao dovoljno svežine potrebne za njegovo praćenje.