POČECI VRŠAČKOG STRIP POKRETA
Jugoslovenski strip bio je polovinom 1980-tih u svom zenitu. Višedecenijski rast i razvoj kruisan je stasavanjem brojne generacije strip autora odnosno čitalaca. Razvijena je i zavidna izdavačka delatnost bazirana isključivo na radovima domaćih autora (časopisi «YU strip», «Naš strip», «Patak»...), počeli su da se pojavljuju i strip albumi a, zahvaljujući «Dnevniku» i još nekim kućama, domaće snage dospele su i u inostrana izdanja. Naravno, postojala je i diferencijacija među autorima na one koji 'štancuju' kurentnu robu i druge 'ozbiljnije i ambicioznije'. Zajednička crta svima bila je da su u potpunosti pripadali tzv. glavnotokovskom, klasičnom stripu. Ipak, već poslednjih godina te decenije osetio se gubitak zamaha u domaćem stripu, izdanja su se proredila, autori ućutali. Rat na prostorima SFRJ dokrajčio je ovu laganu agoniju osipanja i tapkanja u mestu. Nestanak strip izdanja, čak i onih najjeftinijih na kioscima, gubitak interesa za ove sadržaje u vreme kada je 'glava visila o koncu', odlazak mnogih autora u inostranstvo ili njihovo povlačenje iz stripa, otvorili su vakuum u kome jednostavno nije bilo priča u slikama. Finansijska odnosno životna neizvesnost koju je doneo završetak ratova još su dublje potisli strip te se činilo da je na slučaj YU stripa za dugo stavljena tačka.
Međutim, pokazalo se da je strip čudna i izdržljiva biljka koja niče na neverovatnim mestima i u neprijateljskim vremenima. Jedno od tih mesta (pored Pančeva u kome je A. Zograf, usamljeno ali istrajno, crtao i objavljivao, u sopstvenom izdanju, stripove i čak ih distribuirao u inostranstvo, stičući ugled i slavu među alternativcim autorima i publikom) bio je i Vršac, nominalno mali grad u provinciji koji gotovo da i nije imao tradiciju u ovoj umetnosti. No, vremena su se promenila i donela drugačiju raspodelu snaga - strip (kao i ostale umetnosti) nije više bio neraskidivo vezan za prestonicu ili velike centre. Vršac je bio jedan od vesnika demetropolizacije.
Akcije Doma omladine
Prvi nagoveštaj pokreta u sferi stripa u Vršcu bila je izložba crteža, ilustracija i stripova Borislava Grabovića, kasnije poznatog kao Grabowski, održana u jesen 1991.g. u Gradskoj biblioteci, u okviru rada vršačkog Kružoka ljubitelja naučne fantastike i organizaciji tadašnjeg upravnika biblioteke, književnika Dušana Belče. Ova izložba odnosno neformalni komentari koji su je pratili pokazali su da u gradu postoji određeni strip potencijal ali da ga treba izvuči u javnost i kanalisati.
Taj proces započet je godinu dana kasnije, zahvaljujući agilnosti i zamisli Budimira Babića, novopostavljenog upravnika Doma omladine (inače jednog od glavnih organizatora dešavanja i u pomenutom KECu). U leto 1992.g. u Domu omladine otvorena je izložba stripa u okviru multimedijalne manifestacije «Letnje igrarije». Autor izloženih stripova, ilustracija i skica krio se iza misterioznog pseudonima Wostok, i do tada je objavio samo jednu strip tablu u listu novosadskih studenata «To jest». Iako se predstavio samo jednom kompletnom strip pričom, iz svega izloženog zračila je kultivisana snaga umetnika koji je izgradio svoj svet, stil i jezik. Kada je, koji mesec kasnije, otkriven Wostokov identitet, tj. da je on Danilo Milošev, saznaje se i da je jedan od njegovih pseudonima, pod kojim je objavljivao u KECu, Mediokritet, što je objasnilo zrelost njegovih radova.
Uspeh izložbe i Babićev entuzijazam privući će u Dom omladine nekoliko za strip zainteresovanih mladih ljudi i animirati ih na ozbiljan rad.
Ujesen 1992.g. Dom omladine će objaviti Wostokov strip «Istina o Jozefu K. i Gregoru Samsi». Ova fotokopirana sveščica stiči će, uprkos minimalnoj distribuciji, do nekolicine strip istomišljenika u Jugoslaviji, što će imati dalekosežne posledice za sve učesnike u ovom poduhvatu. Nedugo po pojavi stripa, Gradska biblioteka Vršca će, potvrđujući svoju otvorenost za nove tendencije u umetnosti, prirediti izložbu Wostokovih stripova, pod naslovom «Podzemne vode». Obe izložbe odnosno strip izdanje zabeležio je i opštinski list «Vršačka kula» afirmativnim natpisima. I novopokrenuti vršački magazin «Košava», još jedan od nosilaca otvaranja Vršca i njegovog izlaska na kulturnu scenu Srbije, objavio je u broju 4 jedan Wostokov rad a u broju 6, za januar 1993.g., predstavljana su tri vršačka strip autora: Wostok, Mučibabić i Grabowski. Strip je među mlađim vršačkim intelektualcima prihvaćen kao sasvim ravnopravan način umetničkog izražavanja.
Kroz sva ova dešavanja, odnosno kroz međusobne kontakte, polako se kristalizuje jezgro Vršačke strip scene koje, u atmosferi čistog entuzijazma i oduševljenja otkrivanjem medija koji otvara široke mogućnosti za rad i eksperimente, ubrzava svoj rad. Za delovanje ove grupe opravdano se vezivala odrednica 'andergraund' (podzemno) jer je grupa imala subverzivni odnos i stav prema klasičnom stripu i njegovim kanonima (po čemu je bila bliska američkom andergraund stripu 1970-tih) i jer je sam način predstavljanja i pojavljivanja bio baziran na nezavisnim fotokopiranim izdanjima malog tiraža, koja su se, po principima subkulturne zavere, dostavljala pre svega istomišljenicima. U osnovi, u pitanju je bio rad na alternativnom stripu (kategoriji starijoj i široj od andergraunda) koji je, silom prilika, morao da koristi vrlo ograničena sredstva za svoju prezentaciju. Ni sama tematika stripova nije ostala u okviru andergraund ikonografije. Vršački strip autori imali su krajnje raznorodna interesovanja, sasvim jedinstvena u vreme svog nastanka. U situaciji potpunog nestanka YU stripa iz 1980-tih ovakva dešavanja, po svom obimu i kvalitetu, bila su znak pojave i uspona novog domaćeg stripa.
«Patagonija»
Rano leto 1993.g. donosi prvo zajedničko predstavljanje vršačkih strip autora u obliku magazina «Patagonija» u izdanju Doma omladine; magazin je nominalno označen kao katalog za izložbu jer Dom omladine nije bio registrovan za izdavačku delatnost. Mada je fotokopirana u minimalnom tiražu (51 primerak!) «Patagonija», zahvaljujući međusobnim kontaktima i razmeni među istomišljenicima (po oprobanom andergraund receptu), obznanjuje postojanje Vršačkog stripa odnosno buđenje sasvim nove osećajnosti u YU stripu. Ni mali tiraž ni nepostojanje 'prave' distribucije nisu umanjili odjeke «Patagonije» jer je vreme radilo za nju i njene autore. «Patagonija» je odrazila široka interesovanja i horizonte novog stripa: od Wostokovih mračnih priča o apsurdu, preko art alternative Grabowskog i scenariste Budimira Babića, metafiktivnosti Mučibabića do čiste andergraund mitologije Genevre kojoj je blizak i Nandor Ljubanović, gost iz Pančeva. Sve radove objedinjava duh eksperimenta i traganja autora za sopstvenim izrazom. Deo tog napora su i brojni pseudonimi istih stvaralaca jer je svako novi ime pružalo mogućnost poigravanja drugačijim stilom. «Patagoniji» je pridodata i sveščica od 8 stranica, pod imenom «Low budget», u kojoj Wostok ispituje same granice strip medija i funkcionisanja priče i crteža u, do krajnosti, relativizovanom odnosu.
Pažnja koju je «Patagonija» privukla obrnuto je srazmerna njenom simboličnom tiražu. Iako se, po broju primeraka, nije mogla meriti sa tada jedinim strip magazinom «Tronom» (okrenutom klasičnijem strip izrazu), duh koji je ona nosila najavio je bolje dane za alternativni strip koji su donosile nove snage.
0 komentara:
Постави коментар