UBICA S AMNEZIJOM

"XIII - Dan Crnog Sunca" W. Vance & J. Van Hamme

            izdavač: Marketprint, Novi Sad 2002.

            Stari Ejb poranio je da bi malo pecao pre doručka. Baš kada ga supruga poziva u kuću dolazi mu pas Pronto i lajanjem objavljuje svoje otkriće. Uprkos neverici starac polazi i na plaži nalazi ranjenog čoveka u nesvesti. Jedina nada za nepoznatog koga je more izbacilo jeste da ga operiše Marta, sada alkoholičarka a nekada veliki hirurg. Zahvat je težak ali bolesnik, zahvaljujući izuzetnoj fizičkoj konstituciji, preživljava. Na žalost, on se ne seća ničega iz svoje prošlosti, nema nikakva lična dokumenta a istetovirani znak XIII na grudima ništa mu ne znači, kao ni ključ koji je bio ušiven u okovratnik košulje. Što se više oporavlja Alen, kako su nepoznatog, po svom poginulom jedincu, nazvali je Ejb i Sali, je svesniji apsurdnosti svog položaja; čini mu se da nema izlaza jer ne zna gde bi počeo da traži istinu o sebi. A onda, dok se vraća iz šetnje, u kući njegovih domaćina, napadaju ga plaćene ubice. Zavidnom veštinom i okretnošću on ih eliminiše a u džepu jednog otkriva svoju sliku; na njenoj poleđini je ime fotografske radnje u Istaunu. Alen/XIII kreće u otkivanje sebe...

            Tako počinje priča o tajanstvenom plaćeniku koja je potekla iz pera i kičice proslavljenih strip autora: Vance je crtao "Boba Morana", "Bruna Brazila", "Hauarda Flina", "Ramira" i "Bluberija" dok je Van Hame pisao scenarija za "Mišela Logana", "Torgala", "Largo Vinča", "Gospodare ječma". Serijal "XIII", u kome se do sada (od 1984.g.) pojavilo 14 albuma, spojio je intrigantnu priču i adekvatan crtež u dopadljivu celinu. Mada je krimi zaplet baziran na amneziji glavnog junaka poprilično čest (jedna od uspešnijih varijacija je u Ladlamovom "Bormanovom identitetu") jer dozvoljava da se napetost neprestano podiže otkrivanjem novih pojedinosti iz života ranjenog junaka, često se ova prednost pretvara u pravo mučilište jer se autor zapliće u sopstvene konce pa priča "ne drži vodu". Van Hame je suviše iskusan scenarista da bi dozvolio propuste i prazan hod, gubljenje niti i nelogičnosti; naprotiv, iako se albumi nastavljaju jedan na drugog svaki je samodovoljan a u nizu grade impozantnu priču u koju su ugrađeni događaji koji podsećaju na stvarnu istoriju SAD (tako XIII već u prvom delu saznaje da je atentator na predsednika Šeridena). Vansov crtež, prepoznatljivo tankih linija koje umeju da se zgusnu do potpunog mraka ali uvek bez senčenja (čak ni u kišnim scenama), što daje utisak krhkosti čitave konstrukcije koju XIII gradi od naznaka o sebi, pojačan je i veštom filmskom montažom sa ponekim preskakanjem nepotrebnih radnji koje se podrazumevaju. Rečju, "XIII" je krimi strip koji se, uprkos poznatim situacijama i mestimičnoj patetici, prati sa punom pažnjom što je nesporno pohvala dostojna vrlina .