Bill Watterson "Blago je svuda - Calvin i Hobbes kolekcija"
izdavač: System Comics, Beograd 2002.g.
Od prve pojave, na ovdašnjim prostorima, avantura malog Kalvina, druga mu Hobsa i ostalih pripadajućih im likova prošla je gotovo puna decenija (a bilo je to u proleće inflacione 1993.g. u strip magazinu "Tron" br. 4). Do danas su nerazdvojni drugovi osvanuli u čak 5 manje-više piratskih knjižica-albuma, na radost sve većeg broja domaćih obožavalaca, koji su od ovog stripa stvorili čitav kult. Kolekcija "Blago je svuda" koju objavljuje agilni "System Comics", na impozantnih 175 strana, originalno se pojavila 1996.g. i na dnevnim kaiševima odnosno nedeljnim, kolor tablama, prati dogodovštine strarmalog dečaka i živog-plišanog tigra. Forma dnevnog novinskog stripa bitna je odrednica čitavog rada jer autora sili da priču sažme u ograničen broj sličica (najviše 4) s adekvatnom tekstualnom pratnjom; tabla, istina, pruža mogućnost za malo više razmahivanja ali je ta "sloboda" takođe limitirana. Voterson, kao i neki njegovi prethodnici, pre svih Čarls Šulc (tvorac Čarli Brauna i Snupija), ponekad "vara" i spaja više kaiševa u dužu epizodu ali uvek tako da svaki kaiš i dalje može da stoje zasebno. Kao što je to slučaj sa svim velikim umetnicima i Voterson je obrazac forme pretvorio u vrlinu svog rada te se čini da ona, u stvari, radi za njega. Ova lakoća u sažetosti, koju srećemo kod majstora kratkih priča ili haiku pesnika, omogućava da se svaki prizor otkrije u neponovljivom bogatstvu, da pojedine rečenice zazvuče u punoj snazi a ne da budu zatrpane gomilama glasova koji slede te da grimasa, pokret i položaji tela deluju prirodno, neusiljeno. Belina koja okružuje kaiš i deli ga od sledećeg podcrtava izuzetnost svakog prizora; kada se, pak, strip čita kontinuirano, prizori se slažu u ono što nam je bliže, u, filmu nalik, proticanje događaja, u iluziju "stvarnog života" sastavljenog iz dana i noći. Na čitaocu ostaje da se opredeli koji mu je pogled draži odnosno da kombinuje sve moguće smerove i brzine čitanja. Kako god (o)krenuo pred njim se prostire jedno detinjstvo, proživljeno u raznim stvarnostima: onoj kućevnoj i onoj školskoj, onoj usamljeničkoj i onoj socijalno-društvenoj, onoj svedenoj na vragolije i melike-male mudrolije, na suvu realnost činjenica i vrcavu maštu punu dinosaurusa i vanzemaljaca. Svi planovi i nivoi svoju žižu imaju u jednoj tački, u Kalvinovoj svesti koja, opet, ima svog parnjaka u liku tigra, punopravnog sagovornika, saučesnika u nestašlcima ali, ponekad, i ljutog protivnika. Jedino se u svetovima praistorije i budućnosti Hobs ne pojavljuje jer je on fantazam za "ovde i sada". Odnos dečaka i tigra vrluda od čiste igre do duboke zapitanosti nad principima koji drže svet odraslih na okupu (ma koliko bili besmisleni a i-te-kako jesu). Isti su rakursi uzročnici Kalvinovog ponašanja i pobune spram (blagih ili oštrih) terora socijalizacije u porodici i školi. U ovom segmentu strip ume da dođe na ivicu programskih deklamacija ali autor uspeva da izbegne klizak teren i izvuče se, ponekad "za dlaku". Ali, zato nikad ne omane kada je u pitanju čisti "homo ludens" - Kalvinova zaliha svežih, otkačenih, smehotresnih ideja neiscrpana je. U popunjavanju norme svesrdno mu pomažu i tiranosauruska odnosno Spifovska reinkarnacija. Kada se, konačno, one susretnu s onom tzv pravom stvarnošću efekti su urnebesni. Sve dogodovštine prati majstorska Votersonova linija. Njegov osećaj za likovno precizan je do poslednjeg senčenja, bez razmetanja i samodopadanja, sposoban da iznese priču bez reči i ne optereti onu u kojoj je poenta na poigravanju jezikom.
U konačnom svođenju utisaka "Kalvin i Hobs" se predstavljaju kao strip visokih kvaliteta koji ga svrstavaju u bisere kako devete tako i svekolike umetnosti, delo kome se valja vraćati i radovati mu se.
0 komentara:
Постави коментар