Sada već vrlo daleke 1977. godine, strip tandem Jean Van Hamme, scenarista, i Grzergorz Rosinski, crtač, objavili su, u magazinu "Tintin", prvi deo sage o bebi koju nalazi posada vikinškog broda. Mališan dobija ime Torgal Egirson (tj. sin boga mora Egira) a njegovo poreklo je vanzemaljsko jer su mu roditelji potomci ljudi koji su se sa Zemlje otisnuli u dubine beskonačnog. Priča o njegovom traganju za sopstvenim poreklom trebala je da se završi u četiri nastavka ali je vanredna popularnost serije u Francuskoj naterala autore da je nastave. Torgal odrasta i luta svetom punim zlih vojnia i čarobnjaka, misterija i tajni, de vrebaju svakakve opasnosti a starovekovno-nomadska ustrojstva mešaju se sa ostacima neprednih tehnologija, sve vreme žudeći za istinom o sebi i neprestano težeći da se skrasi. Međutim, uprkos svim naporima on nema sreće ni sa ženskim rodom ni sa građenjem sopstvene porodice, kad god mu izgleda da je našao mir nešto se desi, neko umeša pa mora da se vrati starom zanatu pustolova. Upravo tako počinje i epizoda "Zemlja Ka" iz aprilske "Stripoteke": zla i pohlepna Kris De Valnor, koja sa Torgalom ima odavno neraščišćene račune, otima njegovog sina Jolana i druga mu Drvenu nogu, ne bi li ga naterala da sa njom krene u novu opasnu misiju koja će joj doneti ogromno blago. Nemajući kud Torgal ponovo pripasuje mač a pridružuju mu se žena mu Arisija i Tjale Vatreni. Mala družina posebnim brodom-balonom leti ka zemlji Ka sa zadatkom da, uprkos svim opasnostima, od zlog vladara Ogotaia otme šlem koji mu daruje snagu. Posle 46 tabli naši junaci stižu na lice mesta i kreću u akciju koju ćemo pratiti u sledećim epizodama.
Serijal o Torgalu započeo je kao poetično-mistična priča koja je prerasla u pustolovnu epsko-naučnu (mestimično i horor) fantastiku i, u dosadašnjih 25 albuma, umela dobrano da varira u kvalitetu kako priče tako i crteža. Ipak, Torgal je ostao rado čitan junak možda i zato što pored egzotike fantastičnih svetova (istini za volju, spram prvih delova pomalo iskopnele i rutinirane) ima i mesta za melodramske elemente odnosno porodičnu atmosferu (a znano je da se strip heroji retko stare, još ređe žene a najređe imaju decu koja odrastaju; ipak, i to se dešava, na primer jednom Princu Valijantu a eto i Torgalu). Rosinski nije uvek najraspoloženiji da bude na visini prvih epizoda već ume da rutinirano redukuje poteze svog pera; no, u slučaju "Zemlje Ka" bio je sasvim u formi.
U formi je, barem crtačkoj, i Ruben Pallejero i njegov grafizam u priči "Golubar" iz seriji "Priče o Barseloni" sasvim je korektan (za razliku od mršavo motivisanog scenarija), mada se sećamo i delotvornijih kjaroskuro slika u "Avanturama Ditera Lumpena". Standardno finale "Stripoteke" čini trojac "Redova Bilija", "Džoe bar tima" i legendarnog "Hogara Strašnog" koji dugi monolog svoje drage posvećem predstojećim izmenama u kući koristi da natoči pićence, poigra se sa psom, odgleda zalazak sunca i stigne da se, na kraju, složi sa svim Helginim predlozima jer, naravno, majstor ostaje majstor.
0 komentara:
Постави коментар