Maja 1937.g. Max Debris, lopov i falsifikator slika, po narudžbini Ahmeda Abdulija, bogatog trgovca falsifikatima, odlazi iz Pariza, gde je dotada ordinirao, u Prag da bi se dočepao platna "Slovenska apoteoza" poznatog slikara A. Muhe, koje je u vlasništvu Jiržija i Silvije Vabank i trebalo bi uskoro biti izloženo na javnoj prodaji. Pošto je Muha u modi među kolekcionarima u izgledu je dobar posao. Za sliku su zainteresovani i neke druge strane, od nastrljive devojke koja bi da postane Debrisova asistentkinja (i, naravno, ima svoje planove o tome šta će - sama - da uradi kada se dočepa slike), nacističkih agenata (koji su "gadne životinje") i nemačkog ovčara (koji je "plemenita rasa") do pokreta otpora i nekolicine lokalnih smutljivaca. U planovima i protivplanovima, zavaravanju protivnika, pripremanju akcije i, konačno, njenom sprovođenju, Debris će morati da bude bolji, brži i vispreniji od konkurencije, uvek na oprezu i (ne)poverljiv prema saveznicima. Mada će uspeti u poduhvatu, koju godinu kasnije, 1948.g, vidimo ga u Sing-Singu u "ulozi" zatvorenika na duži period. Iako se album tu završava očito je da ovo nije kraj Debrisovih vragolija.
Avanturu simpatičnog lopova započeo je da piše Đorđe Milosavljević ali je posle 20 tabli odustao, pritisnut drugim obavezama, tako da je za preostalih 30-tak tabli scenario nastavio Marko Stojanović, što je svakako bio rizičan postupak jer je valjalo nastaviti sve započete linije, razvijati ih i privesti kraju tako da početna atmosfera ne bude izneverena odnosno da se ne vidi gde je tačka u kojoj se jedan rukopis završava a počinje drugi. Stojanović je na ovom zadatku uspeo, ostajući veran opštem humornom tonu albuma s lakim oslanjanjem na (kvazi)dokumentarističke pojedinosti, što je rezultiralo uspešnom pričom koja teče bez većih trzavica i otvara mogućnost da se ovaj junak pojavi još koji put. Crtež Tonyja Radeva nešto je blaža varijanta tipičnog evropskog karikaturalnog stripa na realističkoj pozadini. Otud su njegovi crteži gradova, pojedinih kuća ili sličnog urbanog okruženja manje precizni ali su dobra podloga za razigrane likove. Vidljiv je napor da crtež ne bude prezasićen kako gustina pojedinosti ne bi učinila prizor nedovoljno čitljivim obzirom na tvrdi grafizam bez valera.
Rečju, "Max Debris" je profesionalno urađen strip album koji predstavlja talentovane autore i obećava nove dogodovštine veselih junaka.
0 komentara:
Постави коментар