Poslednja ovogodišnja sveska Revije svetskih stripova donosi nastavak epsko-fantastičke "Tugovanke za izgubljenim pustarama" Defauxa i Rosinskog, naslovljen imenom "Kajla od Klanaha" nesuđenog muža princeze Sioban. Priča počinje potpuno neočekivano - sahranom princeze koju je, saznajemo, otrovala rođena majka Ledi O'mara. Pakleni plan gospe Žerfo da princezu omađija opasnim napitkom i uda za svog sina uspeo je ali mladi princ, obogaljen i bez sopstvene volje, nije "iskoristio" prvu bračnu noć. Princeza beži a mladoženju dobija batine od majke. Sioban će biti ranjena u pokušaju otmice Kajla od Klanaha, dragog koga je zaboravila a koji je bačen u tamnicu jer neće da se potčini princu Žefrou. Pošto je odbila da ritualno spali svoju ćerku Ledi O'mara krade njeno telo, odnosi na poprište velikog boja i polaže pored kostura svog supruga i princezinog oca. Nakon susreta dva duha Sioban oživljava i sa vernim vojnicima ubija gospu Žefro (princa ubijaju mali oukiji koje je želeo da pojede). U finalu priče na vrata usamljene kule Kajla od Klanaha lupa putnik i moli za prenoćište. Ispod ogrtača krije se Sioban. Ona i Kajl ne uspevaju da nađu prave reči koje će ih približiti ali oboje ih smišljaju za sutra.
Četvrti deo sage (nastao 1998.g.) dokaz je Dufauxovih upornih pokušaja da napravi iskorak iz šablona borbi Dobra, Zla, magije i ljubavi. Pomak se ogleda u usložnjavanju situacija i psihologije pojedinih likova (npr. nevinost princeze nije sačuvana što nju i Kajla stavlja pred dileme oproštaja). Van ovih odstupanja nalazimo zanatski korektno ispričanu žanrovsku priču, vešto montiranu i iscrtanu, uz poneki biser za pamćenje kakav je trenutak kada Sioban izgubivši nevinost zaboravlja drevni jezik velikih predaka; reči preobraćene u male, dlakave životinjice "šlimrokse", počnu da izlaze iz zemlje i zidova kuća da bi ih veliki pljusak-suze princezine ubio. Rečju, "Tugovanka..." je solidan strip koji ume da zarobi čitaočevu pažnju darujući dobru zabavu.
Obzirom na dužinu glavnog stripa u "Stripoteci" je preostalo mesta samo za tanušni SF geg o lovcu koji je istrebio dinosauruse te za novu avanturu motorista iz "Džoe bar tima" propraćenu intervjuom sa njihovim autorom Kristijanom Debarom i, naravno, za nove nepodobštine Hogara Strašnog koji, na svečanoj gozbi svoju u čast, primećuje: "I na kraju... želim da zahvalim i nazdravim osobi bez koje moj život ne bi bio tako uspešan... (Helga skromno obara pogled) Meni! Živeo ja!" Hogaru skromnost nikada nije bila vrlina, zar ne?
0 komentara:
Постави коментар