VRŠAČKI STRIP DEVEDESETIH 1

VRŠAC CENTAR YU STRIPA 90-TIH

            Na karti koja treba da označi uporišta Jugoslovenske strip scene poslednje decenije ovog veka, među tačkicama koje bi beležile mesta rada i stvaranja autora jedva da poneki grad zaslužuje naziv centra ka kojem teže energije pojedinaca. Među tim zvezdama, koje se uglavnom poklapaju sa velikim polisima, jakim i postojanim sjajem izdvaja se Vršac, mali grad (po broju stanovnika), nosilac novog, svežeg duha i vrhunac talasa demetropolizacije koji je začeo novu eru YU stripa od koje možemo očekivati, s jedne strane, svetsku afirmaciju a, s druge, i konačno uvažavanje domaće strip umetnosti u etabliranim krugovima (što će biti daleko teže postići nego se proslaviti širom planete).

Pred-istorija

            Fanatični ljubitelji devete umetnosti upinju se iz petinih žila da dokažu duboke istorijske korene stripa, nalazeći početke ove umetnosti u pećinskom slikarstvu praistorijskog čoveka, staroegipatskim hijeroglifima, srednjevekovnim tapiserijama, ilustrovanim dečijim pričama u starim godišnjim kalendarima...

            Naravno, preterivanja ovakvih razmera teško se mogu prihvatiti ozbiljno mada je u svakom od pomenutih primera moguće naći poneki elemenat koji podseća na moderni strip. Pre bi se reklo da je svrha ovakvih traganja i dokazivanja želja da se strip, onima koji ga odbacuju, pokaže značajnim upotrebom principa da samo prave vrednosti opstaju kroz istoriju.

            Kako god bilo, jasno je da strip u svom osnovnom obliku podrazumeva jasno određene elemente (sliku, tekst), načine izražavanja (postupnost naracije odeljene u sličice) i esencijalni (pred)uslov - razvoj tehničkih postupaka koji omogućavaju masovno i brzo umnožavanje crteža. Sve se ovo steklo 1896.g. kada se pojavio jednozubi, ćelavi «Žuti deran» koga većina teoretičara smatra za prvi moderni strip.

            Budući da je bio kulturno-privredni centar svog regiona, u Vršac je, zahvaljujući jakim vezama sa državnim prestonicama, početkom XX veka svakako stizala svakovrsna štampa u kojoj su zastupljeni i stripovi odnosno forme koje su mu vrlo bliske. I izdavačka delatnost u Vršcu bila je jaka te je zabeleženo mnoštvo novina, magazina i sličnih publikacija koje su kontinuirano štampale ilustracije, karikature i slične sadržaje. Ni broj satiričnih listova nije zanemarljiv a poznato je da su u njima često objavljivane serije međusobno u priču povezanih karikatura, što je vrlo blisko stripu. Moguće je čak i da je neki Vrščanin bio autor takvih priča, možda pod pseudonimom kako bi izbegao bes prozvanih ili podsmeh okoline. Kao i mnogi i ovaj segment istorije Vršca nepoznat je ili vrlo slabo proučen.

            U periodu između dva svetska rata, zahvaljujući pre svega ruskim emigrantima i njihovom radu, stvoren je i domaći strip, počev od «Avantura detektiva Hari Vilksa» Vlaste Belkića, iz februara 1935.g. i «Krvavog nasledstva» Lobačeva i Kurganskog iz marta iste godine. Istovremeno su čitaoci na stranicama «Politike», «Mike Miša», «Ilustrovane nedelje», «Stripa» i drugih publikacija nalazili sve vrhunske svetske stripove svog vremena. Deveta umetnost imala je brojne poklonike i među Vrščanima.

            Posleratne godine donose drugačija shvatanja i strip biva proglašen za nepoželjnu, zapadno-dekadentnu rabotu kojoj nije mesto u socijalističkom društvu te priče u slikama nestaju sa stranica novina i časopisa. Tek u drugoj polovini 1950-tih ova zabrana slabi a uspeh lista «Dečje novine», koji donosi prvo stare domaće a zatim i strane stripove, ponovo uspostavlja ovaj oblik izražavanja na jugoslovenskim prostorima. Pojava legendarnih «Mirka i Slavka» definitivno je probila led i za domaće stripove. Otada su generacije mladih stasavale su uz ovakvu lektiru a strip je postao i izazov za domaće stvaraoce.

            Uprkos povoljnoj klimi trebalo je dosta vremena da se i neki vršački umetnik odvaži i krene u strip vode, odnosno da objavi svoje strip radove. Prvi je to pokušao slikar i ilustrator Stevica Živanov, čiji su kratki stripovi našli mesto u nekoliko strip publikacija iz prve polovine 1980-tih. Zatim se svojim karikaturalnim stripovima u jednom kaišu, na stranicama «Vršačke kule», oglasio i akademski slikar Živko Grozdanić Gera. Na žalost, uprkos uspešnim počecima, ovi autori nisu se zadržali u okrilju devete umetnosti, odnosno strip je bio tek jedna faza u njihovom stvaralaštvu.

            Početkom 1980-tih, u prostorijama Mesne zajednice u Ljubljanskoj ulici stvoren je i počeo sa radom Kulturno eksperimentalni centar, popularni KEC, koji će postati kultno sastajalište mladih i scena na kojoj će se predstavljati muzičari, pisci, slikari, glumci. KEC je svojim avangardnim konceptom izražavao duh generacije mladih stvaralaca. Među onima koji su tamo otkrili svoj rad bio je i strip autor potpisan kao Mediokritet. Njegovi stripovi su se na cinično-bizarno-brutalan način poigravali sa konfekcijskim stripom ali i trivijalnošću konformističkog svetonazora. U ponekim od radova Mediokritetu se pridružio i Atma. No, ovi autori nisu mogli da svoje radikalne stripove predstave i široj javnosti i povukli su se u anonimnost. Trebalo je da prođe gotovo deset godina da bi se oni ponovo oglasili. Na žalost, bilo je i drugih autora čiji su radovi ostali poznati samo njihovim poznanicima i nikada nisu izašli iz okvira pokušaja na kojima se nije istrajalo.