U svetskoj SF literaturi novela je kategorija koja se neprestano bori za svoje mesto pod izdavačkim suncem. Ona je preduga za časopise i prekratka za posebne knjige; ako nađe mesto u časopisu odmah izbacuje nekoliko priča čime se povećava rizik da taj broj ne 'prođe' kod čitalaca, ako im se najduži segment ne dopadne, a što može da ostavi posledice na slabiju prodaju sledećih brojeva. S druge strane, novela nije roman i kao takva se ne može 'prošvercovati', obzirom da su linije razgraničenja kategorija vrlo oštre (priča može imati do 25 strana, noveleta od 25 do 60, novela od 60 do 130 a roman je samo proza duža od 130 stanica; po ovim dužinama se razvrstavaju sva SF dela prilikom nominovanja za žanrovske nagrade). Stoga izdavači po svaku cenu traže da se novele produže i prerastu u roman. Pisci, pak, očito vole da pišu novele, odgovara im dužina koja dozvoljava razvijanje ideja a ne obavezuje da se ode u roman ako se nema dovoljno ideja-materijala (mada su mnoge novele priprema za roman). Publika takođe voli da čita novele (ali joj je roman omiljeno ’jelo’) pa je to rezultiralo kompromisom izdavača i proizvođača, te proze ove kategorije ipak ima u časopisima. Kasnija sudbina novela je dvojaka: ili izrastu u roman ili završe u knjigama priča dotičnog autora.
            Na našem SF tržištu novele teško stižu do publike jer SF časopisa nema (ni oni književni ne odvajaju tako mnogo prostora) a knjige tipa almanah „Monolit“ ili „Polarisova godišnja SF antologija“, izlaze retko ili ih uopšte nema. Stoga je pokretanje „Malog Polarisa“ kao izdanja džepnog formata koje će objavljivati samo prozu do 100-tinjak strana, zanimljiv potez. U ovoj ediciji pojavile su se novele Dena Simonsa „Siročići Heliksa“ i Frederika Pola „Dečak koji je želeo da živi zauvek“, obe originalno objavljene 1999.g. Obe su, takođe, delovi poznatih serijala koji su proslavili njihove autore.

Simons u autu
            Den Simons je jedan od najslavnijih SF pisaca a njegovo remek-delo "Hiperion" spada u najuspešnije romane 1980-tih. Nastavci "Hiperiona": "Pad Hiperiona", "Endimion" i "Uspon Endimiona", ispleli su impozantnu sagu o ljudskoj civilizaciji u dubokom svemiru, ugroženoj čudovišnim paktom katoličke crkve i bogova virtuelne realnosti, i oslobođenoj u naletu učenja o ljubavi koje su širili Anea i dragi joj Rol Endimion. Nakon pada okova nastupa era prosperiteta. Na ovoj podlozi gradi se zaplet novele u kojoj semebrod, koji nosi kolonizatore na daleku planetu, skreće sa svoje putanje privučen pozivima za pomoć odaslanim od zajednice ljudi prilagođenih opstanku u svemiru, koji žive na orbitalnom šumskom prstenu a teroriše ih ogromni brod što, u pravilnim intervalima, pustoši njihov dom. Semebrod "Heliks" lako može da uništi pretnju ali moral i etika njegovih putnika ne dozvoljavaju da to bude učinjeno sve dok se ne proveri ko šalje ubilačku mašinu. Uprkos opasnosti "Heliks" se upućuje ka zvezdi crvenom džinu odakle opasnost polazi. Tamo će, u paklenoj vrelini, pronaći planetu na koji je život opstao upravo zahvaljujući misijama broda ubice i onome što iz pohoda donosi. Biće dovoljno uputiti telepatsku poruku bićima na planeti i predočiti im razaranja koja izazivaju da bi cilj broda bila preusmeren na nenaseljene delove orbitalnog prstena. Uspostavivši mir "Heliks" nastavlja put...
            Simons već dugo nije u 'formi', što potvrđuje i ova novela (baš kao i njegov novi roman "Fabrika hohštaplera", koji nije SF, već priča o tome kako je Ernest Hemingvej organizovao, na Kubi, akcije hvatanja nacističkih podmornica). Prezapetljani i preambiciozni ciklus Hiperion ruši se pod teretom sopstvene glomaznosti a "Siročići..." se u svemu tome čine kao moguće poglavlje novog romana (mada je Simons izjavljivao da je sa Hiperionskim svemirom završio). Ono što ne može ostati nezapaženo je neodoljiva sličnost sa delima ruskih SF pisaca iz 50-tih: ceo zaplet je u borbi sa Prirodom a hrabri, dobri i visoko svesni astronauti imaju zadatak da neukroćene sile privedu razumu i pravdi. Odnos među ljudima je sveden na intelektualnu borbu argumentima a sve u zajedničkom prosvetiteljskom cilju. No, ova utopijski plemenita ideja kod Simonsa je nedinamično i nenadahnuto sročena i biće lako i bezbolno zaboravljena.

Posustali stari as
            Frederik Pol (1919) stari je majstor iz prve generacije pisaca koji su SF dizali iz paraliterarnog geta. Napisao je mnoštvo knjiga od kojih su nesporna remek-dela romani "Reklamokratija" (sa C. M. Kornblutom) i "Kapija". Ovo poslednje je preraslo u serijal sa nekoliko, sve slabijih nastavaka, koji se vezuju za osnovnu priču o pronalasku asteroida Kapija sa artefaktima nadmoćne civilizacije Hičija. Ljudi pokušavaju da otkriju namenu ostavljenih mašina po principu 'pokušaj-pogreška' pa dobrovoljci sedaju u Hići brodove i nasumice biraju kurs putovanja. Neki se odatle ne vraćaju, drugi stižu u prazni svemir ili središta sunaca, na puste planete a ima i onih koji sa putovanja donose nove predmete i znanja. Konačno se saznaje i da su Hići živi ali da su se povuklu u crnu rupu u središtu galaksije i tamo čekaju druga razumna bića. Novela "Dečak koji je želeo..." uskače u doba pre otkrića nove adrese Hičija i prati dva momka koji, pobegavši iz prenatrpanog Istambula, beže na Kapiju željni bogatstva i slave. Putovanje im ne donosi bogatstvo pa se prvi vraća u rodni grad a drugi, sa devojkom, odlazi na misiju prema središnjoj crnoj rupi gde će  sresti legendarne vanzemaljce i ostati da razgleda čudesa koja oni nude.
            Osnovna 'vrlina' Polovog pisanja oduvek je bila lakoća i pitkost pripovedanja. I u ovoj noveli čitaoci klize kroz dešavanja, neopterećeni opisima tehničkih čudesa ili psihološkim nijansiranjima, što junake čini popriličnim praznoglavcima. Pisac ne daje ni naročito uverljiva objašnjenja za nekolike stvari koje je pomenuo pa se stiče utisak da ih je koristio samo kao egzotične ukrase. Stoga se, u krajnjem, nameće utisak da imate posla sa simpatičnim varalicom koji balansira na ivici ponora grandiozne proizvoljnosti. Čak ni naklonost prema heroju junačkih vremena koji je još živ i aktivan ne uspeva da pokrije brojne rupe u ovoj slabašnoj noveli.
(2000)

0 komentara:

Постави коментар

top