Američki "Divlji zapad" i sve što se na njemu dešava u drugoj polovini XIX veka, od višestrukih zlatnih groznica preko ratova Severa i Juga i sa Indijancima do pokoravanja beskrajnih prerija železnicom i telegrafom, imalo je svoj medijski odjek kod 'civilizovanijih' savremenika i sugrađana mladih Sjedinjenih država, najpre u štampi a zatim u bezbrojnim zabavnim romanima koji su podsticali maštu čitalaca svih uzrasta. I ostatak sveta nije mogao da izbegne zovu divljina i avantura s arhetipskim ukusom te one postaše izuzetno popularne. Mada su Amerikanci polagali pravo na mitologiju i ikonografiju onoga što će biti nazvano vestern, njihovom širenju i opstanku itekako su doprineli autori koji nisu ni zgazili na tle novog kontinenta. Karl Maj je započeo 'internacionalizaciju' ovih tema koje će postati svojevrsni žanr raširen u svim medijima. U drugoj polovini XX veka, s ove strane velike bare, stasali su umetnici zahvaljujući kojima je vestern povratio svoju svežinu izgubljenu u besomučnim štanc proizvodima. Najpre je strip velemajstor Žozef Žiže Žilijen kreirao najpoznatijeg 'evropskog' kauboja Džerija Springa (reč je ozbiljnom kauboju jer u fahu humorističkih neprevaziđeni su Koko Bil, Italijan, i Talični Tom, Belgijanac); Spring je bio sasvim sposoban da stoji rame uz rame sa čistokrvnim američkim revolverašima i lutalicama. A onda su Žan Mišel Šarlije, oprobani scenarista, i Žan Žiro, mladi crtač na početku karijere, 1963.g. objavili album "Ford Navaho". U glavnoj ulozi bio je mladi vojnik pod imenom Majk Stiv Donovan, poznatiji kao Bluberi, po svemu različit od ostalih vestern heroja; on je ružnjikav (crtan po liku glumca Žan Pol Belmonda), raščupan i često neobrijan, prgave naravi, spreman za tuču, psovke i pljuvanje, varanje na kartama, nedovoljno disciplinovan u stroju i na zadacima, ume da postavlja nezgodna pitanja, ne slaže sa (mal)tretiranjem Indijanaca - rečju nezgodan tip. Ali, uštogljenim kaubojima je ionako odzvonilo a na njihovo mesto su dolazili mnogo životniji momci. Već sledeće, 1964. godine u bioskope će stići špageri vestern "Za šaku dolara" Serđa Leonea i definitivno (zbog neinventivnosti i šlamperaja) oduzeti vestern Amerikancima (uprkos naporima Džona Forda ili "Bonance") pa će oni moći samo da kaskaju za evropskom verzijom svoje (kvazi)istorije (Sem Pekimpo je italijanski vestern recept vrlo brzo i uspešno 'poameričio').
Bluberijeva priča nije konstantna, dakle ne počinje se u svakoj epizodi od istih teza (široka prerija, loši momci i usamljeni junak) već se razvija, ima uspone i padove: od vojnika on postaje šerif, bakće se sa propalicama i ženama sumnjivog morala a velikih ambicija, kopačima zlata i crvenokošcima, zatim učestvuje u izgradnji železnice, vraća se u vojsku, ratuje, otkriva velike zavere, biva optužen i prinuđen da beži, velike ličnosti zalažu se za njegov slučaj, dokazuje svoju nevinost, pokušava da se oženi u čemu ne uspeva ali zato dobija mnogo para, kocka se iz dosade, lunja prerijama. Bilo je i nekoliko retro pričica o Bluberijevoj mladosti kao i 'produbljivanja' njegovog šerifovskog perioda, u izvođenju drugih crtača (kao što su Vilson, Vans oni, naravno, nisu mogli da se primaknu Moebiusu). Za razliku od monolitnih tipova svaka godina urezuje se na Bluberijevo lice, kosa mu sedi, on ulazi u zrelo doba pune snage obogaćen velikim iskustvom življenja u vremenima i na prostorima gde se glava lako gubi. Šarlije je, kako su godine odmicale, pisao sve komplikovanije zaplete i širio ih na nekoliko albuma, što bi moglo da zamara čitaoce da nije Žiroovog besprekornog realističkog crteža. Zavidan grafički standard iz prvih epizoda Žiro je svakom novom epizodom podizao, zadivljujući slikama svekolike prirode, gradova, tvrđava i indijansih sela, ljudi i konja u pokretu. U jednom periodu Žiro je skrenuo u svedeni, grubi crtež bez detaljisanja ali se potom vratio prvobitnom bogatstvu. Nakon Šarlijeove smrti 1989.g. Žiro nastavlja da, na radost brojnih poštovalaca, prati Bluberija, istina u sporijem ritmu što je svakako rezultat Žiroovih godina kao i zauzetosti drugim projektima. Naime, Žiro, paralelno sa karijerom pod svojim imenom, gradi i drugu pod imenom Moebius. Ova dva lika potpuno su, gotovo šizofreno, različita: dok je Žiro faktografski realista-perfekcionista, Moebius je uronjen u svetove naučne fantastike sa ezoterijskim sklonostima i nesputanom, fascinantnom crtačkom maštom u građenju bizarnih, kako brutalnih tako i devičanskih, svetova. Ipak, uprkos razlikama i prezauzetosti, i Žiro i Moebus postigli su maksimum stvaralačke zrelosti u strip žanrovima kojima se bave.
U godini svog 40-tog rođandana Bluberi je živi klasik koji se poštuje i uvažava. Njegove avanture su nezaobilazna lektira svakog, i starog i mladog, strip čitaoca i reper za razmeravanje kvaliteta svih novih vestern stripova koji su 'u radu' ili se tek stvaraju. Sa Bluberijem se i sam vestern, u strip verziji (ali i šire), popeo još jednu stepenicu više na putu ispunjavanja svoje pune umetničke zrelosti.
0 komentara:
Постави коментар