Čudna igra okolnosti, koju neki zovu i sudbina, ponekad povezuje događaje u nizove koji izgledaju i deluju sasvim prirodno (istini za volju, mnogo su češći nizovi loših i negativnih dešavanja ali...). Elem, u toku ovog leta ljubitelji Korto Maltezea mogli su (ukoliko u mestu svog življenja imaju bioskop) da odgledaju dugometražni crtani film "Korto u Sibiru" i da, u ponekoj knjižari, u Beogradu ili Novom Sadu, vide i kupe (ukoliko imaju dovoljno para) album "Helvetske priče". Tako se, posle sušnih godina, fanovi mornara-mističara, ponovo mogu radovati. Ovo važi čak i za one koji imaju primedbe na filmski izgled sveta svog junaka; a činjenica je da je izostanak oštre Pratove linije omekšao pejzaže i lica, dok su boje, akvarelski blede i ponekad zamućene, za koji stepen jače od onih koje viđamo u albumima ili akvarelima samog Prata. Krajnji rezultat je 'premekan' u odnosu na original i to ume da zasmeta (čak i više od nezgrapnog hoda likova). Ali i ovako oslabljena Kortova zavodljivost i dalje deluje. Kolorni album "Helvetske priče" je 'uvozni': objavljen 2002.g. u izdanju "Feniksa" Banja Luka i Ateljea Bogdan iz Sarajeva. Korto, u svom strip liku, već jako dugo (predugo) nije posećivao ove krajeve u kojima je rado viđan već 30-tak godina, počev od "Pegaza" Žike Bogdanovića, preko "Strip arta", "Stripoteke" i "Politikinog zabavnika" sve do albuma - najpre su se pojavili "Tango" (Art 9, 1990.) pa "Priča o Veneciji" (Bata, 1995.) da bi 1996. i 1997.g. Komuna objavila, hronološki, počev od "Balade o slanom moru", sedam albuma, što u boji što crno-belih, sa namerom da se obuhvati čitava saga. Na žalost, projekat je ostao nedovršen i od tada Korta nema među Srbima. "Helvetske priče" se dizajnom i opremom 'nastavljaju' na Komunine albume (koji su opet rađeni prema Kastermanovom izdanju sabranog Korta), što znači da stripu prethodi uvodni tekst, geografska karta i ilustracije, ovog puta Pratovi akvareli pejzaža i nošnji Švajcarskih kantona.
Originalno se ova Kortova avantura pojavila 1987.g. u strip magazinu koji nosi Kortovo ime i pod simptomatično obećavajućim imenom "Rosa alchemica". Album svojim imenom određuje geografsku destinaciju priče, što je slučaj sa dobrim brojem ostalih albuma ("Karipska svita", "Kelti", "Etiopljani", "Korto u Sibiru", "Priča u Veneciji", "Blago Samarkanda", "Tango" , "Mu"). Prva reakcija na ime Švajcarske može biti zbunjenost jer ova zemlja se čini previše mirnom, bogatom i običnom, lišenog egzotike koju Korto traži. I on sam na početku stripa kaže "Ja verujem u zlatnu maštu Kelta, raskošnu maštu tropskih predela... verujem u vudu... ali sumnjam u švajcarsku maštu!" Ali, u pitanju je tek refleksna reakcija obojena predrasudama jer ova zemlja kantona, osim čokolade, banaka i satova s kukavicom, pamti vitezove Svetog Grala, Zigfridovu potragu za zlatom Nibelunga, zmaja Fafnera koji čuva blago sa Rajne, kraljevsku lozu Burgundina koja je potekla od Nibelunga, dobrodušne kraljeve Merovinga sa čudotvornim mačevima, alhemičara Paracelzusa... Korto, kao saputnik starog znanca profesora Štajnera sa Praškog univerziteta, kreće, u jesen 1924.g, na sastanak alhemičara, u Sion, gde je živeo čuvar Svetog Grala, časni vitez Persifal; u istom mestu se nalazio i zamak sa 'ružom greha' ili 'zamak greha' u kome je boravila sladostrasna priceza ljubavnica dva brata Nibelunga. Jedan od njih se kastrirao da bi odoleo čarima 'ruže' i otada prolazi kroz vekove i mitove Germana, Kelta, Franko-Merovinga. Namernici usput svraćaju u Montanjali, voljni da posete pisca Hermana Hesea; ovaj je trenutno odsutan pa ih dočekuje dečak Klingsor - u stvari on se prikazuje samo Kortu. Klinsor je, u stvari, Persifalov neprijatelj, đavolji vitez i junak Heseove novele. Umoran od puta, Korto odlazi na počinak; dok čita knjigu Volframa fon Ešenbaha "Persifal" ona se otvara i Korto izlazi na polje suncokreta gde sreće strašilo u mornarskoj uniformi i saznaje da mu je zadatak da pronađe alhemijsku-turinšku ružu ili ružu greha a zatim i Gral. No, put preči Smrt sa kosom; beg dovodi Korta do Klingsora koji će, takođe, pokušati da ga ubije. Boj prekida sama ruža greha, Kundry, pa protivnici postaju prijatelji i kreću prema Gralovom zamku, srečući brbljive vrane i ogromnog gorilu. Korto, konačno, prelazi preko mača-mosta, odigra ples na muziku 4 kostura i stiže do fontane ruža i pehara iz koga ispija napitak večne mladosti. Ovaj čin doziva đavola koji izvodi Korta pred sud principa u kome su 'predstavnici pakla' Kain, Juda, Balal el Šinar, Merilin, Eva, Jovanka Orleanka, papa Klement Peti, Žil de Re, Dik Turpin i Raspućin. Kortov branilac je Klingsor a svedoci, svi koje je do tada sreo, od smrti, gorile do alhemijske ruže i Grala, govore u njegovu korist. Presuda, izriče je Raspućin, dozvoljava bnovom besmrtniku da se vrati u svoj svet. Korto se budi, na javi susreće Hesea a potom sa mladom slikarkom Lempickom odlazi iz avanture. Da sve nije bio san svedoči i prsten Klingsora koji je nepoznati posetilac ostavio kao poklon Kortu.
"Helvetske priče" krasi vrcava mašta koja nesputano vrluda kroz snove sazdane od istorijskih fakata, religijskih, paganskih i ezoterijskih učenja i čiste avanture, tvoreći zavodljivu fantazmagorijsku igrariju. Korto, ponovo, kao izaslanik ili 'produžena ruka' moćnih bića, kreće kroz čudnovate predele i situacije, jednako začuđen kao i čitaoci i zaveden intrigom u koju je upleten. Za razliku od stvarnosnih dogodovština po raznim morima i kontinentima, u ratnim vihorima ili periodima mira, kada imaginarno tek povremeno probija u materijalnu stvarnost, u nekim avanturama (a "Helvetske priče" su verovatno vrhunac ovog smera) fantastika postaje primarno okruženje i pozornica dešavanja (verni čitaoci će se svakako setiti i priče "San zimskog jutra" u kojoj se junaci engleskih mitova brane od germanskih napada). Ovo, za strip netipično spajanje dve ravni postojanja, uz Borhesovsko mešanje i 'doterivanje' činjenica, što rezultira začudnim sagledavanjem sveta/svetova, ostaje zaštitni znak sage o poslednjem romantičnom heroju XX veka. Dodajmo rečenom Pratov briljantni grafizam (u ovoj priči izmešan sa srednjevekovnim crtežima, freskama i tapiserijama) i dobili smo portret remek dela 9. umetnosti kome se treba diviti i vraćati. Otuda i nada da ćemo, makar i kroz uvoz, uskoro moći da kompletiramo sve albume putešestvija Korto Maltezea.
0 komentara:
Постави коментар