POSLEDNJI ROMANTIČNI HEROJ XX VEKA

Korto Malteze na filmu

            Počasno mesto među strip ikonama druge polovine prošlog veka svakako pripada Korto Maltezeu, koji je davne 1967.g., epizodom "Balada o slanom moru", ušao u svet i istoriju 9. umetnosti razapet na splavu bačenom u talase egzotičnih, toplih mora kod Solomonovih ostrva dana 31.10.1913.g. Tako je poslednji romantični heroj XX veka uveo čitaoce u neodoljivi vrtlog opsesivnih potraga za tajanstvenim znanjima i učenjima, blagom, za čas strasnim čas melanholičnim doživljajem sveta, za velikom-jedinom ljubavlju. Putešestvija i krstarenja vode naočitog Korta, rođenog 1887.g. na Malti, od oca britanskog mornara i majke Ciganke, dalekim morima Južne Amerike, u azijske ratove, u Afriku, u džungle Južne Amerike, Irsku, rovove I svetskog rata, u Veneciju, sve do Hong Konga, Šangaja, tromeđe Mandžurije, Mongolije i Sibira, pa opet u Veneciju, na Rodos, u Buenos Aires, u Švajcarsku, na mora, sve do građanskim ratom-revolucijom zahvaćene Španije 1936.g. gde mu se gubi traga  jer u ovom ratu ne propada samo ideja internacionalizma već i čitav koncept sveta koji podrazumeva ideale i posvećenost. Godine koje slede promovišu svet bez tajni, sveden na goli finansijski interes prodaje-profita a u njima nema mesta za sanjara i romantika, makar skrivenog i ispod maske 'tvrdog momka'.

            Kortovi putevi ukrštali su se sa mnoštvom običnih i bezimenih ljudi bačenih u velike društvene potrese i meteže, kao i sa poznatim ličnostima kakve su Konrad i London, Buč Kasidi i Sandens Kid, Džon Rid, Pančo Vilja, Hemigvej, Staljin, Enver-Hodža, Herman Hese. Njegov stalni pratlac -ponekad ortak, ponekad takmac- misteriozni je Raspućin, mračna pojava duge kose i drade, suludih očiju, uvek spremna da potegne oružje ali i ošamari zajedljivim komentarom, da podmetne nogu ili pruži ruku spasenja (Korta iz mora u "Baladi..." vadi upravo ovaj Rus slomljenog nosa).

            I Kortov otac po peru, Hugo Prat (1927-1995) imao je jednako buran i čudnovat život, koji ga je nosio od rodnog Riminija do Venecije, u Etiopiju, ponovo u (okupiranu) Veneciju gde ga hapse SS-ovci a on beži i pristupa savezničkim trupama, u Buenos Aires (više puta mu, trbuhom za strip kruhom, dolazi i napušta ga), u džungle Brazila gde živi sa crncima Baije, u Amazoniju gde živi sa Savantes Indijancima, ponovo u Evropu, u Pariz i, napokon, u selo kraj Lozane, odakle putuje kad kod mu se ukaže prilika. Bio je strip najamnik za male honorare, brojni projekti su mu propali ali je postao i sinonim za vrhunskog strip autora koga uvažavaju i akademski teoretičari i njegovo ime i delo 'unose' u leksikone i enciklopedije. Od 'malih nogu' Prat je okružen literaturom i ezoterijskim naukama (zahvaljujući majci i baki), počinje da crta sa tri godine i, istovremeno, beskrajno je radoznao, željan upoznavanja sveta oko sebe. Žeđ za otkrivanjem nosi ga i goni preko kontinenata, vodi u bezbrojna poznanstva, učenje, čitanje i sakupljanje knjiga iz svih oblasti, iz svih vremena i na svim jezicima (sporazumevao se, kažu oni koji su ga poznavali, na 15-tak jezika a na još toliko je umeo da se 'snađe'; teško je utvrditi da li je to zaista tako ili je u pitanju legenda koja 'prati' Prata). Napisao je i nacrtao mnoštvo samostalnih stripova odnosno serijala od kojih su najpoznatiji "Pustinjske škorpije", "Narednik Kirk", "Ana iz džungle"... Korto je vrhunac Pratovog stvaralaštva u kome su njegova životna i stvaralačka iskustva spojena u fascinantnu sagu zavodljive priče i briljantnog grafizma.

            Pratovi stripovi nalazili su na odjek i u drugim umetnostima: 1982.g. postavljena je pozorišna predstava "Korto Malteze", snimljena je muzička numera o Kortu, napisane nekolike knjige. Kratki animirani film "Korto Malteze" snimljen je 1972.g. ali je Prat 15 godina odbijao ideju o dugometražnom (igranom i crtanom) filmu jer nije mogao da dobije garancije da sadržaj neće izneveriti-vulgarizovati njegov strip. Ipak, sedam godina po njegovoj smrti u bioskopima je osvanula animirana verzija njegovog albuma "Korto u Sibiru", na radost obožavalaca usamljenog mornara jer je film uspeo da uhvati magiju stripa.

            "Tajno dvorište zvano arkana" originalan je naslov stripa koji će se u knjiškoj-album verziji zvati "Korto u Sibiru"; objavljivan je u nastavcima 1974-1975.g. u italijanskoj reviji "Linus" i prvi je veliki rad -preko 100 tabli- nakon impozantne serije od 21 epizode po 20 stranica  u samo tri godine (1970-1972) za reviju "Pif". Priča započinje Kortovim lenčarenjem 34 decembra u Veneciji, gde vreme teče drugačije nego drugde (u ostatku sveta je 1919.g.), što konstatuje u razgovorom sa Zlatoustom a onda se, na sledećoj tabli, nađe u Hong Kongu, gde proučava Ji đing, knjigu promena i prima blagoslov trijada, tajnog kineskog društva nalik na mafiju. Probijajući se kroz gužvu Korto čuje kako dečaci izvikuju naslove dnevnih novina "Završen rat u Evropi. Nastavlja se u Sibiru". Dok se odmara na klupi Korto otkriva da sedi kraj starog (ne)prijatelja Raspućina koji objašnjava da je ovo pravo vreme za poslove (dok su boljševici na granici Mongolije, Japanci u Mandžuriji, saveznici u Sibiru, toliko je prilika da se čovek obogati trgujući oružjem i prevozeći najamnike); mornar konstatuje da je to "lešinarski posao". Kasnije na Korta biva napadnut ali i spasen od "Crvenih fenjera" tajnog društva kineskih devojaka koje ga angažuju da otme zlato koje admiral Kolčak, u ime kontrarevolucinarne vlade prevozi vozom, u blizini mongolske granice a za koje se zanimaju kineski gospodari rata, mandžurijski razbojnici, saveznici i tajna društva. Prisutni Raspućin takođe je zainteresovan i to, kako tvrdi, s pravom jer je Rus. Posao je sklopljen posebno kada Korto čuje da je u gradu i njegova neprežaljena ljubav Šangaj Lil.

            Korto odlazi u Šangaj, saznaje priču o oklopnom vozu koji krstari Sibirom i prelepoj  kneginji Simeonovoj u njemu, da bi se ubrzo i upoznao sa njom a zatim sa zapovednikom 'divlje divizije' Semjonovim. Oni napadaju voz sa zlatom, otimaju ga, ali i gube jer, izgleda, svako na vozu radi za nekog drugog. Zlato završava na dnu jezera Tromeđe a Korto i Raspućin i Šangaj Lil padaju u ruke Romana fon Ungern-Šternberga, barona koji zapoveda šarolikom vojskom i ne odgovara nikome do sebi i svom ludilu koje ga tera da se poigrava s haosom i uživa u njemu. Baronov poklič je "Napred... U naše ludilo i našu slavu!" U finalu priče, Korto i Raspućin izbegavaju propast voza sa trupama generala Čanga i Crnog zmaja; slede faktografski izveštaji o sudbini junaka i oproštaj Korta i Šangaj Lil, okruženih leptirima. Svako odlazi za svojom sudbinom u nove avanture.

            Prat je, kako je to činio i pre i posle ove epizode, vešto izmešao istorijske fakte a između njih udenuo svog heroja. Uvodni tekst u albumu otkriva neverovatno mnoštvo podataka kojima je baratao: od pravaca kretanja trupa, njihovih navika, oblačenja i naoružanja sve do čudnovato oslikanog ludog barona Ungern-Šternberga. Fakti i fikcija stopiljeni u neraskidivu celinu iscrtani su impresivnim minimalističkim crtežom besprekornog umetnika majstorskog poteza. Kortova avantura u Sibiru potvrda je Pratove vrhunske umetnosti sposobne da opčini, zadivi i oduševi.