"Stripoteka" br. 967; izdavač Marketprint, Novi Sad, 2002.
Iz nekog nepoznatog razloga, vrlo davno, ljudi su provalili nebesa i izazvali Velike kiše i propast sveta. Šačica naučnika iz Projekta Ararat sačuvala je znanja dok je ostatak preživelih potonuo u divljaštvo među ruševinama civilizacije. Letelica Ararata, na svojoj istraživačkoj misiji, pada iznad ostataka Njujorka kojim namesto ulica teku reke. Preživeli uleću u međusobne borbe bezbrojnih bandi i na kraju preživljava samo komandantica letelice i to uz svesrdnu pomoć devojke iz grada. Njih dve progoni, u balonima različitih oblika za koje su privezane školjke automobila i razna druga korita, sekta Tvoraca vremena predvođena pravovernim Kišonoscem. Strele i harpuni kao osnovno oružje za borbu na daljinu lete na sve strane, ljudi ginu, baloni gore a devojke beže prema Svetskom trgovinskom centu ne bi li odatle Araratu emitovale poziv za pomoć. Pokušaj propada i one su osuđene da nastave svoj put kroz podivljaju džunglu ljudske propasti.
Ovako se, u martovskoj svesci "Stripoteke", završava prva epizoda novog serijala "Psi kiše". Scenarista Gordon Renie kombinuje brojne standarde priča o postapokalipsi, viđene u SF knjigama, filmovima i stripu, gradeći pričicu kojoj je osnovna caka u glavnim junacima - junakinjama koje su istovremeno lepe i ubitačne. Kolin Vilson se crtanja ove epopeje poduhvatio sa popriličnim entuzijazmom te su table dinamične, sa mnoštvom velikih slika i iskošenih rakursa na raskošnoj pozadini grada u raspadu. Boja je važan element stripa za koji ostajemo uskraćeni a odštampani valeri stavljaju do znanja da poprilično toga propuštamo. Kako god bilo da bilo, u sledećim brojevima očekuju nas avanture dve prgave sestre.
Preostale stranice Revije svetski stripova pripadaju "Legendi o lovcu" Rafa Negrete u kojoj lovac progoni žrtvu devojku-divokozu sve dok ne shvati da ipak ne želi da je ubije i tako započinje jedno lepo prijateljstvo. Na zadnjim koricama u trci moto momaka iz "Džoe bar tima" pobeđuje policajac, koji ih čeka u zasedi a onda goni u na novoj mašini dobijenoj ministrovim zalaganjem, što će jednog od poraženih naterati da zaključi: "Izgubio od pandura!?! Osećam se k'o plavuša!" Dešavanja će zapečatiti Hogar Strašni kome, pred pohod na Pariz, Helga naručuje parfeme, čarape i čipku, mrgodno dodajući da bi Hogar za sebe mogao da obezbedi malo kulture kad je već tamo, na šta će viking spremno potegnuti bojnu sekiru i odvratiti: "Šta? Kultura? Ne beri brigu, ako je spazim - ima da je maznem!" Nekoliko vekova kasnije jedan nacistički prvak će ovu mudrost osavremeniti rečima "Kad god čujem reč kultura ja potegnem - pištolj." Dakle, vremena se manjaju ali ne i ljudi.
0 komentara:
Постави коментар