Aleks Rejmond je nazaobilazna figura istorije stripa. Njegovi radovi i danas odušu svežinom i zavode čitaoce u svetove raskošne mašte.
Moćni, snažni tigar šunja se prema logoru Džima Bredlija, koji priprema večeru. Ali, iskusni lovac i istraživač oseća opasnost i, izvadivši veliki nož, hvata se u koštac sa životinjom i pobeđuje je. Odmah zatim kroz džunglu se prolama poziv za pomoć Džimovog sluge Kolua koga je napao crni panter. Džim hvata zver bičem i odvlači je u svoj logor, noseći na leđima onesvešćenog Kolua. Put mu preprečuje zli Tajger Piters, voljan da otme skupocenog pantera ali biva onesposobljen i nateran u beg. Tek što je panter smešten u kavez, začuje se novi poziv za pomoć. Plavokosu devojku, kćer Tajger Pitersa, napada gorila. Džim pritrčava... Nastavak sledi u sledećem broju.
Na istoj strani počinje nova priča:
"Propast sveta! Nepoznato nebesko telo približava se velikom brzinom našoj planeti. Naučnici su nemoćni da na bilo koji način spasu Zemlju", piše u novinama, dok afrički vračevi pokušavaju da odagnaju zle duhove, stanovnici pustinje se mole za spas a unezverena masa u Njujorku prati, na velikom ekranu, kretanje nebeske pretnje. Za to vreme doktor Zarkov danonoćno traži način da spreči propast. U avionu, nad njegovom laboratorijom, lete mlada i lepa Dejl Arden i diplomirani student Jela i izvrsni sportiska, Flaš Gordon. Avio pada, pogođen meteorom, putnici se spasavaju a dr Zarkov ih, preteći revolverom, odvodi u svoju raketu kojom odlaze u susret planeti-pretnji... Nastavak sledi.
Ovako dinamično i napeto startovali su 7.1.1934. godine, na kolornim stranama nedeljnog broja "Njujork Ameriken Džurnala" strip serijali debitanta Aleksandera Rejmonda. Slučajno ali i značajno, na isti dan ali 5 godina ranije, pojavili su se avanturistički stripovi "Tarzan" i "Bak Rodžers", prvi, u osnovi, tek puka ilustracija Barouzovog štiva a drugi naivno poigravanje naučnom fantastikom. Rejmondovi stripovi označili su početak nove faze u razvoju ovog strip žanra, kako na nivou priča koje se razgranavaju i usložavaju, tako i na nivou likovnog izraza koji od karikaturalnog i komičnog kreće ka realističkom crtežu. Dakle, posle opreznog, pionirskog osvajanja terena koje su obavili prethodnici, Rejmond nastavlja sa daljim traganjima za mogućnostima medija starog tek 40-tak godina (prvi strip "Žuti dečak" pojavio se 1896.g.).
Ipak, Rejmond nije bio potpuni početnik. Naime, najstariji sin građevinskog inženjera, rođen 2.10.1909.g. u Rodelu, gradiću blizu Njujorka, koji je od najmlađih dana voleo da crta ali je stipendije za školovanje 'zarađivao' uspešnim bavljenjem sportom, i koji je, posle očeve smrti, krenuo u veliki grad da okuša sreću ali je, kao broker, propao na 'crni petak' 1929.g. i morao da se vrati kući, započeo je aktivni rad na stripu 1930-te godine kao pomoćnik svog komšije, strip autora Rasa Vestovera. Očito nadaren i perspekivan Rejmond je, uz pomoć Rasa, ušao u King Fičers Sindikejt, najveću fabriku stripova svog vremena, i postao pomoćnik braće Jang, najpre Čika, kome pomaže na serijalu "Blondi" a potom i Lajmanu, za koga radi na serijalima "Sestrica" i "Tim Tejlor". Biti pomoćnik značilo je crtati pozadine ili sporedne likove, odnosno dovršavati crteže glavnog i jedino potpisivanog autora. Rejmon je, zahvaljujući svom talentu, u međuvremenu brušenom u Njujorškoj "Grend central skul of art", uznapredovao od malog delatnika u manufakturi do potpunog autora, istina i dalje nepotpisivanog; naime, izvesno je da je on, od 1932.g. u potpunosti preuzeo oba Lajmanova serijala, što je rezultiralo poboljšanjem njihovog kvaliteta i popularnosti. Put do samostalnih stripova bio je kratak posle ponude gazdi firme da osmisli nove proizvode za gladno tržište.
Nepoznati svetovi
U sjajnom strip paru kojim je Rejmond započeo karijeru, težište je, obzirom na prostor koji je zauzimao (na istoj strani sa "Džimom iz džungle") bilo na "Flašu Gordonu". Priča o borbi zemljana sa zlim tiraninom Mingom obiluje brojnim sukobima, obrtima, intrigama, zaverama na fantastičnim mestima kakva su gradovi u vazduhu, pod vodom i u gigantskim šumama. Sarađujući sa ljudima lavovima, krilatim letačima, šumskim, podvodnim i sličnim domorocima, boreći se smrtonosnim zracima i mačem, Flaš, oličenje snage i Zarkov-um družine, krstare planetom, od pustinja do predela večnog snega, i ubijaju prepotopska čudovišta i Mingove legije, kao i izdajice i zavidljivce i konačno pobeđuju, donoseći planeti Mong željenu slobodu. Flašova devojka Dejl, oličenje lepote (čime je uspostavljeno trojstvo snaga-um-lepota, dugo vremena potom osnovni šablom za strip), ima ulogu bespomoćnice koju svaki čas valja spasavati iz nevolja i ljubomorne verenice spremne da brani svoje vlasništvo - Flaša od nasrtljivih princeza. Preterivanje u podelama dobro-zlo (koje ide i do likovne razlike: zli su uvek ružni, osim ako je u pitanju žena), predvidivost u obrtima, naivnost u zapletima, zasenjeni su briljantnim, razigranim crtežom kome i danas nema premca. Razvoj Rejmondovog crteža, od sasvim neuglednog početka do slika visoke elegancije, sa mnoštvom fatalnih lepotica, uzor su generacijama strip autora.
Mada objavljivan na mnogo manjem prostoru "Džim iz džungle" od početka je jasno definisan junak: beli lovac u egzotičnim malajskim džunglama, sa obaveznom cigaretom u ustima, uz pomoć sluge i brojnih lepotica, od kojih je najzanimljivija i najčešća saradnica fatalna Šangaj Lil, hvata retke zveri i bori se sa bandama krijumčara i sličnih nevaljalaca. Sa približavanjem rata Džim je postao tajni agent pa ratni špijun i borac protiv japanskih špijuna i sabotera. Da bi što vernije predstavio ovaj svet, čitaocima jednako nepoznat kao i planeta Mong, Rejmond je, u svojoj težnji ka perfekciji, kao modele koristio i fotografske kadrove skokova zveri. Otuda je nesporno da je Džim jedan od najbolje crtanih stripove, posebno u periodu od 1938. do 1944. godine.
Detektivi
Tri nedelje nakon debija Rejmond kreće sa još jednim serijalom, "Tajnim agentom Iks-9" Strip o ovom agentu (najverovatnije radniku slavnog FBI-ja), nepokolebljivom i tvrdom momku koji se hvata u koštac sa okorelim gangsterima, kreće brzo i efikasno, bez mnogo egzibicija jer se pojavljuje samo u dnevnoj (dakle, u dozama od 4 sličice), crno-beloj verziji što zahteva stalno održavanje napetosti. Ekipu Iksa-9 čine pomoćnik, filipinac i debeljuškasti Ken, zadužen za humor. Scenario za prvu epizodu stripa napisao je Dešajel Hemet, već poznati autor tvrdo kuvanih krimića, autor proslavljenog romana "Malteški soko". Po Hemetovom odustanku, priče o agentu pisao je Lester Čerteris,autor proslavljenog Sveca. Rejmond je rad na Iksu-9 napustio već 16.11.1935.g. prepustivši ga svom asistentu Flenderu. Tajni agent pati ili od preteranosti u likovima super bandi ili od neubedljivih dešavanja ali je strip bio model za brojne autore koji su dolazili. Kao kuriozum navedimo da je "Politika" počela objavljivanje ovog stripa već u oktobru 1934.g.
Paralelno sa radom na stripovima Rejmond je crtao naslovne stranice za časopise i knjige i ilustracije, dopunjujući tako svoju izuzetnu aktivnost. Aprila 1944.g. Rejmond odlazi, kao kapetan, u rat i učestvuje u završnim bitkama na Pacifiku. Po povratku u civilstvo on odbija da nastavi rad na svojim stripovima koji su i za njegovog odsustva izlazili, i stvara novog junaka, Ripa Kirbija koji kreće u avanture 4.3.1946. Rip je takođe demobilisani ratni heroj koji se, budući bogat, amaterski bavi detektivskim poslom. Mada zakleti neženja, Rip uživa u zagrljajima brojnih lepotica, manekenki, aristokratkinja, žena iz visokog društva, otkrivajući istovremeno mnoštvo zločina, prevara, afera i prljavih rabota. U akcijama, koje podrazumevaju sve vrste lomatanja i tuča, Ripu ne smeta ni to što je kratkovid (po čemu je izuzetan u strip svetovima). Dragocenu pomoć pruža mu tanušni ćelavac, sluga Dezmond. Rejmond je Ripa crtao 11 godina (baš kao i Flaša i Džima), sve do svoje iznenadne smrti u saobraćajnoj nesreći 6.9.1956.g.
Radost za oči
Sva 4 stripa koje je Rejmond stvorio žive i danas. "Flaša Gordona" je nastavio Rejmondov najdraži učenik Ostin Brigz, a potom je sledilo mnoštvo crtača od kojih je najpoznatiji Den Beri (preuzeo strip krajem 60-tih). "Džima iz džungle" je takođe preuzeo Brigz a zatim ga je crtao Pol Noris, sve do 1958.g. kada je ovaj strip ukinut kao novinski , pa je nastavio život u posebnim sveskama, nažalost slabog kvaliteta. "Tajnog agenta Iks-9" takođe je nastavio Brigz da bi ga, posle niza crtača, 1967.g. preuzeo Al Vilijems i transformisao u "Tajnog agenta Fila Korigana". "Ripa Kirbija" je vrlo uspešno nasledio Džon Prentis, razvijajući ga u vrlo popularnog junaka. Međutim, za sve čitaoce ovi 1su stripovi neraskidivo vezani za Rejmonda i njegov rad koji ostaje neprevaziđeni amalgam prefinjenog crteža, zadivljenosti pred razigranom maštom i radosti učešća u avanturi. Al Vilijems, jedan od pravih Rejmondovih naslednika, magiju koju je stvarao njegov učitelj izrazio je ovim rečima: "Do danas niko nije uspeo ni da se približi Rejmondovom majstorstvu u crtanju ljudskih figura. Junaci i lepe žene, koji se u bezbrojnim, različitim avanturama kreću po njegovim crtežima, predstavljaju pravu radost za oči." Žika Bogdanović je opčinjenost Rejmondom odredio kao blistavo sećanje na "ono što smo upoznali, i čega se sećamo, poslednji put kada smo bili mladi". Aleks Rejmond nesporno je jedno od najsvetlijim imena u pantenonu besmrtnika devete umetnosti.
0 komentara:
Постави коментар