Ako bi se pravila anketa o najpopularnijem Vikingu na svetu u poslednjih 30-tak godina jedno ime bi bilo neprikosnoveno - Hogar Strašni. Možda se sa ovim ne bi složili istoričari ali milioni ljudi imaju svoje argumente koje je teško osporiti. Jer, od kako je 5. februara 1973.g. osvanuo prvi kaiš, na kome Hogar i rulja njegovih naoružanih i besnih boraca dobija nonšalantni odgovor vlasnika zamka: «Ne, ovo je br. 35... taj zamak je niže niz ulicu...», debeli bradonja u medveđoj koži i sa rogatim šlemom na glavu ušao je u domove i srca čitalaca, izmamljujući salve smeha ali i kiselkaste osmehe prepoznavanja večitih porodičnih situacija. Dik Braun (1917-1989) dokazao je Hogarom da porodični strip, distribuiran od velike korporacije, može biti i duhovit i vredan (naravno, ako je početna ideja dobra i prati je pošteni rad); fantastična cifra od 200 listova koji su kupili Hogara pre nego što su ga videli i činjenica da je ovaj strip imao najveću godišnju stopu rasta u sledećim decenijama, potvrda je kvaliteta ponuđene robe. Hogar je, usto, bio i porodični posao: ocu je pomagala čitava familija a strip je neposredno pred očevu smrt preuzeo sin Kris koji ga radi i danas za publiku u 60 država sveta. Godine 1985. dakle malo više od decenije pošto se pojavio i dodatno profilisao (crtež je postao mekši), Dik Braun je sačinio knjigu «Hogar Strašni: najbolje od mene» u kojoj je predstavio istorijat nastanka stripa i izdvojio najbolje epizode; ova knjiga pojavila se kod nas u izdanju «Belog puta».
Knjiga je koncipirana tako da predstavi svakog člana vikinške porodice odnosno glavne i sporedne saborce i protivnike Hogara. Ključna figura je, naravno, otac porodice (mada žena mu Helga takođe nosi pantalone u kući). Iako je ime dobio po majci, on se pošteno trudi da bude uspešan osvajač na poslu i dobar muž i otac kod kuće (ipak, često gorko zaključuje da pravi Viking ne treba da se ženi). Na žalost, trud nije uvek uspešan. Često se kući vraća pun masnica, sa par strela u stražnjici, sekirom zabijenom u šlem, mršavim ulovom. Kako će ga dočekati žena zavisi od nepredvidivih okolnosti: od toga da li je, u međuvremenu, neka banda varvara 'navratila' i opljačkala ih ili je čitavo imanje poplavljeno ili Hogar nije doneo ono što je obećao («najveći broj 19» haljine na koji bude naišao) ili nije obrisao noge na ulazu... Ponekad se Hogaru ne ustaje iz kreveta mada je Helga zgrožena idejom da prespava vikend. Dešava se da je suviše bolestan da bi pljačkao; drugi put ga familija izbacuje u hladno jutro i neizvesnost. A kada on, sasvim oran, krene u juriš Helga mu utrapi kantu sa đubretom koju usput treba isprazniti. Hogar ume,revnosno, da legne rano, sa sve bojnom opremom jer ujutro ima poslovni sastanak. On je profesionalno frustriran jer su neki drugi varvari već razorili sjajni Rim. S druge strane, Helgu brine to što je Hogar otišao da pronađe novi svet jer to znači da je i to - izgubio! Kad se opušta, Hogar zaglavi sa društvom u kafani i za to teško ispašta (čak i ako se prikrade ženi, koja ga čeka sa oklagijom, pokrije joj oči i kaže: «Pogodi ko je?). Kad pokušava da opravda kašnjenje rizikuje da mu otpadnu rogovi sa šlema ali ponekad rogovi otpadaju i kravama u štali! Hogar odbija optužbe po pitanju svog ogromnog stomaka jer je to njegov najbolji prijatelj (pridržava mu kaiš, otvara vrata, javlja kada je gladan). Da su se vremena promenila govori i to da je prestao da otima device i počeo da krade kuvare. Muževljeva neproduktivnost, ometa ostvarenje planova kršne Helge. I ona se ubija od posla ali muž to ne vidi: on je zatekne kada je mrtva umorna ispružena na fotelji i lakonski konstatuje «Odmaraš se danas, draga? Pametno, baš pametno...» Helga ne voli što je Hogar detinjast, šljapka po baricama ili je preskače dok riba pod. Ipak, ume i uzvrati: jednom je naterala Hogara da glavom probije plafon obznanivši da je - trudna. Njena najteža mora ipak se ostvarila: Hogar jede brže nego što ona kuva! Nažalost, muž je zaboravio i na romantiku: dok su zagrljeni u noći on tvrdi da mesec liči na sir. Zato Hogar ima trajnu čvorugu na glavi jer je zaboravio godišnjicu braka. Kad on, na igranci, pleše sa drugim damama, žena mu bez griže savesti podmeće nogu. Helga bdi nad njihovim decom, Hamletom, koji je večito očevo razočarenje jer je nežan i pismen a ne surov i opak i dražesnom Honi koja bi da bude i ratnica i zavodnica. Istina, Hogar se trudi da vaspita sina, daje mu stručne savete («Neznanje je majka avanture!») ali nema odgovore na sinovljeva pitanja. Mada mrzi čitanje ne može da odoli i pokušava da vidi da li ga pominju u knjizi o najvećim osvajačima ali - u knjizi nema slika! Među budućim osvajačima i gusarima, Hamlet stiče strahopoštovanje kada izjavi da će postati stomatolog! Za Honi otac nema previše saveta osim da ne plače jer će joj zarđati haljina; majka je ta koja ćerku upućuje u tajne ženske mudrosti, mada Honi nije najbolja učenica. Otuda joj, posle propalih zanosa, ostaje večiti dragi, smotani trubadur Leut dok Hamleta prati Hernija, nežna devojčica problematičnog ponašanja.
U kući Hogarovih ima mesta i za ljubimce; Hogarov je pas Snert, sa sve malim šlemom, kao i gazda, mora da trpi grdnje supruge kada se kasno vrati kući a Helgin ljubimac je patka Kvak. Među ljudskim ljubimcima izdvaja se Srećni Edi, neverovatni Viking sa dve leve ruke, koji je meta svih nesreća. Najkorisniji je kad ga s broda bacaju u vodu da proveri dubinu. On nije ni bistar ni hrabar mada mu je pravo ime, ni manje ni više, Stameni Eduardo. Ali, ko bi tako zvao nosonju sa levkom na glavi? Među redovne posetioce stripa spadaju doktor Zuk, čudo od medicinara koji kugu leči ko od šale, prepredeni advokat Kojera i namrštena Hogarova tašta; tu su i Prljavi Dirk, pored koga je Hogar oličenje urednosti, i zadrljeni Opaki Maks koji traži da mu se cveće skloni s puta. Ostatak sveta naseljavaju svakakvi Vikinzi (čak i oni što kelnerice bodu rogovima!), uvek spremni na veselje ili tuču a ponekad i na preventivnu bažaniju od neprijatelja, nezgodni vitezovi u oklopu, 'krvavi Bugari', horde prgavih Huna i Turaka; istini za volju, ima i raznoraznih čudovišta i zmajeva (na koje ne treba obraćati pažnju na porodičnom pikniku) ali i bajnih sirena, začaranih šuma i mačeva u kamenu (Hogarov komentar «Bre, neko mora da je bio stvarno ljut na taj kamen»). Najgori od svih su poreznici koji pljačkaju efikasnije od Hogara i poprilično mračni tipovi koji su Helgina familija.
I tako, život teče u kockastom svetu sa strmim ivicama, sa retkim uspesima i čestim lošim danima (među koje spada i onaj kada se, na palubi Hogarovog broda, pijani pacovi - kockaju!), posle kojih umorni osvajač jedino želi da ga neko razume, zagrli i doda mu vrč ubitačnog groga koji tera čoveka da lebdi u krug. Šta pošteni Viking posle svega da kaže osim: «Žurke stvarno više nisu kao nekad! Ništa nije kao nekad!...Englezi grade veće zamkove... Pa sad moramo da pravimo veće brodove... A gde da nađeš posadu? Ljudima više nije do posla... Onda sve te priče o moralu... Šta god to bilo! Kažem ti, svet se menja! Ovo može biti kraj civilizacije kakvu poznajemo...»
Toliko od jednog sasvim (ne)običnog Hogara. Malo li je?
0 komentara:
Постави коментар