Fanzin "Super"; izdavač "Studio strip", Beograd 2002-2003.
Alternativni iliti andergraund strip ne pati, i to je još jedna razlika u odnosu na starijeg brata tzv glavnotokovski strip, za dugovečnošću. Izdavači i urednici korporacijsko-sindikalnog stripa iz petinih žila se trude da nekog junaka najpre nametnu publici a potom ga troše i rabe bez ograničenja (makar originalni autor prestao da ga crta/piše ili čak i umro), što donosi svakovrsne mene u životu likova i dovodi do grotesknih situacija jer, najčešće su nastavljači trapave, neinventivne zanatlije koje ne mogu ni da se približe duhovitosti originala; dovoljno je setiti se Flaša Gordona, Tajnog agenta Iks i sličnih loših primera (naravno, ima i pozitivnih slučajeva kakvi su Rip Kirbi ili Betmen a delimično Princ Valijant). Iz vizure alernativaca ovaj napadni i nategnuti sistem nepoželjan je i nepotreban, osim ako služi za ismevanje i karikiranje. Brzina, "hvatanje" inspiracije i razbarušena neobaveznost prema sopstvenim junacima rezultira kratkim stripovima odnosno izdanjima-fanzinima koji se, u malim tiražima, lako pojavljuju i još lakše nestaju (zbog toga je vrlo teško pratiti andergraund produkciju koja ne poštuje principe masovne produkcije i distribucije). Otuda je, čak, mnogo veći kuriozum pojava trećeg ili sledećeg broja nekog izdanja nego izlazak prvog. Najčešće fanzini ne traju predugo a njihovi autori-izdavači se okreću novim projektima (časni izuzetak koji potvrđuje ovo pravilo je Wostokov "Krpelj" koji je premašio neverovatnih 200 brojeva!).
Fanzin "Super" kome u podnaslovu premijernog broja stoji "Hrestomatija Južnoslovenske nadrielite!!?" pojavio se kao jedno od brojnih izdanja agilne grupe alternativaca okupljene oko "Studio stripa". U prvoj svesci sarađivali su Duća, Tacna, Radovan Popović (glavni krivac za čitavo okupljanje), Bodroža i Nedim. Naravno nigde nije naznačeno u kom ritmu će "Super" izlaziti, te je zaključak sasvim jasan: ako i kada momci sakupe radove i učini im se zabavno i zgodno, fotokopiraće sledeći broj. I, neverovali ili da, u sasvim razumnom roku od kojih 6-7 meseci pojavio se broj 2 a onda čak i dvobroj 3-4. U tim sveskama "prvoborcima" su se pridružili i "mlada nada" Danijel Kovač, Vuk Palibrk, Lola Milošev, neki koji se potpisuju kao Neznani autor, Nindža, Seljak, Volođa, Jelenica, Nataša, Maja, te Aleksandar Opačić, Marija Isailović, Nino Maljević. Svako od njih, bilo da je početnik ili već poznat autor unosi u fanzin svoju tužnu, veselu, mračnu, infantilnu ili ciničnu pričicu (što je najčešće Bodrožin specijalitet) ali i specifični doživljaj odnosno viziju samog strip medija. Na to se nadograđuje i raznovrsnost crteža, uglavnom namerno nezgrapno neveštog (mada ponegde izgleda da je to trenutni domet autora) ali i vrlo rafiniranog (posebno u radovima Opačića). U celini gledano, "Super" predstavlja bogati šareniš svakakvih strip pokušaja, eksperimenata i egzibicija a iz svih njih izbija čista radost otkrivanja, okušavanja snaga i igre stvaranja, što ne može a da ne obraduje čitaoca i izmami mu osmeh (uz želju da "Super" nastavi da se pojavljuje).
0 komentara:
Постави коментар