izdavač: Narodna knjiga, Beograd 2000.g
Nakon obimnog romana o beogradskom podzemlju, književnik skriven pod pseudonimom Toma Brut oglasio se kratkim romanom - u Piščevoj zabelešci delo se određuje kao novela - koji se kreće u temetskim prostorima naučne fantastike. Priča je žanrovski prepoznatljiva: rat Zemlje, koja slavi 500-godišnjicu 'realne' demokratije, sa Kamalima, inteligentnim vanzemaljcima, ne donosi pobede te neprijateljima biva poslat pregovarač Marlou koji bi trebalo da sklopi mir. Tuđinski humanoidi, inače, žive u totalitarističkom sistemu s neprikosnovenim vođom na čelu. Izaslanik uspeva da dogovori mirno rešavanje sukoba ali, u odsudnom trenutku, otkriva se nekoliko fatalnih istina: Kamali su izumeli super-oružje koje je ispaljeno i zatrće Zemljane (što lider trijumfalno objavljuje), emisar dobija poruku sa Zemlje sa identičnim sadržajem, i Zemljani su izumeli super-oružje i ispalili ga. Konačni udarac sledi u činjenici da Kamali u stvari Zemljani te da će, pošto će fatalni udar biti u dubokoj prošlosti, pre no su Kamali napustili Zemlju, i jedni i drugi biti zbrisani sa lica Univerzuma.
U pitanju je, dakle, u mnogo čemu poznat okvir nekoliko podžanrova-motiva naučne fantastike, ponajpre 'socijalne naučne fantastike' (koja razmatra ustrojstva ljudskih društava budućnosti), zatim one koji opisuje vanzemaljske civilizacije i, konačno, motiva 'prvog kontakta' (i konflikata). Takođe je očita i alegorijska ravan čitave priče, što je dodatno otežalo piščev zadatak obzirom da su pomenuti žanrovski okviri prepoznatljivi i vrlo eksploatisani. Sveukupna širina iziskivala je, stoga, mnoštva objašnjenja određenih institucija, običaja, ustrojstava i autor na svakoj stranici knjige stavlja 'komad' takvog teksta. U naučnoj fantastici je problem ovih delova teksta odavno poznat, oni se nazivaju mrtvim ili nepokretnim jer u njima radnja 'stoji'. Iako su rezultat nužnosti da se pojasne novi svetovi, sa kojima se čitalac prvi put susreće, činjenica je da se ovakvim delovima teksta guši dinamika priče. Stoga, od veštine pisca zavisi kako će razrešiti problem. Toma Brut nije uspeo da se izbori sa ovim izazovom i "Knez..." vrvi od glomaznih, deklamatorskih, poučnih monologa i dijaloga. Čak ni zanimljivo imenovanje poglavlja kao razgovora (gluvih, na najvišem nivou, prijateljskih, romantičnih, astronautskih, nadrealističkih, neprijateljskih) ne opravdava nasilni didaktički sadržaj. Aluzije na političko stanje u svetu, namerno potencirano, dodatno je zaglibilo knjigu u zamku iz koje izlaz nije nađen ni u epilogu, gde je čitava knjiga određena kao literarna fantazija emisara koji je odbio poverenu misiju.
Zaveden samo-postavljenim zadatkom razotkrivanja sistema 'realne' demokratije i autokratije - a rezultat je da su oba sistema ista, da traže istu, bespogovornu poslušnost i kooperativnost podanika - Toma Brut je ovlaš skicirao obrise svakodnevice budućeg društva, rizikujući neubedljivost (kao u pitanju institucije privremene zamene partnera u braku, za koju su se, navodno, izborile feministkinje!), dok o običajima vanzemaljaca jedva da ima naznaka. A upravo bi ove sitnice mogle biti tako potrebna protivteža globalnim problemima i dešavanjima. "Knez jesenje kiše" tako ostaje ambiciozno zamišljena knjiga koja, međutim i na žalost, nije uspešno realizovana.
0 komentara:
Постави коментар