Završetak stare i prvi dani nove godine idealno vreme su za svođenje svakojakih računa i osvrtanje na (ne)urađeno a planirano u proteklim mesecima uz priželjkivanje dešavanja u predstojećim danima. Ovoj pošasti ne može izmaći ni 9. umetnost, što će reći priče u slikama. Ako bi se u jednoj rečenici htelo sažeti sveukupno dešavanje u svetu stripa 2002.g. ona bi manje-više glasila: "Strip i dalje ima svoju publiku i preživljava napade vizuelnih medija svih vrsta a dokle će - ne znamo".
Kao pre njega književnost i pozorište pa potom film, i strip je zadobio teške udarce od novih medija. Kao što je pisanoj reči i glumi na daskama koje život znače navodno smrtno pretila celuloidna traka, da bi se ovoj, kasnije, predviđalo da će joj glave doći navala TV programa, strip pokušavaju da upokoje šarene video igrice i kompjuterska industrija (uz malu pomoć filma i TV serija koji to sami nisu uspeli). Nove tehno igračke zagrabile su kako vizuelno tako i tekstualno nasleđe stripa i na tim osnovama počele da se razvijaju. I, kako je kompjuterska grafika dostigla zavidan nivo realističnosti i baratanja ikonografijama i obrascima strip naracije nadolazeće generacije klinaca priklanjaju se ovoj magiji bez ostatka. Svakojake interaktivne vratolomije na egzotičnim mestima i vremenima utisnute u kompakt diskove izbacile su papirne strip sveske iz školskih torbi i tajnih čitanja ispod klupe. Strip je, jednostavno, suviše spor i nezanimljiv za mlade. Čak i holivudski superspektakli kojima su stripovi podložak svedeni su na uvod za igrice jer standardna šema uspešnog-profitabilnog (a la USA i ostatak sveta) proizvoda za mlade u ovoj oblasti sada je: strip - film - igrice. Postojeći ili naručeni strip junak prebacuje se iz statičnih na pokretne slike a zatim, pošto ga klinci prihvate, kreće u interaktivni pohod sa bezbroj avantura i njihovih nastavaka. Ako filmska pričica ispadne previše tanka (a skoro sve su takve) još uvek ništa nije propalo jer stvar će izvaditi igrice. Obrnutim putem se, za sada, ređe ide i nije ni naročito uspešan (Lara Kroft neprikosnoveno se šepuri u virtualnim igrarijama ali na filmu je bledunjava i nedorečena) ali će se verovatno povlačiti potezi i na tom polju.
Pod video-kompjuterskom opsadom strip se snalazi kako zna i ume, što znači da su jedni za kolaboraciju a drugi protiv. Na američkom krilu mejnstrim strip autori ili čekaju da ih pozovu iz centra filmske/kompjuterske industrije da bi prodali svoja čeda ili traže način da, uprkos "manjkavosti" forme kojom se bave (koja je nekad bila tako atraktivna u odnosu na književnost), budu interesantni publici manje tinejdžerskoj a više sredovečnoj. Zbog toga, hteli ili ne, svakim danom su sve sličniji andergraund autorima koji su oduvek furali svoj fazon odmaka od velikog biznisa; status pravog strip umetnika u Americi počinje da podrazumeva upravo ovakav odnos. U Evropi (a slično je i u Japanu i Južnoj Americi) ovaj problem je mnogo manji. Strip, istina, i ovde beleži opadanje tiraža i trpi video-kompjutersku konkurenciju ali ga njegov status umetnosti za sebe, izboren još polovinom XX veka, štiti od totalnog bagatelisanja. Uostalom, i filmske verzije Asteriska i Obeliksa dokazale su da je strip nesvodiv na rutinski spektakl jer specijalni efekti ostaju šuplji bez uvažavanja duhovnosti crtanih heroja. Stoga je crtani film o Korto Maltezeu morao biti itekako ozbiljno osmišljen i priređen jer poštovaoci Pratovog legendarnog mornara nisu hteli da prihvate bilo kakvu vulgarizaciju. Ovakvo uvažavanje stripa prilikom njegovih ekranizacija amerikanci nisu naučili što dokazuje i priručna papazjanija koju su, za potrebe TV serije, iskrojili od Hermanovog "Džeremaje".
Uprkos i usred ovog rata medija svakovrsne priče u slikama i dalje se stvaraju. Od širokih prerija i džungli, preko zagužljivih gradova do dubina svemira, ozbiljni, smešni i ironično-gorki, bogato kolorisani ili crno-beli, stripovi ispunjavaju časopise i albume nudeći trenutke opuštanja i zaborava. Neshvatljiva je i nedokučiva raskošnost lepeze tema i tehnika kojima se autori, oni klasičnih ili alternativnih opredelenja (mada to razlikovanje sve više gubi na značaju, posebno u odnosu na agresivnu komercijalizaciju) bave i koje nude pažnji čitalaca. Oni stariji, stasali u neka pre kompjuterska vremena, naučili su se čitanju stripova dok je mlađima čitalačko strpljenje poprilično strano jer su navikli na instant konzumiranje video igrica. Borba za njihovo pridobijanje traje već godinama i svakako će se nastaviti. Strip, naravno, neće nestati ali njegovo mesto na kulturnoj sceni se menja, profiliše u smislu da pomeranjem težišta isplativosti na nove medije on dobija više prostora za kvalitativno umetničko grananje pošto se štanc majstori i maheri sve masovnije orjentiši na sledeća kurentna polja zarade.
Gde je u ovom globalnom dešavanju mesto ovdašnjeg stripa? U 2002.g. on nastavlja svoj oporavak koji će biti dug i težak. I na ovim prostorima odrasle su generacije kojima je strip ili nepoznat ili ga vezuju za produkcije niskih kvaliteta. Njihovo okretanje kvalitetnom stripu kao i pridobijanje onih što tek izrastaju iz kratkih pantalona zahteva stalnu produkciju domaćih i uvoznih stripova u časopisima i albumima. Marketprintova "Stripoteka, revija svetskih stripova" i produkcija albuma (najčešće stranih autora), stari, postojani "Politikin zabavnik" i novi izdavači kakav je "System comics" (koji potencira albume domaćih umetnika) jedan su od oslonaca obnove klasičnog stripa u nas. Drugi je više od decenije duga i dalje živahna produkcija alternativnog stripa sa mnoštvom izdanja kakva su "Krpelj", "Šlic", "Lavirint", "Kuhinja", "Striper" i "Kosmoplovci", "Grafička zavera" i sveske u izdanju samih autora. Alternativni strip i dalje je dovitljiv, prilagođen raspoloživim (skromnim) sredstvima koja ograničavaju "klasičare"; ipak, 2002.g. nekoliko njih "upakovalo" je svoje radove u prave, pravcate čak i kolorne albume. Svakako valja zabeležiti i evropske uspehe Gajića, Zografa, ekipe Skrobonja-Kovačević-Vesović koji svedoče o proboju autora s ovih prostora pod svetla velike svetske strip scene. Kvalitet njihovih stripova ni u čemu ne zaostaje od onih koje su uradili tamošnji umetnici što je dokaz da na ovim prostorima postoji samosvojna i kvalitetna produkcija koja samo traži priliku da se potvrdi. Možda će se u 2003.g. upravo to i desiti.
0 komentara:
Постави коментар