Prvi ovogodišnji broj Revije svetskih stripova, uzdanice domaćih ljubitelja priča u slikama "mejnstrim" profila, upriličio je susret sa momkom o kome već više od godinu dana nismo ništa čuli. Reč je o Kranu, razbacanom, prgavom i prpošnom varvarinu koji voli sve što voli mladi: klopu, žene, tuču. Sticajem okolnosti koje je smislio scenarista i crtač Eric Herenguel, Kran živi u svetu u kome nema sredine pa su svi ili jaki ili slabića ili dobri ili zli, muškarci su muškarci (čitaj mužjaci) a žene jesu žene (što je u itekako vidljivo u dimenzijama oblina) ali umeju da budu i poprilično oštre (naročito kada je u pitanju ispunjenje nekih od njihovih zahteva). Ko je kome neprijatelj i ko će koga pobediti u dobroj makljaži pitanje je sticaja okolnosti i trenutnih simpatija nepristrasnog čitaoca, obzirom da su svi i ružni i tupavi, bez manira, higijenskih navika i osetljivi na uvrede po pitanju svoje muškosti i njene efikasnosti. Dodatne komplikacije, kao da ih već nema dovoljno, dolaze u obliku raznoraznih čudovišta koja spavaju dok ih ne probude a onda su vrlo neprijatna, kojekakvih čarolija, opsena i, kao vrhunac, u liku Smrti u muškom rodu zvane Smrtac, kome se Kran debelo zamerio pa bi da mu stane u kraj (zbog čega je poslao kršno-prsatu Felaniju da obavi taj prljavi posao; pomenutoj to neće uspeti ni u epizodi imena "Svetinja nja nja" ali ima vremena i novih avantura). Kran svoje postojanje bazira na sprdanju sa bezbrojnim imitacijama koje su se izrodile iz popularnosti Konana varvarina i ikonografije koju je doneo. Osnovno oružje su mu verbalno-vizuelno karikiranje i zavitlavanje na muško-ženske-dobro-loše-pametno-glupo teme. Herenguelove namere iscrpljuju se u čistoj zabavi i razbibrizi i u tim samozadatim okvirima on je sasvim korektan. U nekim boljim (bogatijim) vremenima ovaj junak bi svakako našao mesto u kakvom izdanju namenjenom mlađim čitaocima; no, pošto živimo u vremenu nemaštine, Kranovo retko pojavljivanje u Stripoteci opravdano je potrebom da i o njemu budemo barem informisani.
Na 10 sledećih stranica Revija donosi novu krimi epizodu Fontovog serijala "Privado" o (ne)uspelom savršenom ubistvu, nakon koje sledi motociklistička dogodovština "Džo bar tima" i, naravno, nove muke Hogara Štrašnog, koji drži noge u toploj vodi a na Helgino pitanje: "Pariš noge?" promrsi: "Uf, što me bolu!"; ona, pak, ne odustaje već nastavlja: "Pa što ne skineš čarape?" iako je odgovor očit: "Ma i čarape me bolu!"
0 komentara:
Постави коментар