"Petar Pan - Crvene ruke" Loisel (Režis Loazel); izdavač: Marketprint, Novi Sad 2002.
Četvrti deo priče o 'pravom' Petru Panu otkriva kako je je ovaj vragolan, prgav i uobražen ali ispod tih oklopa tužan i nesiguran, počeo da odrasta na teški i bolni način. Naime, Petar je, voljan da spase ranjenog Pana, otišao u London po doktorov savet, vratio se i po uputstvima operisao druga a potom pao u dubok san. Nažalost, Pan umire a Petar shvata da je zaboravio da opere ruke pre operacije! U očajničkom činu samokažnjava on pokušava da osakati svoju ruku-ubicu a zatim tone u bunilo izazvano infekcijom. Indijanci ga, deliričnog, nalaze u šumi i odnose u logor gde ga Tigrica Lili leči. U međuvremenu, kapetan gusara želi da se osveti debeljuškastoj sireni zbog koje, smatra, nije uspeo da se domogne blaga stanovnika Nedođije. Dok se gusari iživljavaju na ranjenoj sireni, napadaju ih Indijanci i mitska bića Zemlje sna i bajki. Kapetan ostaje da visi na jarbolu dok posada pokušava da ga dočeka u čamcu. Uto doleće Petar i - odseca kapetanu levu šaku (posle stravičnog pitanja da li je kapetan levak ili dešnjak). Gusari spasavaju kapetana od čeljusti krokodila koji je progutao bačenu šaku i beže a pobednici se vesele. Petar, u trenu identifikacije dodaje svom imenu ime mrtvog Pana a zatim, dok se Tigrica Lili i Zvončica svađaju oko njegove naklonosti, odlazi u London, kojim hara Džek Trbosek, da ispuni ranije dato obećanje i dečake iz sirotišta odvede u svojevrsni dečački Raj. Dok leti noćnim nebom on je likom isti ali i promenjeni dečak-vođa.
Loazelova verzija bajke o Petru Panu definitivno prevazilazi literarni predložak Džejmsa Metju Barija, odnosno Diznijevog zašećerenog surogata, i izrasta u 'bildungs' priču tj. priču o odrastanju u kojoj su, rukom majstora,upleteni/crtani/kolorisani, putevi naivnosti i mržnje, lepote i podlosti, obaveza i odgovornosti, usuda i ništavost pojedinca pred njim.
0 komentara:
Постави коментар