BELCI U VUDU MAGIJI Dylan Dog br.7 "Crna magija"; izdavač Edicije Bonneli, Beograd 2002.g.

 Usred noći kroz crnački geto besomučno juri automobil i obara dečaka koji trči za loptom. Optuženi vozač je belac, advokat je belac, sudija koji donosi oslobađajuću presudu je belac. Ali, otac poginulog je vudu sveštenik a njegova osveta stiže sve aktere tragedije: vozaču odseca mali prst na ruci i osuđuje ga na život pun patnji, advokat najpre biva skuvan u sopstvenoj kadi a potom, u bolnici, spaljen autokinezom (samozapaljivanjem) dok se sudija smanjuje do veličine dečaka. Žena vozača angažuje Dilan Doga da posreduje kod vudu vrača kako bi ovaj skinuo kletvu. No, i Dilan potpada pod moć crne magije koja ga vodi protiv njegove volje upoznajući ga sa bedom u kojoj crnci žive, sa crnim advokatom-zombijem kažnjenim jer je zaboravio svoj zadatak i zabavljao se sa belom ljubavnicom. Čak i kada izvuče keca iz rukava tj. revolver ispod sakoa i puca u vrača Dilan ne uspeva da prekine magiju jer njegov metak ne može da usmrti mračnu silu ali skida čini sa vozača i on konačno umire. Poslednja misao samrtnika otkriva da je auto vozila njegova pijana žena. Dilan odlazi po nju, odvodi je do crnog sveštenika i prepušta sudbini. Kada se trgne iz hipnoze on pokušava da se vrati i spase ženu ali crni dečak istrčava pred auto a on - koči.

            U mnoštvu svojih avantura istraživač natrpirodnih pojava susretao se sa zastrašujućim silama, borio sa njima, odupirao se pogubnim uticajima, pobeđivao ih (makar i privremeno) ili sklapao varljiva primirja. Ovog puta namerio se na moć kojoj jednostavno nije dorastao i sve vreme je pasivan, figura koju koriste, pomeraju po volji i potrebi, bukvalno joj dozvoljavajući da učestvuje u čitavom dešavanju. Vudu je neraskidivo vezan za populaciju obespravljenih, skrajnutih, izrabljivanih crnaca koji egzistiraju na obodu Zapadne civilizacije a u nju nisu stvarno uključeni tako da običaji i principi nekog drugog vremena i prostora u tim ljudima i dalje postoje i žive potencirani bedom i beznađem. Stoga belačka pravda nema uticaja i ne priznaje se kao relevantna. Sklavijev scenario uprkos početnoj nelogičnosti - dečak usred noći juri loptu ? - prepoznaje tu razdvojenost dva sveta a njegov subverzivni zaključak je da, u trenutnoj konstelaciji društvenih odnosa, popularna 'multietičnost' baš i nije tako lako izvodiva jer polazi od teze o dobrim, bogatim belicima koji, eto, u milosti svojoj, daju šaku milosrđa onima koji nisu ni bogati ni beli. Tako se, u krajnjoj liniji, u modernizovanom liku nastavlja tradicija kolonijalne tematike iz umetničkih dela XVIII i XIX veka u kojima belci donose blagodeti svoje civilizacije zaostalim delovima zemljinog šara a što danas rezultira sukobom civilizacija čiji ishod je potpuno neizvestan.

(2002)