JUBILEJ ZA OPOMENU

1000 brojeva «Stripoteke»

 

Ma kako da su se zvale države koje su vladale ovim prostorima proteklih 50 godina  zajednički im je (između ostalog) odnos prema kulturi – tretirali su je kao rabotu opasnu po vlast. Da bi tu pretnju stavili pod kontrolu, režimi su pribegavali različitim metodima: u socijalizmu su kulturu stavili pod patronat države, finansirajući je i cenzurišući (sve van toga milosrdnog zagrljaja bilo je nepodobno pa stoga prećutkivano ili proganjano) a u demokratiji današnjoj, navodno po principima civilizovanog-modernog sveta, bacaju kulturu u čeljusti tržišta, tovareći joj poreze ne bi li potonula, sama od sebe, u nepostojanje, ostavljajući reformatore čistih ruku i blaženo-pravednog lica. Uostalom, šta će podanicima, sluđenim svakodnevnom borbom za koricu hleda, kultura pored beskrajnih ljubavnih serija i političkih afera? Ona je luksuz koji ih može, ne daj bože, naterati da misle drugačije nego što je poželjno. Iz takvog ugla gledano, svako ko hoće kulturno da se uzdiže ima to debelo da plati i na tome država svesrdno radi. Ako, pak, neki ovdašnji umetnik dobije kakvo belosvetsko priznanje, trenutni ministri odmah će se zakititi tom slavom jer dobro stoji u političkoj biografiji.

            S druge strane, kultura, u prostorima koji joj je ostavljen, opstaje kako zna i ume. Upravo izašli, jubilarni, 1000. broj «Stripoteke» dobrodošao je primer za taj opstanak (čak i ako smo svesni da je pozivanje na jubileje žalosna rabota). Mada nije najdugovečnija publikacija posvećena stripu na ovim prostorima (Dnevnikova «Zlatna serija» takođe je prebacila preko 1000 brojeva) «Stripoteka» je svakako najozbiljnija; štampajući odabrane stripove iz tekuće svetske i domaće strip produkcije kao i odabrana dela iz istorije 9. umetnosti, «Stripoteka», od 1969.g, upoznaje generacije čitalaca sa najboljim što ovaj vid umetničkog stvaranja, uprkos potcenjivanjima, donosi. U trenutku kada se «Stripoteka» pojavila, prošla je ideološka haranga prema stripovima kao produktu trulog zapada koji šteti razvoju socijalističke omladine, i strip je izborio svoje mesto na kioscima, uprkos gunđanju partijskih čistunaca koji su uspevali da tu-i-tamo organizuju poneki lov na veštice-šund. Međutim, tadašnja socijalistička Jugoslavija želela je da dokaže da je ekspanziji, da standard raste, da društveno-kulturni prostor nije zatvoren za uticaje Zapada, pa je u toj slici nađeno mesto i za strip. «Stripoteka», sa podnaslovom «Jugoslovenska strip revija», donela je i jedan novitet – štampanje čitavog stripa u jednom broju, umesto dotadašnjeg manira da se epizode dele u nastavke od jedne-dve table po broju. Uz vrhunski izbor junaka i prilagođavanje obima i ritma izlaženja stanju na tržištu, «Stripoteka» je uspela da nadživi mnoga izdanja i postane reper za kvalitetan strip. «Umpah Pah», «Talični Tom», «Asteriks», «Princ Valijant», «Flaš Gordon», «Mandrak», «Fantom», «Rip Kirbi», «Srebrni letač», «Džoni Hazard», «Modesti Blejz», «Popaj», «Hogar Strašni», «Korto Malteze», «Aster Blistok», «Vam», «Jugurta», «Bluberi», «Torpedo», «Tarana», «Gaša», «Najamnik», «Komanča», «Bernard Prins», «Nošeni vetrom», «Torgal», «Ratnici Akbara»... duga je lista  stripova koji su delimično ili u kompletno predstavljeni brojnoj publici. «Stripoteka» je  od 1970-tih, uz «Politikin zabavnik», postala institucija na polju nedeljne štampe koja se ne bavi politikom ili svakodnevicom, sa tiražom koji je polovinom 1980-tih prelazio 100.000 primeraka. Uz matično izdanje ponuda je upotpunjena specijalizovanim edicijama i albumima. Činilo se da strip čekaju dobra vremena na ovdašnjim prostorima ali...

            Neminovni lomovi u političkim krugovima koji nam kroje sudbine, uzrokovani nesposobnošću da se dugo akumulirani problemi konstruktivno reše, odveli su zemlju u građanski rat i raspad. «Stripoteka» je već 1988.g. počela da hramlje i kasni sa pojavljivanjem a 1991.g. je, kao i mnoštvo drugih izdanja, nestala. Trebaće da prođu godine ratova i poraza, inflacije, sankcija i bede pa da se, 1999.g, «Stripoteka», sada kao «Revija svetskih stripova», vrati starim čitaocima i otkrije generacijama stasalim bez ozbiljnijeg dodira sa pričama u slikama. Od tada do danas, ona se redovno, mesečno, pojavljuje a izdavač «Marketprint» pokrenuo je pobočne serije, te štampanje strip albuma (čak 51 do sada) i teorijskih knjiga. Kvalitet «Stripoteke» standardan je sa težištem na delima originalno objavljenim u proteklih 20-tak godina. Reklo bi se da je povratak «Stripoteke» znak da se prosperitet vraća na ove prostore. Ali, pažljivije posmatranje otkriće da drugih strip izdanja i dalje nema na tafikama, da tržište nije moglo da prati ubrzaniji ritam izlaženja «Stripoteke», da su neke posebne serije ugašene. Rečju, situacija je poprilično rovita, daleka od normalne, primerena tranzicijskim državama u kojima se otimačinom akumuliše kapital u ruke novih bogataša. Predstojeći poreski nameti lako mogu da poremete varljivu ravnotežu od koje zavisi opstanak «Stripoteke» a njen bi nestanak bio znak da se, uprkos svim deklaracijama, nismo makli iz prošle decenije. Stoga, uz čestitke, poželimo «Stripoteci» da doživi novu hiljadarku na radost starih i novih čitalaca.