"Les jours etranges" autor Mr. Stocca
izdavač: Grafička zavera 6 - Samizdat B92, Beograd 2002.
Mr. Stocca (u civilnom životu Milan Pavlović, rođ. 1969.g) spada u čistokrvne strip alternativce koji bez pardona, dosledno do krajnjih granica razvijaju svoje ideje, ostavljajući čitaocima mogućnost da mu se ili dive ili ga izbegavaju. Njegov strip svet daleko je od uobičajenog pogleda na lepo i prijatno: junaci su ružni i otkačeni, udenuti u svetove kojima ne vladaju zakoni ponude i potražnje, velikih vrednosti, sloboda i konformizma jer svako prati svoje fiks-ideje i spreman je da sve oko sebe pretumba ne bi li ih ispunio. Vidljivo je to i u šestoj svesci "Grafičke zavere" (urednik Zoran Penevski), izdanja koje je bavi predstavljanjem alternativnog stripa u Srbiji, a koje je, pod naslovom "Les jours etrangers" (posle francuskog naslova sledi tekst koji je, naravno, na engleskom) u potpunosti posvećena radovima Mr. Stocce. Svesku otvara mesečeva priča ("Moonstory") o farmeru koji je više voleo krave nego suprugu, što će mu, neminovno, doći glave. Šta se dešava kada malo čudovište izgubi zub, nekad, negde na izgubljenom arhipelagu pripoveda uspavanka ("The Bedtime story") dok u izgubljenjoj epizodi ("The Lost episode") srećemo Emila koji sanja o ribi koja govori dok izvesna riba ima noćnu moru u kojoj peva i izrastaju joj ruke i noge. Prvi "Les jours etrangers" prati tršavog momka kome vetar oduva mozak dok zaljubljeno gleda pticu sa plakata za nastup mađioničara Alfonza. Odbegla siva grudva sleti upravo pored kaveza viđene ptice i ljubav na prvi pogled bukne. Ali, Alfonzo ima zlokobne planove o unovčavanju ove naklonosti, čemu će na put stati tršavi voljan da vrati odbegli mozak, makar i po cenu robije zbog ubistva. Naravno, uprkos svemu ljubav ptice i sive mase pobećuje što se dešava i u drugoj epizodi "Les jours etrangers" u kojoj pas, pošto mu ubiju ženku, pokuša da izvrši samoubistvo skokom sa zgrade ali završava zalepljen za glavu tipa koji je nestašnu frizuru namazao super lepkom i tamo skapava od gladi i žeđi. U međuvremenu devojka kupuje kožu odrane kuje, susreće tipa s mumijom psa na glavi i zaljubljuje se; tako se psi ponovo sreću, makar i u isušenom "agregatnom" stanju. Na kraju obe priče junake budi sat i oni izlaze u javu opasno nalik na snove.
Mada kroz priče defiluju raznorazne kreature u iskrivljenim pejzažima, autor uspeva da svima udahne životnost koja ubrzo briše prvobitni utisak grotesknosti. Iza svake njuške ili crvolikog tela otkriva se ličnost okupirana željama i zatočena u spletove okolnosti. Mada njihova pojava i rezonovanje deluju uvrnuto, u njima ima dovoljno logike i doslednosti da se likovi ne svedu na kartonske kulise. S druge strane, i grafizam stripova izuzetno je ubedljiv i dosledan, istovremeno grub i prefinjen u pojedinostima. Celokupan utisak o radovima Mr. Stoce vanredno je povoljan jer je reč o umetniku višeznačnog glasa i linije koji plene svojom originalnošću.
0 komentara:
Постави коментар