Strip - "Akira" Katsuhiro Otomo
Izdavač: Marketprint, Novi Sad 2002-2003.
Objavljivanje mega serijala "Akira", prošle godine započeti ambiciozni izdavački projekat novosadskog Marketprinta, uspešno je prešlo trećinu svog puta. U 14 brojeva objavljeno je 756 tabli od preko 2000 koliko broji značajni i slavni strip Katsuhiro Otomoa (1954). Tako je barem prekinuto kašnjenje (dvodecenijsko) u odnosu na japanski original i nešto manje kada je u pitanje američko izdanje (iz 1988.g.), nakon koga je i usledila belosvetska pomama sa sve dugometražnim crtanim filmom, u režiji samog Otomoa, kompletnom paletom proizvoda za izmamljivanje para od dece i roditelja im, te, konačno, sa brojnim manje-više slabašnim kopijama i klonovima uspešnog proizvoda. Zahvaljujući "Akiri" japanske mange, kao posebna strip kategorija, izašle su iz granica domovine i uskog kruga ljubitelja i poznavalaca s drugih kontinenata, na globalnu strip scenu da tamo uzmu svoj deo kolača-tržišta, obzirom da se dovoljno razlikuju kako od evropske škole 9. umetnosti tako i od američke kojoj su, istini za volju, mnogo bliže. Naime, američki korporacijski strip i dalje pretežno funkcioniše u super herojskim granicama jer se ta roba solidno prodaje; uticaji s drugih strip scena svedeni su ili na nivo artističkog izleta za posvećenike ili se pokušavaju prilagoditi standardu. "Akira" je bio sasvim srećan - čitaj, isplativ - spoj poznatih elemenata: naučno-fanstastične-post-apokaliptične ikonografije, super junaka, mnoštva akcija sa puno nasilja i lomnjava, lak za praćenje, bez previše teksta i mudrovanja; s druge strane, mesto na kome se priča događa, Novi Tokio, i pripadajuća lica drugačijih fizionomija, nudili su potrebnu količinu egzotike za dodatno stimulisanje interesovanja široke publike. Na tlu Evrope "Akira" je prihvatan kao pomak u akcionim stripovima odnosno kao potvrda da se priče u sličicama uspešno razvijaju širom zemaljske kugle. Naravno, nisu se mogle prevideti slabosti stripa na liniji pojednostavljivanja priče (uzrokovano uzrastom ciljne grupe) ali se takođe izražavalo veliko poštovanje prema visokom kvalitetu crteža održanom na ogromnom broju tabli, te filmskom (možda je preciznija odrednica TV spotovskom) načinu montaže koji ne samo da odražavaju akciju već je i dodatno dinamizuju. "Akira" postavlja nove standarde u stripu za široku publiku i od autora koji dolaze zahteva još veći rad i zalaganje.
Ovdašnji interesenti, koji se naknadno upoznaju sa stripom, imaju prednost da mogu, znajući granice serijala, obratiti pažnju i na način struktirisanja priče; ovo je utoliko interesantnije što je reč o zaista ogromnom stripu. Od početka čitalac prati mnoštvo jurnjava i pucnjava, eksplozija i kršenja zgrada i vozila kroz koje prolazi grupa dečaka proganjana od vojske i policije, s jedne strane, i nekoliko terorističkih grupa s druge. Sve, naravno, počinje sasvim slučajno, noćnom trkom motora kroz Novi Tokio koji se oporavlja od atomskog napada i sudarom sa neobičnim, detetom-starcem. Posle ovog susreta sve se menja, grupa se razbija i biva izložena svakojakim opasnostima. Ubrzo postaje jasno da je dete-starac odbeglo delo vojnih eksperimenata a da je vrhunski proizvod te rabote dečak Akira, najsmrtonosnije oružje koje svet poznaje. Dečak oličenje apokalipse, spava u bunkeru debelih zidova nesvestan svih zavera koje se pletu oko njega; i kada ga oslobode i izvedu, on ostaje omamljen i neaktivan. Ovakvo stanje prostire se na sve do sada u nas objavljene table, dakle na punu trećinu serijala, što je u najmanju ruku, neuobičajeno za standardne stripove u kojima glavni junak, najčešće, odmah stupa na scenu i rešava probleme. Autor je imao dovoljno hrabrosti da izbegne važeće pravilo-oproban recept, što ume biti pogubno za proizvode namenjene masovnoj potrošnji. U njima se promene moraju pažljivo - čitaj, škrto - dozirati tako da konzumenti dobiju, uglavnom, ono na šta su navikli a ipak se kroz sadržaj 'provuku' i novine. Ovakva, evolucijska, promena spora je ali dostižna i, što je najvažnije, ne ugrožava zaradu koju proizvod donosi. Otomo je, očito, duboko svestan svih zakonitosti posla kojim se bavi i ukomponovao ih je sa svojim idejama u funkcionalnu celinu, što potvrđuje da je vrhunski zanatlija dok "Akiru" čini višestruko isplativim kulturološkim fenomenom, ni preglupim ni prepametnim, upravo kao i nekolika slična staro-nova vrlo popularna dela, npr prve filmove iz serije "Star Wars" ili knjige o Hariju Poteru.
0 komentara:
Постави коментар