Prikaz strip albuma "Točak , proročanstvo Korota" Gorana Skrobonje (scenario) i Dražena Kovačevića (crtež)
izdavač: Marketprint, Novi Sad 2001.
U bogatom svetu 2098. godine zločin i dalje postoji - Alfred Čester upravo je ubio svoju suprugu i zbog toga je osuđen da bude izložen kovitlacu Toh-čestica sve dok svest ne napusti telo. Hoće li se ona vratiti sa puta ili ne nebitno je; istini za volju još se niko nije vratio ali šansa postoji. Čestera vezuju za mašinu, uključuju je i on se budi u nepoznatom svetu i u telu - devojke; sada je princeza Leone, okružena malenom pratnjom najvernijih, koju proganjaju ubice Sardona, uzurpatora prestola koji njoj pripada. U svom prvom boju gospodarica koristi veštine koje je imala dok je bila Čester, pobeđuje nekoliko napadača i saznaje da se tako ispunilo hiljadugodišnje proročanstvo Korota o dolasku One-koja-pobeđuje, zvane i Ona-koja-vodi-smrt-na-lancu i Plešuća smrt. Mala družina nastavlja svoj put ispunjavajući obaveza prema kraljevstu koje je u rasulu a kome oni mogu doneti spas, dok se, istovremeno, svakim korakom, ispunjavaju i reči proročanstva. Leone/Čester će, zahvaljujući svom znanju iz budućnosti (ili, tačnije, prošlosti), razrešiti zagonetku točka iz nekadašnjeg zabavnog parka a sada svetilišta i tako obezbediti savezništvo za odsudni boj u kome zadobija krunu, da bi, u trenu kada muškrac prevlada nad devojkom i žestoko zagrli pratilju Anu, kazna istekla i on bio vraćen u svoj svet. Ipak, poslednje table najavljuju njegov povratak.
Zavodljivost pripovedanja Gorana Skrobonje leži u mešavini prepoznatljivih elemenata epske fantastike u koje je on upleo ukus naučne fantastike i nekolika odstupanja od obrazaca, pre svih ono o dvojnosti glavnog junaka-junakinje. Početna nepomirljivost muškog duha i ženskog tela pokazuje se kao podsticajna nit oko koje se grade psihološki profili kako Leone/Čestera tako i pratilje Ane. Dok je u boju to dvojstvo čak vrlo poželjno i povoljno, u ljubavnim stvarima ono je popriličan problem i izaziva mnogo premišljanja i kolebanja. Ne manje intrigantan je i svet u kome se neprestano iščekuju ispunjenja nekih ranije zadatih događaja što otvara velika pitanja slobodne volje i usuda.
Priča je Draženu Kovačeviću, kome je ovo prvi veći rad u 9. umetnosti, dozvolila da u potpunosti predstavi svoj likovni talenat kroz slike tehnologizovanog sveta budućnosti i egzotične pejzaže te srednjevekovne enterijere, kostime, oružja i oklope. Posebno su upečatljive scene bitaka u kojima veštom montažom, kadriranjem i smenama velikih i malih slika postiže filmsku dinamiku. Kolorisanje doprinosti dodatnom kontrastiranju svetova (budućnost je sivkasta a drugi svet čist), snegova i proleća, dana i noći, sumraka u prostorijama, igara vatre.
"Točak" je delo domaćih autora (adaptaciju Skrobonjine priče uradio je Vladimir Vesović) koji do nas stiže posredno, preko Francuske, jer je strip 2000.g. osvojio prvi nagradu na međunarodnom konkursu raspisanom od strane poznate izdavačke kuće "Glénat", koja je potom originalno objavila ovaj album kao prvi deo sedmotomnog serijala. "Točak" se dopao francuskim čitaocima tako da uveliko traje rad na sledećem segmetu priče o čudesnom svetu Korota, tako da, će po svemu sudeći, domaći ljubitelji moći ovaj zanimljiv strip da prate "sa distance".
0 komentara:
Постави коментар