Strip album "Technotise" Darko Grkinić (scenario) Aleksa Gajić (crtež)
izdavač "System comics" Beograd, 2001
Godine 2047. grupa omladinki i omladinaca uživa u životu na ulicama jednog modernog i bogatog Beograda, što podrazumeva jurcanje uokolo na lebdećim daskama, lude žurke, pomalo studiranja, koketiranje, drogu, grupni seks i potpunu opuštenost prema svemu što se zove politika, problemi egzistencije, potrošačka korpa itd i sl. (a kao kruna svega nema ni roditelja da ih kinje). Ali kako je fakat da ako nešto ne primećujemo ne znači da to i ne postoji, sticajem okolnosti veseljaci će upasti u mrežu velikog biznisa, korupcije i politike ispletenu oko mesa genetski izmanipulisnog čudovišta (zaostalog još iz Austrijsko-Turskog rata 1739. godine) i smeštenog u bazen ispod Ratnog ostrva i namenjenog kao sirovina za jeftinu hranu. Da bi spasli glave klinci će morati da, u ludoj trci ispod vode i kroz podzemne hodnike, razbiju čitavu kvarnu organizaciju i da, konačno, na površinu zemlje čak u Zemunu. Uprkos ogromnom vatrometu koji je rezultat akcije male grupe gužva će, normalno, biti zataškana, mada se pominje mogućnost izbijanja velike industrijske afere a naši junaci moći će da se vrate svojim svakodnevnim (razbi)brigama.
Osnovni obrazac priče tipa 'šta zna dete šta je 100 kila pa uzme i nosi' viđen je u bezbroj varijanti, i ovog puta ona lepo počne ali se postepeno otvaraju pukotine u sklopu dešavanja pa su i rešenja nategnuta (naročito kad od klinaca postanu akcioni komandosi koji pucaju pa i bodu ako treba vrlo rutinirano-izvežbano, kao pravi profesionalci koje sređuju). Čitav polet, naravno, splašnjava kada se stvari smire jer se onda vraćaju u kolotečinu i matorci ponovo preuzimaju komandu, što će reći da deca ne mogu da promene svet - no ovo je već konstrukciona greška stvarnosti i zbog nje ne vredi kriviti priču.
Pozitivni argumenti na strani scenarija su lakoća karakterizacije likova (tako da oni odmah postaju prepoznatljivi što je i te kako bitno kada ih ima više) kao i optimistička varijanta budućnosti na ovim prostorima (a to znači da ljudi imaju od čega da solidno žive i time budu zadovoljni; manipulacije velikog biznisa potvrđuju blagostanje jer ako ne bi bilo mogućnosti da se nešto proda/zaradi niko ne bi imao interesa da se bori, makar i na kvarno, za tržište).
Crtež Alekse Gajića efikasan je i efektan, montaža brza a u scenama akcije super brza. Uz to ide i dobar kolor za dodatno dočaravanje lepe mladosti, blještavila velegrada, eksplozija i mraka podzemlja, elegancije tehnologije i dubina vode. Gajić takođe koristi, kad god je moguće, prepoznatljive objekte sadašnjeg Beograda, uz malo oneobičavanja, da bi potcrtao lokalnu atmosferu.
U celini gledano "Technotise" je vrlo korektno odrađen album omladinskog stripa i na nekom razvijenijem strip tržištu imao bi solidan uspeh dok je ovde i sada pitanje kako će proći tj. prodati se. Obzirom na takvu (finansijski rizičnu) situaciju sve pohvale idu i izdavaču kako za odvažan poduhvat tako i za svetski izgled i kvalitet štampe albuma.
0 komentara:
Постави коментар