«Usamljen kauboj sam ja, daleko od doma svog», pevuši mršavi dugajlija dok, posle avanture, odlazi u dubinu prerije, prema zalazećem suncu. Istini za volju, tekst pesme ponekad je malo promenjen - «Kauboj jaše ljut, pred njim je dalek put» - kao što ni prerija nije uvek ista, ali, za 60 godina života u 71-om strip albumu, stvari se moraju malo promeniti. A upravo toliko je vremena i epizoda prošlo od kako je 1946.g. belgijanac Moris (1923-2001), tada član «Četvoročlane bande» strip autora (u kojoj su još bili i Žiže, Franken i Vil) smislio i nacrtao prvu pričicu o kauboju koji puca brže od svoje senke, puši večitu cigaretu, druguje sa svojim konjem Džoli Džamperom «najpametnijim konjem na Zapadu», bistrim i ciničnim komentatorom događaja, i krstari predelima Teksasa i bliže okoline (mada ume da zastrani sve do Kanade). Osnovni posao Taličnog je da deli pravdu u ime koje sređuje bandite i desperadose; on je nešto kao putujući samozvani pravdoljubac koji ne traži nevolje ali ga one uvek nađu. Inspiracija za ovog junaka došla je iz tada vrlo popularnog vestern žanra, koji se preko romana i, ponajviše, filmova raširio preko čitavog Zapadnog sveta. U ikonografiji divlje zemlje u kojoj su 'muškarci muškarci a žene žene', u kojoj se čisto Dobro neprestano bori sa čistim Zlom, svi odnosi su jasni a dileme sudbonosne. Pošteni pojedinac ili grupa, u situaciji kada ne postoji efikasna i nezavisna vlast, imaju pravo da se bore za svoj opstanak, imaju pravo da se dignu ne samo protiv bandita već i protiv korumpiranih šerifova i moćnih rančera koji žele da prikupe svu imovinu i vlast za sebe (to bi se zvalo 'prvobitna akumulacija kapitala' na vestern način). Naravno, pošteni ljudi su uglavnom mirni i gledaju svoja posla ali ako ih se previše maltretira diže se 'kuka i motika'. U toj otporaškoj raboti nezamenjiva je uloga stranaca: jedni su nevaljalci i dolaze u grupama a drugi je usamljenik koji vešto barata koltom i na strani je slabijih i ugnjetenih. U prvim crno-belim vesternima ovaj momak je morao da nosi beli šešir, kao neku vrstu oreola, da dojaše u neko naselje i razjuri nevaljalce, usput se zaljubivši u neku zgodnu devojku (često javnu radnicu kakva je učiteljica); kasnije je koncept razvijan pa je i stranac moga da bude na lošem glasu ali bi se, baš u tom gradiću, iskupio za sve grehe.
Prve priče o Taličnom (kod nas najpre poznatom kao Srećko Munja) nisu bile previše pretenciozne, zadatak im je bio da sena 10-tak tabli poigraju vestern obrascima i usput nasmeju čitaoca. Sve je delovalo pomalo dečije naivno, od karikaturalnog crteža do zapleta. Ipak, Talični je od 1947.g. redovno izlazio na stranicama strip izdanja. Dve godine kasnije pojavio se i prvi album. Moris je počeo da 'uči zanat' i usavršava se, uspevajući da razvija 'dugometražne' priče. Ipak, 1955.g., nakon što se vratio iz SAD, Moris sreće Rene Gošinija (1926-1977), scenaristu «Umapah Paha», «Asteriksa» i «Iznoguda» i pada dogovor da zajednički nastave rad na Taličnom. Ono što je bio dobar i na momente vrlo dobar strip, zahvaljujući Gošinijevoj genijalnosti, postaje remek-delo. Sve što je Moris samo zagrebao Gošini je majstorski razvio i nadogradio. Ponajpre se pozabavio braćom Dalton, banditima koje je Moris najpre, u jednoj kratkoj epizodi, bezbrižno sahranio jer se «nisu hteli predati» ali ih je uskrsao u par albuma; u Gošinijevoj verziji četvorica braće, od prgavog Džoa kome poltronišu Vilijen i Džek do prostodušne izelice Averela, postaju Tomovi večiti protivnici. Uz Daltone ide i opasna mama Dalton, starica koja pljačka bakalina, i policijski pas Ron Ton Ton (aluzija na Rin Tin Tina, dobrog psa iz brojnih filmova; kod nas je ovaj pas nazivan Šaponja i Lajavko), «najglupljeg psa Zapada» koji je rastrzan između ljubavi prema koskama (mada zaboravlja gde ih je zakopao) i Daltonima odnosno Tomu. Gošini je nastavio Morisov štos da u strip ubacuje legende Divljeg Zapada i da ih obrađuje na svoj način; tako su se na nezaboravnog sudiju Roj Bina, koji je delio pravdu i pivo zapadno od Pekosa, nastavili Džesi Džejmsa koji je pljačkao bogate i pomagao siromašne, što će reći svog brata Vilijema, velikog ljubitelja Šekspitovih drama, nadobudni dripac Bili Kid, muškarača Kalamiti Džejn, legandarne pevačice Sara Bernar i Bel Star, braća Erp i njihov drugar Dok Holidej i drugi. Strip daje svoje verzije velikih događaji, od osvajanja prerija, uspostavljanja linija poštanskih kočija, gradnji pruga, uvođenje telegrafa, pronalaženja nafte, ratova stočara, genocida Indijanaca. Zapad nastanjuje bezbroj čudnih likova, od prodavaca čudotvornih napitaka, tragača za zlatom, elegantnih profi kockara sa brkovima ala Klark Gebl, salunskih igračica, detektiva Pinkertonove agencija, konjice i vojnika prašinara, do Kineza sa kikom, dostojanstvenih crvenokožaca, veselih crnaca i kauboja svih naroda i narodnosti. Moris je bio dostojan pratilac Gošinijevih ideja, njegov crtež je dočaravao gradove, krčme i bakalnice, preriju i klance, pratio sve promene raspoloženja junaka, poigravao se likovima crtanim po uzoru na popularne glumce ili političare. Ovi autori zaslužni su za razvoj čitavog sistema onomatopeja i prigodnih nizova znakova kojima se označavaju kletve i psovke. Posebna stavka albuma bile su table sa imenima mesta u kojima se dešava radnja; ingeniozni natpisi tipa «Gras Taun - vešanje svakog dana tačno u podne»ili «Gras taun - uskoro vešanje», «Desperado Galč - stranče prođi po ovoj zemlji ili ćeš se naći ispod nje», «Kojot Galč - klima promenjiva, broj stanovnika takođe», «Purgatori - stranče mi ne volim strance», «Oukvil - stranče, u gradu ima mesta još samo na groblju», «Tajtusvil, grad nafte - stranče koji dolaziš da tražiš naftu ako nisi ispravan naći ćeš olovo», i slični neprestano razgaljuju čitaoce baš kao i Gošinijeva sposobnost da 'tempira' tenzije i konačni raplet na poslednjoj tabli.
Talični u izvođenju Morisa i Gošinija postaje svetski poznat strip koji se prodaje u milionima primeraka i ima nebrojanu armiju obožavalaca, što dece, koja ga upoznaju, što njihovih roditelja, koji su sa njim odrasli. Posle Gošinije smrti 1977.g. Moris je pokušao da, sam ili uz pomoć drugih scenarista nastavi serijal o Taličnom ali su rezultati bili neujednačeni i najčešće slabi. Jedina bitna promena bilo je nestajanje Tomove dežurne cigarete1983.g. i njena zamena slamkom, što je bila svojevrsna pomoć u borbi protiv pušenja. Po Morisovom odlasku činilo se da će se Talični preseliti u legendu ali su autori Gerra i Achde nastavili da oživljavaju usamljenog kauboja. U međuvremenu, Talični je iz nepokretnih stigao i u pokretne slike; snimljena su tri serijala crtanih filmova (sveukupno više od 100 epizoda) kao i tri igrana filma (u dva je Toma igao Terens Hil) te igrana TV serija. Ni kompjuterska era nije počela bez Taličnog: on je junak i video igrica. Rečju, Talični Tom je remek-delo sveukupne 9. umetnosti (barem kada ga je radio dvojac Moris-Gošini) ali i jedan od kulturoloških fenomena XX veka.
0 komentara:
Постави коментар