Strip i film "Halk"
Novi letnji filmski hit "Halk" šepuri se, na radost gledalaca, širom zemaljske kugle (ponegde ga nema i to ne iz ideoloških već finansijskih razloga, neki nemački distributeri žalili su se da je film jednostavno preskup za prikazivanje u njihovim kino-mrežama). Sudbina mu je odredila da se za što više para-zarade gura i lakta sa "haj-tek" junakom "Terminatora 3". Njih dvojica, po godini proizvodnje, pripadaju različitim fazama razvoja akcione naučne fantastike - Halk je s početka 1960-tih a Terminator 1980-tih - što, svakako, donosi i različite ambicije i realizacije sadržaja ali i sličnosti, kako one vidljive na prvi pogled tj. mnoštva kompjuterski generisanih scena razaranja, razaranja i rasprskavanja, i one skrivenije a reč je o podeljenosti ličnosti koja je izvor dinamizna priče: kod Terminatora je ona rasprostrta u vremenu jer vođa otpora šalje 'dobru' mašinu unazad da ga zaštiti od napada 'zlih' mašina (iako je jasno da, pošto je živ, napadi nisu uspeli), dok kod Halka podela 'radi' u sadašnjosti, što će reči da se dva lika naučnika Brenera stalno smenjuju.
Halk je jedan od strip proizvoda 'čudesne ere Marvela'. Priča počinje kada je izdavač Martin Gudmen, angažovao "Strip korporaciju" da poboljša njegove "Marvel priče"; novembra 1939.g. pojavljuje se sveska "Marvelovi stripovi" (kasnije će postati "Marvelovi misteriozni stripovi") o super-heroju "Čoveku Baklji" (potom je stigao i "Podmorničar") kao odgovor na enormnu popularnost stripa o Supermenu. U ratnim godinama Marvel lansira "Kapetana Ameriku" odnosno "Čuvare slobode Kapetana Amerike" i "Mlade saveznike", stripove o dobrim herojima koji sređuju naciste. Kraj rata i godine koje su usledile neminovno su ugasile žar patriotizma i stari heroji nisu više interesantni. Kapetan Amerika je 'uspavan' 1949.g. druga dva junaka još se provlače kroz 1950-te; Atlas kompanija, koja ih objavljuje, nema ustaljenu izdavačku šemu niti planove za nove heroje. Period nastupajućeg agresivnog konzervativizma, lova na veštice i sveprisutnog Hladnog rata, donosi strip sceni SAD i tzv "Strip kod" koji je propisivao, u ime zaštite morala i pravilnog usmeravanja mladih amerikanaca, šta strip sme da sadrži a šta ne. Kod zahteva da Dobro trijumfuje nad Zlom i da loši momci budu kažnjeni za svoja nedela. Zlo ne sme da pričini nepopravljive štete i, u principu, nestaje na zadnjoj tabli stripa. Poštovanje Koda potpuno je sterilisalo stripove svodeći ih na konfekcijske, predvidive pričice. Ali, tvorci Betmena i Supermena smislili su način da izvrdaju pravila - kod njih je nevaljalac uvek uspevao da umakne pre kraja a potera se nastavljala u sledećoj svesci. Marvelovci, na čelu sa genijalnim scenaristom Stenom Lijem do savršenstva su razvili ovo pravilo i stvorili infantilnu bulumentu junaka (pojedinaca i grupa) koji i dan-danas funkcionišu. Najpre je 1961.g. Li u saradnji sa majstorskim crtačem Džekom Kirbijem stvorio "Zadivljujuće avanture" i "Fantastičnu četvorku". Za njima su došli: veliki hit "Spajderman" 1963.g. (delo Lija i Stiva Ditkoma), norveški bog-ratnik "Moćni Tor", "Čovek-Mrav" koji će prerasti u "Div-Čoveka", "Džoni Storm" kao novi Čovek Baklja, "Neverovatni Halk", "Gvozdeni Čovek", "Zapanjujuće priče", "Narednik Firi i njegovi zavijajući komandosi" ("ratni strip za one koji ne vole stripove o ratu"), super grupe "Osvetnici" i "X-ljudi", "Srebrni letač", "Derdevil", "Nik Furija, agent Šilda", "Divljačke priče" sa mnoštvom erotskih junaka i junakinja,"Konan Varvarin" itd itd. Marvel se uspeo na vrh strip sveta i neverovatne popularnosti, preživeo hipike i andergraund strip, dočekao povlačenje Strip Koda, krajem 1970-tih počeo da propada ali se održao na raznorazne načine (među kojima je i prodaja prava na ekranizacije), smanjio produkciju, prilagodio se tražnji (naročito bumu koji je doneo magazin "Hevi metal" koga su Marvelovci mogli da kupe ali nisu), izdržao smenu generacija među svojim autorima i u publici, da bi i danas imao rejting na tržištu i solidnu izdavačku delatnost, baziranu na novim ali i starim, proverenim stripovima.
Sten Li i Džek Kirbi zaštitni su znak 'čudesne ere' Marvela. Li je, tražeći rupe u Kodu, uspešno patentirao različite 'cake' za zaobilaženje ograničenja i 'navlačenje' publike. Tako su novi junaci najpre statirali u epizodama onih koji su već poznati pa se, potom, iz pisama čitalaca (takođe Lijeva izmišljotina), koja su redovno štampana uz stripove, procenjivalo ko je naišao na dopadanje i mogao da se izdvoji u nezavistan serijal. Ukoliko bi neki junak počeo da gubi na popularnosti, 'degradiran' je i slat na privremni rad u neki drugi serijal ili je stavljan na led, u rezervu. Marvel je imao ogromnu produkciju, i do 10-tak različitih svezaka mesečno, pa je patentirano i kratko prepričavanje sadržaja drugih svezaka iz tekućeg meseca, kako bi se klinci zainteresovali za njih i otkrili gde gostuje njihov favorit. Neretko se dešavalo i da neki junak počne kao pozitivac, postane nevaljalac pa se, posle nekog vremena, na radost svih, popravi. Čitavo zamešateljstvo super-heroja koji rade samostalno ili u timu, nestaju i pojavljuju se, transformišu, ličilo je na veliku, vrlo zapetljanu priču a fusnote sa napomenama da je neki važan događaj iz ove sveske vezan za neki iz sveske drugog serijala mamile su klince da ih pročitaju; posebno su bile važni godišnjaci u kojima se otkriva prošlost nekog od heroja. Sveske su štampane u ogromnim tiražima, bile jeftine i dobro se prodavale. Marvelovci su 'provalili' i koristili se različitim pravilima Koda za kolor i crno-bele stripove i u crno-belim proturali golicavije sadržaje. U zanatskom pogledu, osim razrađivanja sistema beskrajnih nastavaka, Marvel je razbio ustaljene table sa 'kaiševima' potencirajući 'filmski' dinamizam različitih rakursa sa sličicama nejednake veličine koje nisu morale da budu poređane pod konac već su nabacivane i krivljene a sve u cilju odslikavanja napetosti, trka, jurnjava, tuča. Ovo iskustvo danas koriste svi strip crtači.
U Marvel menažerji "Neverovatni Halk" je samo delimično tipičan super-heroj. Naime, kao i kod dobrog broja junaka (Spajderman, X-ljudi, Derdevil...) i on svoju super moć duguje nuklearnoj energiji jer Brus Bener biva ozračen i zbog toga promenjen. Brojnost 'ozračavanja' najčešće se tumači paranojom koju je doneo Hladni rat i preteća nuklearna apokalipsa, viđena u katastrofama Hirošime i Nagasakija. Dok su pre II svetskog rata, 'izvori' super snaga i sposobnosti (osim dolaska sa Kriptona) bili što neimenovane što magnetne, električne i svetlosne sile i zraci, posle rata 'ništa nije bilo kao pre' pa je za sve kriva/zaslužna sila cepanja atoma. Fascinaciju i strah masa od nemerljive razornosti i nevidljive a ubojite radijacije valjalo je iskoristiti i Marvel je to maherski uradio. Ozračeni su se pretvarali u kostimirane, plemenite branioce pravde i slobode i u to ime mlatili domaće kriminalce i lude naučnike odnosno inostrane bande (crvenih ili žutih); a kad obave posao vraćali bi se u civilni, neupadljivi život. No, kad se Bener iznervira preraste u Halka, zeleno nabildovano čudovište kratkih živaca koje ruši sve pred sobom, pa makar to bile i sile reda u liku policije i vojske. Tako se stvari vraćaju na obrazac dr. Džekila i mr. Hajda (kod 'običnih' super momaka dualitet ne postoji nego se svodi na gradaciju Dobar i Bolji; čitaj: kad neko dira dobre momke oni postanu još bolji i ubojitiji). Halk je, stoga, subverzivna pojava jer celokupni ljudski rod i državni sistem smatra svojim neprijateljima, u njemu čuči zrno destrukcije i pobune protiv konformizma. Naravno, čim se malo izduva zeleni se vraća u svoju bolju polovinu i krotak je do sledeće prilike. Imajući u vidu oštrinu Strip Koda ovo je zanimljiv izuzetak jer 'pothranjuje' i neke ne baš plemenite strane malih čitalaca; no, samo 10-tak godina kasnije negativci (i to oni koji nikad nisu dobri jer nemaju pozitivni alter-ego) preplavljuju strip i kupe svu slavu kojoj je mračni Halk utro put. Zelena furija, inače, parnjak prgavog Stvora iz Fantastične četvorke (no, Stvor se vrlo retko vraća u svoj ljudski oblik), nije izdržao dugo u samostalnom serijalu pa je već 1963.g. prebačen među "Osvetnike" da bi sledeće godine dobio mesto u "Zapanjujućim pričama" gde je bio i glavna i sporedna faca. Kao i ostali super-heroji vremenom se 'izlizao' ali je, zahvaljući Marvelovoj politici da sveske moraju izlaziti redovno bez obzira na sve probleme, izdržao dovoljno dugo da se za njega zainteresuju gledaoci (od 1978. do 1981.g bio je heroj TV serije) a, zahvaljući razvoju kompjuterske tehnologije, i filmadžije koji su ga ubacili u novi život. Obzirom na solidnu zaradu (što zbog sjajnih specijalnih efekata što jer je ovakav junak 'kul'), realno je očekivati da Halk doživi nastavak-novu epizodu, kao i ostali strip heroji; tako i Marvel nastavlja svoj život, ovog puta kao filmska strip edicija za klince nove, digitalne ere.
0 komentara:
Постави коментар