STRIP U SMUTNIM VREMENIMA


Prikaz «Antologije niškog stripa» Branislava Miltojevića
izdavač: Prosveta, Niš 2004.

Najpre opis knjige:
format A4, tiraž 500 primeraka, tvrde crne korice, naslovna ilustracija u boji Toni Radev, 404 stranice od toga 96 strana Miltojevićevog eseja o istoriji stripa u Nišu i 300 strana stripova, plust stripografija.
Sve u svemu: IMPOZANTNO!
Ako kojim slučajem ugledate ovu knjigu na nekoj polici nemojte je propustiti. Ovakve knjige retke su i važne, da ne kažem istorijske (zvuči ozbiljno a i jeste tako).

O sadržaju:
Znatiželjni čitalac otkriće da je prvi 'prastrip' u Nišu (a sigurno i šire) nacrtao Stevan Sremac 1890; reč je o sinopsisu (kako bi mi to danas rekli) za šaljivu pesmu «Bal u Elemeru» koju čini 8 sličica-prizora osnovnih događanja u budućim stihovima. Bez obzira da li se neko slaže ili ne da je reč o stripu, skica potvrđuje dubinu korena strip medija jer su ljudi, očito, imali ideju da se određeni događaj ili sled istih može ispričati nizom slika (to su radili i na srednjevekovnim tapiserijama). Svojevrsni kuriozum jeste da se 1969.g. Miroljub Todorović, pesnik, esejista i prozaista, osnivač avangardnog umetničkog pokreta signalizam, tragajući, u stripu «Kuki», za osnovnim odlikama strip medija i svodeći ga na niz sličica redukovanog likovnog sadržaja, sa višesmislenom pričom, stigao do rezultata koji, (ne)očekivano, korespondira sa Sremčevim skicama. Naravno, dok je Sremcu strip pomoćno sredstvo, svojevrsni podsetnik za pisanje, Todorović, oslobađen nanosa naučenog, stiže do dečije infantilne čistote linije i radnje koja se razvija bez uzročno-posledičnog imperativa.
Ponešto od strip štiminga (do)nosili su krokiji sugrađana Stevana Nikšića-Lale nastali na prelazu iz XIX u XX vek, te, u vidu proširenih karikatura koje su činile kaiševi sa dve ili više sličica predratni i poratni niški listovi, sa težištem na «Narodnim novinama». U «Narodnim novinama» pojavio se 1958.g. i prvi domaći strip, naučno fantastični «Nukleus osvaja svemir», rad Slobodana Subotića i Zorana Ćirića. Sledeće godine u istom listu štampa je istorijski strip «Ćele kula» koji je uradio nepoznati autor! Od tada pa sve do danas stripove objavljuju, u niškim novinama i strip izdanjima drugih izdavača (najpre, u poletnim 1960-tim, u «Dečjih novina» te omladinskoj štampi ali i na neočekivanim mestima kakav je list JNA sve do slavnog «YU stripa» i aktuelnih magazina i fanzina te strip albuma) Ivan Vučković, Hristivoje Nikolić, Dragoš Jovanović-Fera, Dragoslav Jovanović-Dragon, Aleksandar Blatnik, Miša Marković, Svetozar i sin mu Zaviša Živković, Branimi Savić,  Branimr Cvetković, Zvonko Blagojević, Miodrag Krstić, Vladimir Krstić, Zlatko Ristić-Paja, Slavoljub Vuković, Jože Sladić, Boban Ilić, Toni Radev, Boban Savić-Geto, Zoran Stojiljković-Kiza, grupa «Čaj... odličan», Dušan Cvetković, Predrag Stamenković, Ivica Stevanović i Milica Radenković. Spisak je koliko dug toliko i kratak ali su, namerno, navedeni autori čiji su radovi štampani u drugom delu knjige da bi tako, bez obzira na umetničke domete (koji su, istini za volju, raznorazni), bili pomenuti svi oni koji su zaneseljački, tvrdoglavo fanatički stvarali u konstantno neprijateljskom okruženju.

Pitanje, razrada i zaključak u 3 pasusa:
Čitanje i razgledanje «Antologije...» 'proizvodi' pomešane emocije u rasponu od zadivljenosti do (nemoćnog) gneva i razočarenja. Zašto?
Zahvaljujući Miltojevićevom širokom pristupu materiji, što podrazumeva sagledavanje strip slučajeva u širem društvenom kontekstu, prisustvujemo čudnovatoj i, na momente, čudovišnoj borbi između sila stvaralačke invencije i društvene torture. Strip je relativno brzo, još 1934.g, zahvaljujući «Politici», stigao u ovdašnje krajeva da bi brzo uhvatio korene u publici i među domaćim stvaraocima (sa značajnom ulogom ruskih emigranata); Niš je sa distance (geografsko-kilometarske ali i provincijsko-mahalske) pratio dešavanja vrlo aktivno, što će reći da su na lektiri romana u slikama stasavale generacije čitalaca i poneki budući stvaralac, dajući skromni strip doprinos ponekim karikaturama u lokalnim novinama. No, poratno partijsko čistunstvo, koje je osudilo strip kao opasnu rabotu, izbrisalo je sve dotadašnje uspehe pa se u ponovno stvaranje domaće strip scene kretalo vrlo oprezno. Čak i kada su uvozni stripovi počeli da se štampaju u novinama i časopisima, domaći radovi su bojažljivo, sa zadrškom. objavljivani. Tako se dešava da se i dan danas ne zna koje autor stripa «Ćele kula» što je ravno kulturološkom skandalu jer nije reč o delu iz X već iz XX veka. Pojava «Dečjih novina» sa edicijama «Nikad robom» i «Mirko i Slavko» otvorila je vrata domaćim stripadžijama i temama iz nacionalne istorije i obećala da će strip zaživeti. Ali, porez na šund, izglasan od dušebrižnika (koji su i dalje  verovali da su samo klasici marksizma dovoljno dobri za radničku klasu a da je sve ostalo skreće sa pravog, socijalističkog puta), opet zaustavlja započeti zalet. Potrebna je još jedna decenija da se krene u ozbiljniji strip proboj a onda, posle 'zlatnih' 1980-tih stižu 1990-te, ratne i sankcijske, i strip netragom nestaje da bi se, zahvaljujući novim snagama, mukotrpno počeo uzdizati što traje i danas, uvek uz pretnju da će neki genijalni državni potez (npr porez na dodatnu vrednost) opet čitavu rabotu vratiti tamo gde je pred 15 godina (na početku kraja) bila.
Rečju, strip se neprestano, od pojave u ovim krajevima Balkanskim naovamo, podiže a istorija-ratovi i državna politika  muče ga i sakate. Izjave očevidaca i strip prvoboraca, koje je Miltojević sakupio i štampao u knjizi, svedočanstva su o entuzijazmu, zaljubljenosti, žrtvovanju ali i o užasu protraćenih radova, otporu i podmetanjima. Uz sve muke koje je nametala metropola i njena politika (kao da one nisu dovoljne) stvari su otežavale provincijska beda (materijalna) ali i sitne duše koje nisu volele da bilo ko 'talasa' (sve u duhu Konstantinovićevog «Duha palanke»). Naravno, trošenje energije na borbu za golu egzistenciju i otpor malograđanštini rezultirali su ili prestankom strip stvaranja ili usporenim radom bez imalo podrške ili priznanja. Posebna priča su radovi izgubljeni u fijokama redakcija; ispostavlja se da čitavo strip blago čami u nekim ostavama i arhivama ako već nije završilo na otpadu. Za radove koji su objavljeni najčešće više nema originala pa su mnogi stripovi u ovoj knjizi preštampavani su iz časopisa što je uzrokovalo slabije kopije. S druge strane, ako autori nisu odustali od stvaranja danas imaju mnoštvo neobjavljenih stripova koji čame, ovog puta, u njihovim radnim sobama. Tako su sve, ili gotovo sve, biografije stripadžija okrnjene, nedorečene i nerealizovane a kako sada stoje stvari, takve će i ostati. Otuda «Antologija...» koliko-toliko otrže od zaborava ono što je izgubljeno ili još preostalo i tek skicira bogatstvo koje će ostati neotkriveno a što je 'normalno' u kulturi koja neprestano počinje iz početka i u kojoj svaka nova vlast najpre potire ono što je prethodna uradila (bilo dobro ili ne). Zbog rečenog i dalje nemamo potpune istorije domaćeg stripa već samo poneke knjige koje su entuzijasti izneli na svojim plećima. Projekat antologija grada Niša u kojima se sabire poezija, proza, drame i eseji, a sada i stripovi, nastali u ovom gradu, stoga su još dragoceniji. Miltojević je sačinio knjigu koja ostaje u kulturnoj baštini Niša ali i države u kojoj sada živimo (a ko zna kako će se za koju godinu zvati i kolika će biti); jednog dana bude li opstao ovaj narod neko će moći da je prelista i mnogo toga nauči o svojim precima.

0 komentara:

Постави коментар

top