Željko Pahek (1954) jedan je od prvoboraca JU strip buma 1980-tih (počeo je da objavljuje 1979. godine). Domaći čitaoci imali su sreću da njegove stripove prate punu deceniju u mnoštvu izdanja, od "Politikinog zabavnika" preko "YU stripa", "Našeg stripa" do "Stripoteke" i "Strip manije" a Amerikanci su ga sretali u "Heavy Metal"-u, Nemci u svom izdanju-parnjaku "Schwer Metal"-u, Španci u "Zoni 84", Belgijanci u "Tin Tin"-u, Grci u "Eleftherotipia", Francuzi u "Fluid glacial"-u, Italijani u "Eternaute"-u. Objavio je albume "Astro-iđani" 1986.g. i "Legija nepromočivih" 1997.g. i "Once upon a time in the future" u SAD, Holandiji i Nemačkoj, te zbirku karikatura "Depiliacija mozga" 1997.g.
Pahek je na strip scenu stupio kao sasvim profilisan autor kako likovno tako i tematski, ostajući prepoznatljiv po modifikovano karikaturalnom crtežu i konstantnom interesovanju za Science Fiction teme u kojima je crnohumorna nota vrlo česta. Ove relacije prisutne su i u albumu "Badi kukavica i druge priče" koga čini 5 segmenata. Naslovna priča govori o moćnom robotu ubici prerušenom u baštovana koji je posle obavljenog posla 'penzionisan' pa postaje najbolji prijatelj sinovca svog gazde kome se ovakvo stanje ne dopada; no, savršenoj mašini nije moguće nauditi a, kako se to kaže, jednom ubica uvek (ostaje) ubica... U "Gvozdenom točku" saznajemo koliko su pogubne posledice poezije, tajnog oružja u ratu budućnosti. "Zečija šapa" prati suđenje i streljanje robota R-7999-X koje će se pretvoriti u opštezabavni pokolj. "The Time-Zuck company" vozi turiste u prošlost a najnoviji zadatak joj je da u praistoriju vrati trojicu dobrovoljaca, braću Hudini, kako bi potvrdili ili opovrgli Darvinovu teoriju. Završna priča "Biti čovek" prati bezimenog robota u koga je usađena greška, što ga čini suviše nalik čoveku ta mora biti eliminisan.
U svim stripovima nalazimo prepoznatljivu Pahekovu ikonografiju, od monstruoznih mašina-gradova, sveprisutnih đubrišta prepunih svakojakih odbačenih delova, robota nalik na nezgrapne konzerve, iskeženih ljudi svakovrsnih njuški, debelih, ružnih, prljavih i zlih, vojnika koji kao da su iz I svetskog rata prebačeni u budućnost ni po čemu ni blistavu ni sterilnu ni hromiranu ni bogatu (a baš takva nam nije obećavana, ili jeste?). Prepoznatljivost ponekog objekta i njegova namerna arheičnost uvečavaju grotesknost situacija dovodeći ih do apsurda (tako će najbolji način za eliminisanje robota ubice biti zabijanje koca u njegovo metalno telo a opštu istoriju čovečanstva rešiće jedna nevoljena tašta poslata u duboku prošlost gde je, umesto da posluži kao doručak dinosaurusu, osnovala svoju nemilosrdnu hordu; o sumanutim idejama streljanja robota ili vojnika koji, pošto je došao u kontak sa poezijom, lebdi uokolo, nije potrebno trošiti reči). Preovlađujući humor (koga jedino nema u stripu "Biti čovek" zbog čega ovaj odstupa od prethodnih i pojačava gorki ukus celog albuma) lako klizi u ironiju i sarkazam te ono što na početku možda i liči na parodiju konfekcijskih SF šablona do kraja postaje kategorija za sebe, priča specifične osećajnosti, višeznačna i višesmislena. Zahvaljući "Sistem Cimicsu" čitaoci imaju priliku da dodatno uživaju u jednom nedovoljno poznatom elementu Pahekovog rada - u boji koja pojačava atmosferu začudnosti drugačijih prostora i vremena, posebno u opštim planovima, ali i potcrtava psihološke finese i obrte.
Zatvarajući album zaključujemo da je Pahek potvrdio svoj nesvakidašnji talenat darujući nam jedinstvene stripove za zabavu ali i razmišljanje.
0 komentara:
Постави коментар