RAZVOJ STRIP POKRETA
Predstavljanje prvog broja «Patagonije» odnosno otvaranje izložbe Vršačkog stripa kojoj je «Patagonija» bila katalog, održano je, pod imenom «Patagonija Dream» u leto 1993.g. (05.07. - 25.08.) u, naravno, Domu omladine Vršac. Tako je i širi krug vršačke kulturne javnosti imao priliku da se upozna sa radom mladih autora koji se kriju i stvaraju u starom gradu pod kulom.
«Krpelj»
U jesen 1993.g. Wostok je, u sopstvenoj režiji, pokrenuo drugo vršačko strip izdanje, koje će daleko nadrasti okvire grada u kome je stvoreno. Reč je o «hard kor andergraund žurnalu Krpelj». U prvom broju 'podzemnog žurnala' pojavilo se nekoliko radova već famoznog Mediokriteta, okrutno-porno-mazohističke tematike, te table Vrščana: Genevra-Higia, Odina-Grabowskog i Mučibabića, i gosti Leibachovsky Rigenstein i Preda. Ono po čemu će prvi broj «Krpelja» biti posebno zapamćen jesu dve strip table Lole, najmlađe strip autorice kako u Jugoslaviji tako, najverovatnije, u i svetu. U vreme objavljivanja ova dva rada ona je imala jedva 4 godine (rođena je 1989.g.). Fascinantna svežina i lucidnost komentara kao i nesputanost crteža oduševili su sve čitaoce «Krpelja» i Lola je naprečac postala zvezda novog YU stripa.
«Krpelj» broj 1 prepun je buntovog, nekultivisanog sarkazma i pobune te obznane sopstvenog postojanja, uprkos svemu. Čak i ako se u ovome iscrpljuje sav potencijal stripa, sam čin umetničkog grča vredan je pažnje. I svi naredni brojevi «Krpelja» nosiće ovu snagu, bez obzira što će se pojavljivati neredovno, u minimanom tiražu (čak i ispod 10 primeraka) i sa krajnje šarolikim sadržajem koji podrazumeva, osim stripova pojedinih autora, grupne radove, odnosno intervjue, kolaže pa čak i romane.
Istovremeno sa pojavom prvog «Krpelja», Wostok objavljuje, kao posebnu svesku, i svoj strip «Prorezi na krinki», po priči Jeana Lorrainea. Ovaj rad je umogome reprezentativan za fazu Wostokovog rada u kojoj je bio zaokupljen maskama, pajacima i dubokim senkama.
«Patagonija» broj 2
Inflacioni kolaps druge polovine 1993.g. stavio je pod veliki znak pitanja sve aktivnosti koje nisu direktno vezane za održavanje gole egzistencije, što se odrazilo i na neprestano odlaganje izlaska drugog broja «Patagonije». Strip radionice vršačkih autora, ipak, nisu prestajale sa radom, čak bi se moglo reči da im je mnoštvo odziva i pohvala koje je prva «Patagonija» pobrala, dalo novi polet. Povezivanje sa srodnim autorima širom Jugoslavije uveliko je bilo u toku a kontakti sa A. Zografom otvorili su i mogućnost ulaska u svetsku mrežu alternativnog stripa koja, u vreme sankcija i izopštavanja Jugoslavije, nije prekidala kontakte sa domaćim umetnicima, ne mareći za zabrane i pretnje.
Od zvaničnijih reakcija na rad vršačkih strip umetnika pomenimo kao najznačajnije i naobimnije prezentacije u niškom časopisu «Gradina», broj 1-2-3-4 za 1993.g., u okviru separata pod imenom «Trip» u kome je reprintovan Wostokov strip «Istina o Jozefu K. i Gregoru Samsi». Priređivač «Tripa» je jedan od najvećih poznavalaca andergraund stripa Branislav Bane Miltojević (autor značajne knjige o američkom andergraund stripu «Tragovi u plavoj ilovači»). Miltojević je pohvalno pisao o radu vršačkih strip autora i u nekoliko članaka u niškim «Narodnim novinama».
Konačno, u februaru 1994.g., pojavljuje se i «Patagonija» broj 2 i to u 'regularnom' izdanju, što će reći odštampana u tiražu od čak 500 primeraka (zahvaljujući pomoći «Nino komerca» i njegovog vlasnika Ninoslava Jovanovića). Ovakva oprema «Patagonije» izbila je i poslednji adut onima koji nisu želeli da zapaze «Patagoniju» jer je ona 'samo fanzin' te su ovo izdanje mogli prenebregavati samo oni strip 'čistunci' koji su zabrazdili u potpunu netrpeljivost prema novim snagama, ne prestajući da nariču nad starim, dobrim vremenima.
Zahvaljujući pominjanim kontaktima i ulasku u svet alternative u «Patagoniji» br. 2, objavljena su, uz pismenu saglasnost autora, dva stripa stranih umetnika: kanađanina Erica Theriaulta i Julie Doucet; potonja umetnica postaće 'zaštitni znak' «Patagonije» zajedno sa Lolom. Radovi gostiju su, osim svojevrsnog kulturnog značaja zbog slamanja blokade, potvrdili da domaće snage nimalo ne zaostaju za stvaraocima iz sveta te da, uprkos izolacije, postoji izvestan fluid, izvesna osećajnost koja je jedinstvena za sve alternativne umetnike na planeti, bez obzira na prostornu udaljenost. Vršački odnosno jugoslovenski strip stvaraoci pokazuju se kao ravnopravni deo te globalnosti.
U «Patagoniji» br. 2 su, pored vršačkih snaga Wostoka, Lole, Grabowskog, Mučibabića, Ingrid+Odina, sarađivali već afirmisani A. Zograf i Redža te Nandor Ljubanović, Rigenstein i Ratoš. Objavljeni radovi svedoče o stalnom razvoju i sazrevanju vršačkih autora. To ne znači odustajanje od eksperimenata već, pre, njihovo usložnjavanje, produbljivanje značenjskih nivoa.
Madijski odjek i recepcija «Patagonije» br. 2 bili su vanredni, od brojnih radio i TV predstavljanja, promocija 'uživo' do natpisa u štampi i časopisima. Rečju, «Patagonija» je definitivno ušla na kulturnu scenu Jugoslavije, postajući, uz magazin «Košava», koji takođe beleži visoki uspon, zaštitni znak kulturne obnove i ekspanzije Vršca, što je rezultat rada čitave generacije mladih vršačkih intelektualaca koji su odbili da se pokore imperativu provincije sažetom u zapovesti «ne talasaj!».
Vršački strip autori započinju brojne i uspešne saradnje na raznim projektima u drugim sredinama. Wostok i Lola objavljuju stripove u projektu «AUT - zidni strip magazin» koji je realizovao «Pokret za mir» iz Pančeva. Pozitivna recenzija «Patagonije» i «Krpelja» pojavila se u holandskom časopisu «Vera Kraut». Wostok, Lola i Grabowski učestvuju na međunarodnom konkursu «Signet by War» i postižu zapažen uspeh: uvršteni su u knjigu-zbornik radova koji prati izložbu. «Krpelj» nastavlja da okuplja poznate alternativce ali i početnike, nudeći svima neortodoksnu, neformalnu scenu za objavljivanje. Pojavljuje se i «Krpelj» br. 11 u potpunosti posvećen Lolinim radovima. Zahuktava se rad na trećem broju «Patagonije», predviđenom da se pojavi u 1995. godini.
0 komentara:
Постави коментар