ŠTA (NI)JE STRIP? Povodom knjige «Kako je sve počelo (strip album)» Dejana Bogojevića izdavač: Signum, Beograd 2004.g.

Povodom knjige «Kako je sve počelo (strip album)»  Dejana Bogojevića

izdavač: Signum, Beograd 2004.g.

 

Na koricama knjige «Kako je sve počelo» Dejana Bogojevića, znatiželjni čitalac pričitaće i odrednicu «strip album» što će biti dovoljno da sebi postavi pitanje 'zašto je to napisano, da li autor time provocira ili se sprda?' Prelistavanje sadržaja, odnosno desnih stranica knjige (leve nisu odštampane) nudi nekoliko mogućih odgovora (koji će biti pravi zavisi od afiniteta svakog čitaoca ponaosob).

            Dejan Bogojević (1971) žustar je i nemiran duh koji se pretače u pisane forme: prozu, poeziju (posebice onu haiku), eseje i kritike, pripremanje antologija i izdavanje časopisa, odnosno one vizuelne: meil art, ilustracije, priprema i likovno oblikovanje knjiga te, konačno, u  autorski strip. Bogojević je, uz Milivoja Kostića, osnivač i izdavač valjevskog umetničkog projekat-časopisa «Crni kreč» a u svojoj režiji objavljuje strip fanzin «Pomamna nozdrva». Deo  strip radova sabrao je u ovu knjigu i predstavio široj javnosti.

            Prelistavanje i iščitavanje 'strip albuma' najpre će zbuniti, dovesti u nedoumicu a zatim (ponovo) formirati u svesti nekoliko pitanja:

            1. Mora li onaj ko crta stripove znati da - crta?

            2. Moraju li stripovi biti smisleni?

3. Da li je ovo strip?

            4. Konačno: šta je, u stvari, taj strip?

            Ambiciozniji čitaoci, skloniji spekulacijama, neminovno će nastaviti u pravcu: 'Čemu sve ovo? Kuda idemo? Jesmo li sami u svemiru? Ima li života posle smrti?' No, kako ovaj tekst nema nameru da reši sve krucijalne dileme, zadržimo se na onim trivijalnijim.

            Elem, odgovor na pitanje broj 1: ne.

            Odgovor na pitanje broj 2: ne.

            Odgovor na pitanje broj 3: da.

            Odgovor na pitanje 4: 'đe me nađe'.

            Dakle, Bogojević nam na ovim tablama sasvim dobrovoljno pokazuje da ne zna da crta ako pod crtanjem podrazumevate veštinu dočaravanja linijama onoga što se vidi u prirodi; Bogojević čak beži i od manira tzv. primitivnog crteža. I šta mu onda ostaje: likovi groteskno-karikaturalni kojima je strana svaka crtačka zakonitost kao i pokoravanje estetskim kanonima; kad se ne bavi likovima autor odlazi u apstrakcije raznorodne da bi, konačno, svoje metode dopunio kolažima. Sve-u-svemu: jako, jako šareno (iako je štampano crno-belo). Slike se, ponekad, nižu u standardnim strip nizovima, ponekad su razbacane po stranici-tabli da bi se, kao krajnja mogućnost, mešale i pretapale.

            Pošto je element stripa i tekst, Bogojević je i njime namerio da se poigrava pa u standardnim balonima ili iznad, u i ispod slika, nalazimo stihove, isečke iz novina, latinske poslovice, mini priče, samostalne, nevezane reči. Na nekoliko strana tekst brojčano nadjačava sliku mada ima i obrnutih slučajeva. Haotičnost predstavljanja teksta ima odjek i u samom sadržaju koji je na nivoima fragmenata i minimalističkih slika; u haiku poeziji to je imperativ (spoznaja makrokosmosa kroz mikrokosmos) a u 'proznim' slučajevima ova rascepkanost otkriva izgubljenost, potapanje u haos i entropiju.

            Rečju: nema klasičnog stripa kod Bogojevića ni u tragovima. Ali, njemu je medij poznat i on je voljan da ga koristi i istražuje mu granice koje su, ispostavlja se, vrlo daleke. Eksperiment je najmanji zajednički imenilac svih radova. Otuda ovu knjigu treba razgledati kao niz pokušaja da se likovnost i njena narativnost spoji sa tekstom i njegovom narativnošću. U najradikalnijim tablama čitalac ima pred sobom rezultat konceptualnog rada na tragu interesovanja avangardnijih likovnih umetnika. U ostalim slučajevima reč je o nameri da se strip (d)otera do svoje negacije  odnosno da se tekst pokori slici ili da se ova usadi u njega. Sklapanjem korica ne dobijaju se odgovori jer poruke nema niti se autor osećao obaveznim da tako nešto ponudi.  «Kako je sve počelo» jeste umetnička egzibicija, oteletvorenje želja za stvaranjem i radovanje samom činu samopostvarenja na komadu papira koji ograničava ali i nudi mnogo slobode. Na čitaoce će knjiga delovati ili kao definitivna (pročiščujuća) potvrda da ovakve sadržaje više ne žele da konzumiraju ili će ih naterati da pretresaju sopstvene stavove i otkrivaju kako su im neke ideje o tome šta jeste ili nije strip okoštale i sumnjive. Kakva god bila odluka konzumenta, autor je svoju ulogu umetnika-provokatora ispunio.
(2004)