Kako su to sve svetske agencije objavile 14. oktobra pojavio se novi, 33. po redu strip album sa novim doživljajima Asteriksa i Obeliksa. Nakon što je interesovanje ljubitelja podgrevano nekoliko meseci unapred, album se istovremeno pojavio u 27 zemalja (među njima i u Indiji gde je postao hit) i za nedelju dana, samo u Francuskoj, prodat u 7 miliona kopija, oborivši tako rekord koji je, do tada, držao novi nastavak serijala o Hariju Poteru. Ovakvi rezultati, naravno, nikoga ne iznenađuju iz nekoliko razloga: pre svega, prošle su 4 godine od prethodnog albuma i svi su pomalo strahovali hoće li 78-godišnji Alber Uderco uspeti da završi priču. S druge strane, Asteriks i Obeliks nisu od juče: punih 46 godina oni su kultne i kulturološke ikone evropskog stripa ali i celokupne evropske kulture; njihov totalni ‘skor’ jesu prevodi na 107 jezika i 320 miliona albuma prodatih širom sveta, albuma na kojima su odrastale generacije mladih. Taj sentiment Poter još nije zaslužio (a dal će - ne znamo); konačno, može li neko zamisliti kulturu Evrope (i ostatka sveta) u drugoj polovini XX veka bez ovih Gala vragolana? Teško, baš kao ni bez strip velikana kakvi su Talični Tom ili Korto Malteze.
Istorija kaže da su dogodovštine malog Asteriksa i velikog Obeliksa počele davne 1959.g. i vezane su za pokretanje legendarnog strip magazine “Pilot” koji je stavio sebi u zadatak da promoviše i podstiče ‘domaći’ strip kao opoziciju invaziji američkih crtanih junaka i super heroja (uzgred budu rečeno, ovaj cilj nije samostalno izmišljen već je bio deo aktivne francuske kulturne politike koja je insistirala na potenciranju domaćih snaga kao načinu da se ne postane kulturna kolonija SAD; ovakva ideja, na žalost, ni posle pola veka nije pala na pamet našim kulturnim dušebrižnicima). Kada se 1960.g. pojavio prvi album “Asteriks, galski junak” legenda je krenula u osvajanje sveta. Autorski tandem, scenarista Rene Gošini (1926-1977) i crtač Alberto Uderco (1927), obojica vanredni umetnici koji su već potvrdili svoj talenat u samostalnim projektima i zajedničkoj seriji “Umpah Pah”, stvorili su izuzetno atraktivnu pozornicu na kojoj će se razvijati dešavanja. Elem, kako to svi znaju, godine je 50. pre nove ere i cela Galija je pod vlašću Rimljana. Cela? Ne! Jedno selo nepokornih Gala, koji se ne boje nikoga i ničega (osim da im nebo padne na glavu), opkoljeno rimskim logorima, uspešno odoleva osvajačima. Žitelji tog sela, koje, stojeći na štitu, predvodi Tandarabriks (neprestano se osvrčući da vidi ne nailazi li, možda, draga mu, malena, debeljuškasta i naprasita supruga), živopisna su gomila. Tu su, u prvom redu, heroji Asteriks, drug mu Obeliks (sa svojim dragim psićem Idifiksom) i druid Panoramiks; sledi široki puk od prgavog kovača, prodavca ribe sumnjive svežine, njihove supruge alapače, junačka starine i mlađahna i jedra mu ženica, neomiljeni pevača Harmoniksa, razni derani, ratnici i drugi. Seljani su poprilično liberalni u izražavanju svojih ideja: u principu se slažu sa vlašću ali umeju i da je okrpe, dok su im međusobni odnosi vrlo fluidni, što će reći čas se vole - čas se biju. Ali, kada dođe red na odbranu sela svi su ‘jedinstveni u odbrani’ i tu nema izdajnika ili zabušanata. Naravno, opravdani odbrambeni rat ne bi bio tako pobedonosan da Gali nemaju svog aduta - čarobni napitak koji im privremeno daje nadljudsku snagu da sređuju legije Rimljana (jedini koji je trajno jak je trbušasti Obeliks koji je, kao dete, upao u kazan sa čarobnim napitkom i popio dozu za ceo život). Istini za volju, stvar sa čarobnim napitkom pomalo je sumnjiva jer kada Gali ostanu bez napitka koji su poneli kao ‘bratsku pomoć u otporu’ Britancima, Asteriks u vrelu vodu ubacuje listove čaja i - čarobni efekat tj. snaga ne izostaje! Naravno, uspešnost Gala znači neuspeh Rimljana koji, kao svetska velesila, to ne mogu da tolerišu pa smišljaju svakovrsne planove za slamanje pobunjenika. Cezara ova situacija ljuto nervira ali mu istovremeno odgovara da ima fer protivnike kada su mu već senatori i oficiri raznovrsne mutljage. Otuda odnos uvažavanja pa i prijateljstva sa Galima koji, opet, imaju sličan stav ‘čojstva i junaštva’ pa i velikodušnosti prema velikom neprijatelju (mada je generalni odnos prema Rimljanima izražen Obeliksovom krilaticom “Baš su šašavi ti Rimljani!”). Rat sa Rimljanima je, pored interno seoskih odnosa i trzavica, druga velika tema serijala a treća su turističko-radne posete galskog tandema (na užas dežurne gusarske bande koja nikako da ih izbegne) bližim ili daljim zemljama i narodima, od samog Rima, Gota, Egipta i Kleopatre, pomenutih Britanaca, preko Španije, Švajcarske, Korzike, Belgije do Arabije. Svako putovanje prilika je, pored mlaćenja legionara (čije šlemove Obeliks ponosno slaže na gomilu ‘za poneti’), za malo sprdanja sa lokalnim znamenitostima i mentalitetima, što je, sveukupno, vrlo zahvalno tle za kalambure, komedije karaktera i situacija, i vrcave nesporazume, one verbalne i one sa uobičajenim mimikama i pokretima.
Saga o galskom Stanliju i Oliju ne bi bila uspešna da Gošini nije izvanredan pisac i dramaturg sposoban da u zadatom prostoru od 40-tak tabli gradi i razvija zaplet i efektno ga završi (velikom seoskom gozbom, krkanjem pečenih veprova i vezanim pevačem zapušenih usta). Rast tenzije iz sličice u sličicu, s jedne na drugu stranu, uz humorne oduške, hirurški je precizan i oduzima dah. Gošinijev scenario nalazio je adekvatnog saradnika u Udercovom crtežu prevashodno tankih linija, nanizanom po obrascu dva kaiša na pola table. Udercovi pejzaži i enterijeri rađeni su precizno i realistički dok su likovi karikaturalni; kao posebna zabava za čitaoce pojavljuju se, kao sporedni likovi, tipovi koji su ‘pljunuti’ aktuelni glumci, sportisti ili političari. U ovome se, ipak, nije preterivalo jer je stav autora bio da politiku ne mešaju u strip; od toga je Uderco upravo odstupio u najnovijoj epizodi gde neskriveno kritikuje američki globalizam ali i malodušnost Francuza (koji kao da su zaboravili svetle tradicije svojih očeva i dedova). Jedan od primera ustrajavanja upravo je Udercova upornost da sam nastavi serijal nakon Gošinijeve smrti i tako ne dozvoli da se legenda o nepokorenim Galima prebrzo ugasi. I zaista, zdrava Galska prgavost i drčnost, izmešana sa mnogo optimizma, vedrog duha, štosova i gegova, dobitna je kombinacija već gotovo pola veka; otuda, svi koji su jednom čitali “Asteriksa” rado mu se vraćaju.
0 komentara:
Постави коментар