"Doživotni" autora Arkasa
izdavač: Glas javnosti, specijalno izdanje, Beograd 2002.g.
Više od dve decenije misteriozni strip autor skriven iza pseudonima Arkas (od mitološkog Arkadija) crta svoj strip o dogodovštinama osuđenika na doživotnu robiju. Njegov rad pokrenuo je dotada apatičnu strip scenu u Grčkoj a popularnost i slava proširile su se i na inostranstvo.
Kratkovidi politički zatvorenik osuđen na 622 godine zatvora, koga zovu Doživotni, trapav, bespomoćan, zbunjeno dobronameran, provodi svoje dane ispunjene depresijom, tugom ili euforijom koja se završava još dubljim beznađem. Pošto nije uspeo da se ubije utešivši se da će, ako umre "preći" svoje sudije i izbeći da odsluži ostatak kazne, Doživotni redukuje svoje svakodnevno trajanje na sve primarnije nivoe, sukobljen sa nezainteresovanošću ili sadističkom zluradošću čuvara, lekara, kuvara i popa, da bi u jednom kaišu upoznao nenadanog druga, pacova Montehrista. Večito gladni glodar pristaje da bude cimer Doživotnom ali pod svojim uslovima, od kojih je glavni da može da pojeda sve obroke koji sleduju ljudskom mu "drugu". Od tada, iz kaiša u kaiš, on žvaće i mudruje podsmehujući se Doživotnom. Debeli, nezasiti pacov je oličenje praktične, sirove samoljubivosti i samoživosti koja u svakoj situaciji gleda sopstveni interes a kada ga nema moto mu je da barem "podbode" sagovornika. Otud njegove sadističke šale sa onima koji će sutra biti streljani kao i krijumčarenje svega i svačega te šurovanje s kuvarom. Nemogući par antiheroja idealan je za slikanje besmislenosti uhodane životne rutine, ismevanje "velikih" istina i vrednosti civilizacija ali i prikazivanje "sitnica koje život znače". Fantazmagorijski zatvor sa trapavim beguncima-kopačima rovova, nevernom ženom koja se pravda mužu-robijašu, veselim osuđenicima pod tuševima i poslednjim željama pred streljanje, idealna je pozornica za iskošeni pogled na besmislice kojesvi upražnjavamo. Arkas koristi svaku priliku da karikira i bude ciničan, njegova sposobnost opažanja zadivljujuća je a zaključci ingeniozni u svojoj jednostavnosti.
Priča funkcioniše kako na nivou pojedinačnih kaiševa tako i kao celina, ovog puta naslovljena kao "Loše društvo", što je dodatni kvalitet i odlika majstorstva. Crtež je karikaturalan, namerno grub i u potpunosti odgovara ogoljenom enterijeru, jadnom stradanju i teskobnosti bednih ljudi u prugastim uniformama. Doživotni je, bez sumnje, vanredno kvalitetan i provokativan strip na koji treba obratiti pažnju. Stoga je još očitiji neprimereni tretman koji mu je dodelio izdavač. Nakon što već mesecima objavljuje kaiševe Doživotnog u dnevnom listu "Glas javnosti" istoimeni izdavač najavio je izlazak "strip albuma". Zainteresovani su, međutim, dobili svesku štampanu na običnoj novinskoj hartiji, ispod svakog tehničkog kriterijuma. Stripofilima je znano da pojam "strip album" podrazumeva izdanje na kvalitetnom papiru, najmanje sa kartonskim koricama jer je reč o strip knjizi; u slučaju Doživotnog upotreba pojma album je odraz najblaže rečeno neobaveštenosti, koja je dovela u zabludu buduće kupce, posebno one koji su "album" naručili poštom (oni koji su hteli da "album" nabave na kioscima mogli su na vreme da odustanu). Ovakav (mal)tretman stripa ravan je kulturološkom skandalu i ponižava kako čitaoce tako i autora. Ni jedni ni drugi to nisu zaslužili.
0 komentara:
Постави коментар